ДФ: Прва сједница „Владе изборног весеља и узбуђења“
1 min read
Демократски фронт
Демократски фронт издао је саопштење поводом прве сједнице, како су навели, „Владе изборног весеља и узбуђења“.
Они су са жаљењем констатовали да је иста сједница протекла управо онако како су и најављивали из ДФ-а.
„Наиме, потпредсједник Владе из редова бивше опозиције, Милорад Вујовић, отпочео је свој мандат и борбу за фер и слободне изборе тражећи да се сруши хотел ‘Кристал’ у Петровцу, зато што заклања хотел ‘Оливу’, Жарка Ракчевића, лидера УРЕ“, поручили су из ДФ-а.
Такође, ДФ истиче да је вицепремијер исказао протест, како су навели, зато што се сад са терасе хотела ‘Оливе’ не могу испијати дојч-кафе и гледати сиње море, пошто грађевински радови на хотелу ‘Кристал – Петровац’ доприносе стварању прашине која засипа сунцобране хотела ‘Олива’, магли поглед и озбиљно угрожава доручак на принципу шведског стола од седам до десет часова.
„Очигледно да се парламентарни избори договорени за 09. октобар тешко могу одржати уколико хотел ‘Кристал – Петровац’ не буде сравњен са земљом, јер електронска идентификација бирача и Афис систем управо почивају у темељима хотела ‘Олива’, који је гарант мирне транзиције власти и цивилизованог дијалога између политички супростављених страна“, саопшава ДФ.
ДФ очекује да сљедећа сједница Владе протекне и у знаку истраге „да ли све пекаре у Црној Гори купују брашно од Жарка Ракчевића, и ако не купују, да се писаним путем образложи зашто не купују“.
„Научним методом је доказано да буреци и пите умијешени од Ракчевићевог брашна дуже варају глад од брашна других произвођача. А ако ипак дође до одржавања избора, обавеза свих бирачких одбора ће бити да све производе од брашна (сендвичи, слатка и слана пецива), купују искључиво од Жарка Ракчевића, јер је МУП открио да се планира масовно тровање храном опозиционих представника у бирачким одобрима“, наводи ДФ.
Такође, они су казали да очекују иницијативу од Милорада Вујовића да се на свим институцијама и црногорским кућама промијене државне заставе јер је прошло десет година откад је Жарко Ракчевић продао 200.000 црногорских застава по цијени од 6 евра, набављајући их у Кини за 6 центи.
„Елементарно је патриотски да вјечност Црне Горе буде окићена новим заставама из Кине у аранжману Жарка Ракчевића, који је овог пута спреман да их прода и за 5 евра у част јубилеја. На овај начин ће Црна Гора, док чекамо 100 годишњицу најаве изградње аутопута, ипак остварити какву – такву робну размјену са Кином, обнављајући прва у Европи пут свиле. А држава ће такође због рабата од једног евра по застави уштедјети 200.000 евра, а господин Ракчевић зарадити тек тричавих милион евра“, наводи се у саопштењу ДФ-а.
ДФ такође истиче да најбоље од свега тек долази, пошто је Влада изборног весеља и узбуђења одржала тек једну сједницу.
„О посљедњој сједници овакве Владе не размишљају ни ДПС ни бивша опозиција. Али размишља ДФ и слободни народ Црне Горе, који ће у октобру, пекарским речником саопштено, направити од њих переце и ванилице“, закључује ДФ.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Na tragu Žak Ransijera, i jednog sjajnog eseja koji se bavi problematikom predgrađa kroz prizmu estetskih dinamika, ovom prilikom smještenih u Parizu, usuđujem se primjetiti kako bauk tranzicije najbolje se ogleda u arhitekturi, ili, da budem nešto precizniji: .- u divljoj gradnji, u jednoj vrsti, može reći, urbanizma što za uzor uzima divlji zapad.
Arhitektura, bezmalo, predstavlja oličenje moći, intenzitet kapitala kao takvog, te nasprem trgovinskih centara koji su tačka usijanja svakog savremenog megapolisa, sve ostalo, zaista, jeste predgrađe, prostor prijetnje i sumnjivih rabota, gdje zakon ima svoje tipove koji igraju po njihovoj muzici. Upravo tako, kapital je svijet pretvorio u predgrađe, u zaobilaznicu, u jednu straćaru koja svog idola vidi u nedodirljivoj arhitekturi moći o kojoj nikad, ništa, zapravo ne možemo znati. Tako da, slažem se, hotel Kristal – Petrovac treba što hitnije sravniti sa zemljom kako bi nam proklijala Oliva, novi pogled na arhitekturu moći i korupciju koju uvijek predvodi politika. I nekako tako biva, mutna politička rabotanja (rabota robota! – i ovo nije igra riječi, već stvarnost korporacija koje gazduju planetom), najlakše operu svoj prljav novac (veš) u novogradnji; Podgorica je prekonoć nikla iz tajkunskih investicija, onih kojima se ne može ući u trag, dok je Kino kultura, kao i toliko drugih umjetničnih adresa, bezbolno upepeljeno da bi se pored hotela Podgorica uzdigao onaj crni spomenik koji je oličenje razuzdane arhitekture kojoj niko, po nekom nepisanom pravilu, ne može ništa. Nema više u tom gradu dječijeg parkića koji nije do poslednjeg milimetra zaliven betonom… Ako su i to prelazni periodi urbanizma, radije biram neautentično selo, slobodu livada i autoritet planina.
Vidiš ti, uvaženi moj, Žaci nam se bavi, između ostalog, i pecivima, gospodari lancem pekara, a uz to, patriota kakav jeste, gradu iznajmljuje i zastavice; a kako svane neki jubilej (podsjetimo se vječnog vraćanja istog, ideje koju svaki političar praktikuje u njenoj ekonomičnosti, i odjednom, sve biva kristalno jasno, kao što je sve jasno sa sudbinom Kristal – Petrovca), eto nama plehovi nadžidžgani kiflicama, dabome, gratis za građane, i po jedna zastavica, da se do besvijesti maše gospodaru sa trotoara dok se vaznosi u kabrioletu usporenom kao puž, otpozdravljajući sa bijelom rukavicom, koju prati blagi osmijeh, bez smetnji svakom podjediljen podjednakom, onako, što se kaže, na ravne časti, svejedno jeste li simpatizer ili, ne daj bože, disident, bijela rukavica baca se i na vas… Vidiš li ti, dakle, uvaženi moj, kako su vječni i zakleti pioniri ovladali najprostijom od svih lekcija: narodu treba prići sa svake strane, tutnuti mu kiflu sa džemom u jednu, a u drugu zastavicu, pa da zgubidani na trotoaru tripujući kako gospodar sve podjednako tretira. ( Da nije patetičan, ovaj Žaci bi nam bio prepreden… Pitam se, da li ikad osjeti potrebu da se konsultuje sa savjetnikom Bakijelijem, koji je prije dvije-tri godine, preko gramofona, ispred AMB-a, recitovao stihove bilju u dvorištu ovog blindiranog objekta? Da, tu uz njega, onako kežual sa neobaveznom cigaretom, bijaše se nacrtala i ona pjesnikinja Tijana, čiji su stihovi u fazonu bit generacije (nešto provokativno kao što to umije tako dobro sročiti Keti Aker, koju molim da mi ako ikako može oprosti na ovom poređenju), „obradili“ američki film i njihove k*rve (u dodatku – piiiiiippp!), i političare koji su dronjci, za razliku od ovih naših, koji su iz godine u godinu sve mlađi, kao što je to slučaj sa izvjesnim V. Lalošević, kojeg, kao, nije moguće abdejtovati.
Ali, kao i obično, mi se zapetljasmo tamo negdje kod peciva, i drugih gricina, i plehova i zastavica kojim nas pokušava krunisati Žaci, kad god osvane majska zora, evo ti njega sa kombijem preko kojeg dreči dizajn sa parolom: Prvo pecivo, pa onda politika narodu! I, tako ti ovaj velemajstor tijesta, miješa naizgled ono nespojivo: arhitekturu i pecivo, gdje je prvo ono što mora na simbolički način narodu ulivati strah, dok ga ovo drugo ravni s njegovim razgolićenim gospodarom. Još sa zastavicom od pet evra u ruci, pa da te bogo dragi onaj odozgo pogleda.
Pozdravimo se: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
Svaka cas za DF jedina prava i iskrena opozicija ovo ostalo sve milove i nato sluge.