Европске државе неспособне да се боре против ДАЕШ-а

Европа се суочава са новом ером тероризма, чија се тактика мења, сматрају аналитичари. Ниједна држава није способна да се сама избори са проблемом тероризма, али и европска политика у погледу тероризма је погрешна.

Саговорници Спутњика, стручњак за безбедност Џевад Галијашевић и професор београдског Факултета за безбедност Зоран Драгишић, сагласни су да се ради о одговору на хапшење организатора терористичког напада у Паризу Салаха Абдеслама.

Терористички напади у Бриселу порука су белгијским властима и полицији да не испоручују Абдеслама Француској и треба да код грађана изазову страх и неповерење у институције и њихову способност да очувају мир, каже Галијашевић.

Терористички напади у Бриселу су начин да европске и белгијске ћелије ДАЕШ-а покажу да, и поред Абдесламовог хапшења, никако није угрожена њихова оперативна способност, сматра Драгишић.

„Начин на који се врше ти терористички напади, бруталност и суровост коју терористи показују већ је виђена, али сама тактика извршења терористичких напада изгледа да се мења“, наставља Драгишић.

Он наводи да се све већи број терориста укључује у нападе, а имајући у виду да напади у Бриселу веома подсећају на нападе у Паризу, Европа се, према Драгишићевом мишљењу, суочава са новом ером тероризма и са мутираном Ал Каидом, како неки аналитичари још називају ДАЕШ.

Ниједна држава није способна да се сама избори са проблемом тако мутираног тероризма, мишљења је Драгишић, и због тога је неопходно да европске и неевропске државе помогну Белгији у обрачуну са терористима.

Галијашевић пак тврди да европска политика у смислу борбе против тероризма није добра. Европа је сама себи закомпликовала ситуацију избегличком кризом, каже он, а њене безбедносне агенције наредиле су међународну сарадњу и координацију националним безбедносним политикама.

„Њене безбедносне агенције нису националне безбедносне агенције, превише су оријентисане на прекограничну сарадњу и прекограничне активности, чиме не могу гарантовати националну безбедност унутар властитих граница“, каже Галијашевић.

Истовремено, унутар европских граница не постоји усаглашена безбедносна политика, па се догађа да се повратници са ратишта у Сирији и Ираку у БиХ амнестирају, наставља Галијашевић своју опсервацију.

„Упућен је позив свим ратницима из БиХ да се врате са ратишта у Сирији и Ираку и да ће зато добити провизорне казне које могу новчано отплатити. Казна од годину дана затвора се у БиХ отплаћује новцем, тако да сви ти ратници сада не иду у затвор, него долазећи из Сирије и Ирака, прањем новца, финансирањем тероризма, отплаћују своје казне”, сматра Галијашевић.

Таква лоша политика нужно производи лоше последице, закључује он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: