Плодови осиромашеног уранијума: Рак у Србији покоси више од 20.000 људи годишње

После болести срца и крвих судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у Србији. Сваке године у нашој земљи се дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака умре више од 20.000 људи. Ове, последње податке објавио је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, поводом месеца борбе против рака.

На основу ових података, Србија се сврстава међу земље са средњим ризиком оболевања и умирања од малигних болести у Европи. Упркос томе, код нас се бележи релативно висока стопа оболевања и умирања од рака, као и велика учесталост фактора ризика. Разлога има више: непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава у спровођењу програма превенције и раног откривања малигних тумора из света.

Према речима професора Слободана Чикарића, онколога и председника Друштва Србије против рака, генетика у настајању малигних болести „учествује“ са 10 одсто, док су главни кривци за ове болести спољашњи фактори:

• На списку канцерогених материја Светске здравствене организације налази се чак 116 агенаса. На првом месту је дуван, а уз то и алкохол, пестициди, издувни аутомобилски гасови, и јонизујући зраци су врло значајни фактори ризика за настанак рака. Он каже да је у протеклој деценији стопа инциденције малигних тумора у нашој земљи расла два одсто годишње, док је, рецимо, у САД у исто време опадала за 0,6 одсто. Код нас се од 2006. године за од 50 до 60 одсто повећао број оболелих од лимфома и леукемија.

То се, каже проф. Чикарић, може објаснити само доласком спољашњег фактора, у виду уранијума, и неодређене количине плутонијума, који су прекрили Србију за време бомбардовања.

Није чудно да се дуван налази на челу листе канцерогених материја. Он је одговоран за сваки трећи случај рака. Према истраживањима „Батута“, за трећину свих случајева рака кривци су и гојазност, неправилна исхрана и недовољна физичка активност. Готово петина одраслог становништва Србије је гојазна, а прекомерна тежина повећава ризик од настанка рака материце, дебелог црева, дојке и простате. Стручњаци напомињу да су у великом броју случајева малигне болести излечиве ако се открију на време.

Као једна од мера раног откривања карцинома у Србији је пре три године уведен Национални програм за скрининг рака грлића материце, рака дебелог црева и рака дојке. Међутим, још увек велики број домова здравља у Србији није укључен у спровођење скрининга, а и тамо где се он примењује, одзив оних који су позвани на тестирања, није довољан.

Професор др Радан Џодић, онколошки хирург и директор Института за онкологију и радиологију Србије, каже да је скрининг требало увести пре најмање 20 година: -Смртност од рака генерално почиње да пада, али број новооболелих расте, и за од 10 до 15 година то ће бити хронична болест. Ефекти националног скрининга ће бити видљиви за три до пет година, али потребно је још много тога унапредити. Да би се смртност и оболевање смањило неопходно је да више од 75 одсто циљне популације буде обухваћено скринингом. Такође, конкретно, у случају карцинома дојке који се код жена најчешће дијагностикује, потребно је обезбедити још 70 скрининг јединица, затим да апарати за скрининг буду дигитализовани и умрежени.

Професор Џодић каже да од рака чешће од нас оболевају Немци, Финци и неки други народи Европе, јер живе дуже, а да би се ова болест раније откривала и превенирала потребно је да порасте свест код наших људи о факторима ризика, као и о неопходности превентивних прегледа.

Да скрининг треба да буде још ефикаснији, слаже се и професор Слободан Чикарић:- Скрининг се спроводи споро и због тога што нема довољно мамографа, али ни стручњака. Због тога се још увек рак у великом броју случајева открије у одмаклом стадијуму. Мушкарци у нашој средини највише оболевају од рака плућа, колона и ректума и простате. Код жена, малигни процес је најчешће био локализован на дојци, колону и ректуму, плућима и грлићу материце. Малигни тумори плућа и бронха водећа су малигна локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно трећи по учесталости узрок оболевања и други узрок умирања међу женама са дијагнозом рака.

Рак дојке најчешћи је малигни тумор у оболевању и умирању код жена, а малигни тумори дебелог црева и ректума у нашој земљи друга су по учесталости локализација рака у оболевању и умирању код мушкараца, односно, други по учесталости у оболевању и трећи у умирању од малигних тумора код жена.

Већ дуги низ година рак грлића материце је један од водећих малигних тумора у оболевању и умирању код жена у Србији. Током последње године, био је четврти по учесталости малигни тумор у оболевању и у умирању међу нашим женама. Трећи по учесталости малигни процес међу нашим мушкарцима био је локализован на простати. Стручњаци за јавно здравље кажу да је на више од 80 одсто ових болести могуће утицати спречавањем или модификовањем фактора ризика.

Према последњим резултатима скрининга карцинома дојке из новембра прошле године, од 144.970 жена из циљне групе (од 50 до 69 година) које су позване да ураде мамографију, на тестирање се јавило нешто више од трећине (49.862 жене). На скрининг карцинома дебелог црева позвано је десет одсто становника из циљне групе (од 50 до 74 године), односно 83.290 осигураника, од укупно 789.330.

На листи канцерогених агенаса коју је објавила Међународна агенција за истраживање рака, осим дувана, налазе се и соларијум, алкохолна пића, биљке које садрже аристолохичну киселину (састојак препарата за мршављење), чађ, дрвена прашина, природне мешавине афлатоксина, ултраљубичасто и икс зрачење, бактерија хеликобактер пилори. Опасни су и стероидни и нестероидни естрогени, азбест, бензен, као и рад са катраном и у челичанама, у индустрији гуме.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: