Будимо несложни

Ни­шта у Цр­но­го­ра­ца и Ср­ба ни­је ја­че од не­сло­ге. Та бољ­ка је ви­дљи­ва и на про­те­сти­ма про­тив евро­а­тлант­ске и ма­фи­ја­шке хо­бот­ни­це на вла­сти у Под­го­ри­ци. Још је Су­леј­ман-па­ша ре­као „дај Бо­же да се Ср­би не сло­же“.

Свје­сни смо те на­ше осо­би­не и кри­ви­мо је за мно­ге не­у­спје­хе. А шта ако смо још уви­јек оп­ста­ли за­хва­љу­ју­ћи упра­во тој на­шој по­сло­вич­ној не­сло­зи? Шта би би­ло да сви ми­сли­мо као Го­спо­дар и Го­спо­дар­чић? Би­ли би­смо сви аме­бе, као и на­ше вла­сти, али по­што не ми­сли­мо као они, ум­них још има ме­ђу на­ма, и хра­брих, ко­ји сли­је­де ри­ме Рај­ка Пе­тро­ва Но­га: „ни­шта ни­је про­па­ло, кад про­па­ло све је“. За­то проф. др Јо­во То­шев­ски твр­ди упра­во су­прот­но, од­но­сно да „на­ше не­при­ја­те­ље раз­би­ја чу­ве­на срп­ска не­сло­га“.

То се укла­па и у про­цје­не ЦИА, при­ли­ком пла­ни­ра­ња рас­ту­ра­ња Ју­го­сла­ви­је, „да тре­ба узе­ти Хр­ва­те и Ал­бан­це за са­ве­зни­ке, јер су по­слу­шни, а Ср­би су не­по­у­зда­ни, јер се код њих уви­јек на­ђе не­ки Ка­ра­ђор­ђе!“

Др.То­шев­ски ка­же „не­сло­га по­ти­че из си­гур­не ге­нет­ске ба­зе у чи­јем ко­ри­је­ну је ин­ди­ви­ду­ал­ност као јед­на од нај­ва­жни­јих од­ли­ка Ср­ба. Ин­ди­ви­ду­ал­ност се ап­со­лут­но по­кла­па са за­ко­ни­ма жи­ве при­ро­де, она је нај­ду­бље ево­лу­тив­но фун­ди­ра­на и пр­ва је у ни­зу ка­рак­те­ри­сти­ка жи­во­та“, али из тих би­о­ло­шких раз­ло­га „про­ис­ти­че мо­гућ­ност да се гру­па или на­род бр­зо мо­би­ли­шу у ци­љу од­бра­не од опа­сно­сти“, па ће се, ка­да бу­де по­треб­но, „Ср­би бр­зо ује­ди­ни­ти“.

Али, не­ће се ује­ди­ни­ти са­мо на осно­ву по­зи­ва до­бро­на­мјер­них по­ли­тич­ких и вјер­ских до­сто­јан­стве­ни­ка, јер је то „са­мо го­вор­ни по­зив“ ко­ји ни­је ја­чи од „уро­ђе­не ин­ди­ви­ду­ал­но­сти и не­по­кор­но­сти“. На­ши не­при­ја­те­љи на­сто­је да по­слу­шне љу­де по­ре­ђа­ју као до­ми­не да мо­гу све да их сру­ше са­мо оба­ра­њем пр­ве до­ми­не. То се ви­дје­ло у слу­ча­ју Ми­ло­ше­ви­ћа и Та­ди­ћа, ка­да се по­сли­је па­да ли­де­ра све рас­па­ло, од њи­хо­вих пар­ти­ја до др­жа­ве. То че­ка и Цр­ну Го­ру ка­да пад­не Го­спо­дар и опет Ср­би­ју ка­да пад­не Го­спо­дар­чић.

Али, та так­ти­ка не про­ла­зи ду­го­роч­но код Ср­ба, нај­при­је „за­то што има мно­го ин­ди­ви­ду­а­ли­ста, а дру­го што не­сло­жни­ма не мо­жеш ни­шта. Нај­ва­жни­ја од све­га је спо­соб­ност да се не­сло­жне гру­па­ци­је Ср­ба по по­тре­би бр­зо сло­же око за­јед­нич­ке опа­сно­сти, а за­тим опет раз­дру­же, те их не мо­жеш ухва­ти­ти ни за гла­ву, ни за реп, што је нер­је­шив про­блем за сва­ког го­ста ко ни­је до­бро­на­мје­ран…

Сви ве­ли­ки свјет­ски цен­три мо­ћи без­у­спје­шно су по­ку­ша­ва­ли да ри­је­ше срп­ску ениг­му. У Ср­би­ји не по­ма­же чак ни из­дај­ство, јер у мен­та­ли­те­ту Ср­ба не пре­­вла­да­ва по­ја­ва зна­на као емо­ци­о­нал­на ре­ак­ци­ја ко­ја је мај­ка стра­ха, већ, су­прот­но њој, до­ми­ни­ра емо­ци­о­нал­на ак­ци­ја ко­ја бр­зо и чвр­сто по­кре­ће све рад­ње по­треб­не за за­шти­ту и од­бра­ну“. Да­кле, ови на­ши да­на­шњи из­дај­ни­ци не­ће про­ћи. То се ви­ди и по огром­ним сред­стви­ма ко­ја ула­жу да „про­ми­је­не сви­јест“ на­ро­ду, али и да­ље је огром­на ве­ћи­на про­тив евро­а­тлант­ске оку­па­ци­је.

Ср­би су до­бар ду­ше­ван на­род, али до­бро­та је и „нај­о­па­сни­ја пси­хо­ло­шка од­ли­ка“ твр­ди др То­шев­ски – „јер мо­же да пре­ђе у све об­ли­ке по­на­ша­ња. Су­прот­но то­ме, зло не мо­же ни­ка­да да се пре­о­бра­зи у до­бро­ту, јер не­ма за то по­треб­ну мен­тал­ну кри­тич­ну ма­су“.

Ин­ди­ви­ду­а­ли­зам код Ср­ба је раз­ви­је­ни­ји од ко­лек­ти­ви­зма и за­то они ни­ка­да не мо­гу би­ти фа­ши­сти, јер фа­ши­зам под­ра­зу­ми­је­ва по­слу­шност и ко­лек­ти­ви­зам. Да­кле, и у Но­вој го­ди­ни бу­ди­мо не­сло­жни. Та­ко не­ће­мо по­ста­ти до­ми­не. Па­шће са­мо Го­спо­дар и Го­спо­дар­чић, а Цр­но­гор­ци­ма и Ср­би­ма же­лим да има­ју на уму да је нај­ва­жни­је има­ти соп­стве­но ми­шље­ње, јер „све не­га­тив­не ства­ри за ваш мо­зак до­ла­зе од ту­ђих по­ну­да“. Али, „ако ваш мо­зак сам сми­сли шта ће и ка­ко ће да ра­ди он ће уви­јек на­ћи пра­во рје­ше­ње“.

За­то, мно­го не­сло­ге сви­ма у Но­вој 2016. го­ди­ни!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: