Ракчевић: Највећи ризик наставак политике владајуће коалиције

Највећи ризик по црногорску економију у наредном периоду представља наставак политике владајуће коалиције, оцијенио је предсједник Грађанског покрета Уједињена реформска акција (УРА), Жарко Ракчевић и додао да је дуга листа промашаја и крајње сумњивих послова Владе.

“Највећи ризик по Црну Гору је наставак ове власти и политике”, рекао је Ракчевић агенцији Мина.

Он је навео да се прошла година може означити као година затварања фабрика, стечајева, вртоглавог раста јавног дуга и повећања незапослености, наставка клијентелистичке распродаје и уништавања ресурса Црне Горе.

Ракчевић је подсјетио да је премијер, Мило Ђукановић, поручио да нема економске кризе и да Црна Гора није само лидери у региону, већ да је према стопама раста и развоја друга у Европи. Ђукановић, како је навео, тврди и да је финансијски систем здравији, а незапосленост смањена.

“Чињеница је да Црна Гора нема Уставом прописан план економског развоја и да је погрешан модел развоја учинио да је наш економски систем неодржив на средњи и дужи рок. Мутантом неолиберализма и фамилијарно-ортачких приватизација уништени су реална економија и произвођачи”, саопштио је Ракчевић.

Он је поручио да се УРА залаже за Црну Гору свих грађана, а не за приватну државу “пробраних кумова и пријатеља”.

Ракчевић је навео и да је укупан робни извоз Црне Горе једва изнад 300 милиона еура, док је 15 хиљада предузећа у блокади.

“Умјесто помоћи ствараоцима упорно се преко грбаче грађана и будућих генерација помажу ортаци и партнери. Путем државних гаранција власт је поклонила руском милијардеру Олегу Дерипаски, ‘летећим Холанђанима’ из Жељезаре и ‘непознатим власницима’ Приморке 182 милиона еура”, рекао је Ракчевић.

Он је казао и да је Комбинат алуминијума (КАП), након стечаја, “партнерски продат” никшићкој компанији Унипром, која од продаје старог жељеза и бакра добија више него што је платила огромну имовину и земљиште.

“Сада нас Влада задужује додатно да би очистила инвеститору локацију КАП-а од индустријског отпада са преко 17 милиона еура, плус 3,3 милиона еура за црвени муљ”, навео је Ракчевић.

Он је додао и да послије стечаја улцињске Солане сада треба “провјереном партнеру” легализовати куповину 15 милиона метара квадратних по цијени од четири цента по квадрату.

“Послије стечаја Јадранског бродоградилишта у Бијелој, на плећа грађана треба натоварити задужење од 12,8 милиона еура за чишћење грита и земљишта како би незнано знани закупац партнер добио све чисто”, рекао је Ракчевић.

Он је саопштио и да реномирани Институт “Симо Милошевић” треба за десет милиона еура, који су на чекању, дати “провјереном” партнеру да гради станове на и око Титове виле у Игалу.

“У заштићеном парку природе и бисеру читавог Медитерана, Милочеру и Светом Стефану, треба својим закупцима дати да граде и продају апартмане за тржиште. Кажу да је боље да закупац бетонира Милочерски парк и прода апартмане за 70-ак милиона еура него да нас тужи што нередовно плаћа закупнину”, навео је Ракчевић.

Он је додао и да Влада треба да на црногорском сјеверу помогне провјереним и стабилним обвезницима и ствараоцима са “црне пореске листе”.

“Треба дати још три милиона УСД Вектри ‘Јакић’ и гарантовати за тај кредит. На црној пореској листи је партнер до партнера, па све до 700 милиона еура ненаплаћеног дуга”, казао је Ракчевић.

Он је подсјетио да су агробуџетом предвиђена директна плаћања пољопривредницима испод пет милиона еура годишње.

“На бази резултата студије Агенције УН-а за храну и пољопривреду (ФАО) из 2014. године укупна подршка пољопривреди по становнику у Црној Гори износи свега 24 еура, што је 15 одсто просјека ЕУ. То је дупло је мање него у Македонији, гдје је подршка 49 еура по становнику, и четири и по пута мање него у Хрватској, гдје се са 117 еура по становнику подржава пољопривреда”, саопштио је Ракчевић.

Он је подсјетио да је учешће пољопривреде и рибарства у укупном буџету за ову годину 0,66 одсто, док је 2010. године било 1,14 одсто.

“Насупрот добром стратешком мастер плану развоја туризма, Влада годинама ради супротно. Имамо свега хиљада кревета у хотелима са четири и пет звјездица, али се зато форсира партнерска изградња станова и апартмана на ‘пјени од мора’”, рекао је Ракчевић и додао да су од Завале, Портоновог , Луштице, Милочера и Светог Стефана све само анимације и виртуелни хотели.

Он је казао да се формирају забрањене зоне и градови, док морско добро и плаже више не припадају црногорским грађанима. Изградњом и препродајом апартмана и станова се, како је упозорио, не остварује никакав општедржавни интерес, већ приватни и интерес незнаних офф схоре компанија и њихових домаћих ортака.

“Упоредо иде пропаганда о одрживом развоју и о томе да се неће градити станови у зони хиљаду метара од мора”, рекао је Ракчевић.

Он сматра да су обнова поморске флоте и куповина бродова још један лоше изведен пројекат, јер губици и активирање државних гаранција опет падају на терет пореских обвезника.

“Упозоравали смо да у овим околностима изградња парчета од 42 километра аутопута није приоритет и да постоји много бољих начина да се употреби милијарда еура. Игнорисање правовремених упозорења за заштиту од валутног ризика и јачања долара, грађане би у овом тренутку костало тричавих 131 милион еура”, тврди Ракчевић.

Он је додао да су од посљедњих парламентарних избора 2012. године и обећаних 40 хиљада нових радних мјеста остале сурове бројке које показују да је број регистрованих незапослених порастао са 31 хиљаду на 39 хиљада.

“Хиљаде људи се исељавају из земље у којој се тврди да нема никакве економске кризе. Не може 177 хиљада запослених са пониженом реалном економијом и оволиком администрацијом издржавати 620 хиљада становника”, саопштио је Ракчевић.

Он је казао да је буџет 2013. године износио 1,37 милијарди еура и да је порастао 54,2 одсто на 2,12 милијарди, колико износи овогодишњи. Бруто домаћи производ (БДП) је, према његовим ријечима, порастао у истом периоду са 3,34 на 3,66 милијарди еура.

“У структури буџета сваки трећи еуро чине недостајућа средства, односно позајмице и кредити из домаћих и страних извора. Недостајућа средства доминантно из страних извора у прошлој и овој години износе укупно 1,3 милијарде, односно 1,82 милиона еура дневно”, рекао је Ракчевић.

Он сматра да је лоше вођена економска политика од изгласавања црногорске независности 2006. године повећала јавни дуг чак четири пута, тако да он сада, према подацима Владе, без државних гаранција од 315 милиона еура, износи 2,34 милијарде, односно 64 одсто БДП-а.

“Од независности смо се потрошачки, а не развојно задуживали у просјеку по додатних 250 милиона еура годишње. Дакле, није тачно да су то били развојни буџети. Суштина је да стижу на наплату ранија задужења и посљедице лоше економске политике”, саопштио је Ракчевић.

Он је подсјетио да је објављено да је повучено тек 188,8 милиона УСД или петина кредита за аутопут.

“Ти подаци и чињења у дужем временском периоду објашњавају зашто УРА као највећи ризик по црногорску економију види наставак политике Демократске партије социјалиста (ДПС) и владајуће коалиције”, закључио је Ракчевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: