Чуђење

Пише: Јован Јоле Вучуровић

И опет се чудимо, по ко зна који пут смо изненађени. Два ,,чуђења“ су посебно обиљежила протеклу недјељу.

Чуђење прво: Директорка Завода за запошљавање понови оно што је њен супруг одавно навео као један од најважнијих предизборних аргумената Демократске партије социјалиста, и почиње чуђење. Дакле, један запослени четири гласа, а у овом случају тај број је већ дошао до десет гласова, јер данас, за разлику од времена афере „Снимак“, овоме једном запосленом изгледа иде много боље па за његова примања више нијесу заинтересовани и везани само они из уже фамилије, него се прикључио стриц и његови, или ујак и његови, а можда и неко од кумова.

Али шта рећи за оне који су се највише чудили овоме, шта рећи за оне опозиционаре који у скупштини присуствују том перформансу и пристају да се над њима иживљавају активисти једне партијско-профитерске организације, који трпе да их понижавају сви одреда, од високих функционера ДПС-а до њихових намјештеника по државним органима и јавним установама. Један заиста тежак случај политичког мазохизма.

И онда, пошто их је дотична госпођа вербално ,,пошклепала“, они се, један по један, грабе за ону прес позицију у парламенту, излазе пред новинаре и са неким много ,,важним’’ гримасама појашњавају како су на том одбору чули све и свашта. И поново се чуде, јер, побогу, по први пут чују такве грозоте и страхоте од стране ДПС-а.

Тако ће се чудити и кад Ђукановићев привезак, настао под окриљем неких ,,независних“ медија, а у шали назван ,,Позитивна ЦГ“, ускоро подржи ДПС-ову владу. Рећи ће, ти опозиционари из радне групе, како су зачуђени, затечени, разочарани, да су очекивали нешто друго, да ипак очекују да то ријеши радна група јер су близу договора, да им је обећао Ранко Кривокапић да ће прећи у опозицију, и сличне, већ познате глупости које изговарају ,,радногрупаши“.

Само нека се не зачуде ако им политички преварант Дарко Пајовић засједне на чело скупштине и преузме команду над вољеном радном групом. Мада, њима сигурно ни то не би био довољан разлог да повуку потезе који су једино нормални и очекивани ако је неко опозиција. Једоставније им је да се, заједно са неким ,,независним“ медијима чуде. 

Чуђење друго везано је за фотографију са прославе новогодишњих празника у хотелу ,,Сплендид“. У једној севдах атмосфери, егзалтирани умјетничком величином естрадног умјетника Џиновића, дружи се криминални и интелектуални крем, тачније ДПС интелектуални крем, јер ипак, ваљда, нијесмо толико пали да је то ,,крем“ читаве Црне Горе, иако им га некима и функција ,,даје“.

И, онда, по дифолту, неки се чуде – као да је шеф режима протеклих година друговао са академицима, књижевницима, композиторима, сликарима, а не са ,,елитом“ организованог криминала и криминалне тајне полиције. Оно је у ствари, био Ђукановићев сто, јер су оно његови најближи, најбољи и најповјерљивији пријатељи и сарадници, он је та фигура која све то држи на укупу, која командује.

Фалила су још неколицина, али изгледа да их фото-апарат није све могао обухватити. Искрено, био сам зачуђен како ови опозиционари из радне групе нијесу поново истрчали пред ону, тако им драгу, прес позицију у Скупштини ЦГ да оштро искажу ново чуђење.

Јесте, и филозофија је, по неким мишљењима, настала чуђењем – зачудиш се и тиме прихватиш сопствено незнање. Али ако се изнова чудимо стварима које знамо и које нам се у континуитету понављају, онда то нема везе ни са филозофијом ни са незнањем, већ са неким другим наукама. Или са страхом.

Некима је једноставно лакше да се изнова чуде, јер је и то чуђење одређени вид протеста, за такве прихватљивији од грађанске непослушности или уличних протеста. Јер, побогу, лакше се фино мало чудити, и изненадити с времена на вријеме него се одлучити за конкретни и одлучни вид отпора.

У Црној Гори не постоји више ништа што може бити за чуђење, и зато је оно као алиби неупотребљиво. Слобода тражи људе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: