УРА: Власт жели да грађани гледају Буљарицу само са магистрале

Паролу морско добро – наше добро, можемо заборавити. Дјеловањем владе и њихових партнера највредније плаже а убудуће и море постају ограђени забрани супротно општем интересу. УРА ће се залагати да се сви ти дугорочни закупи и отимања највреднијих ресурса зауставе или пониште, изјавио је предсједник Грађанског покрета УРА Жарко Ракчевић.

На конференцији за новинаре посвећеној развоју туризма, Ракчевић је казао да ће се УРА залагати за поништење тендера за Буљарицу, по којем се метар квадратни обале продаје за само 22 еура и умјесто хотела планира бетонизација и градња станова за тржиште, од чега Црна Гора нема никакве користи. Према његовим ријечима, план садашње власти је да Буљарица постане забран и да је грађани Црне Горе могу разгледати само са магистрале.

„Ова лоша и неодговорна власт као и на глобалном нивоу и на нивоу градских политика деценијама води погубну политику. Однос према туризму није одржив развој. Јер, нити је одржив, нит је развој. Супротно мастер плану развоја туризма спроводи се политика којој не доминира јавни интерес већ претежно интерес појединаца из владајућег режима. УРА је за изградњу нових 50 хотела високе категорије а не за изградњу нових 50000 станова и апартмана на најљепшим локацијама некад наше обале. По правилу, супротно празним причама власти, на пјени од мора ничу и планирају се читава насеља и градови станова и апартмана у извођењу назови непознатих власника офф схоре компанија. Ти пројекти стимулисани од власти се ослобађају комуналија, пореза, царина и на терет грађана Црне Горе врши се комунално опремање – путеви, прикључци воде, струје… Осим додатне бетонитације, ти градови спуштених шкура ће довести до потпуног загушења и колапса инфраструктуре и угушити и оно мало високог туризма“, рекао је Ракчевић.

Потпредсједница УРА Божена Јелушић истакла је да се развој мале државе од 650 000 становника се планира без логичког и технолошког реда.

„Овдје у исто вријеме планирају Влада, општине, Морско добро, Национални паркови, а све води дезинтегрисаном простору на којем харају појединачни интереси. Конкретно у Будви су већ дуги низ година на дјелу „планирање и развој“ са свим елементима организованог криминала, те одсуства одговорности и професионализма надлежних. Хапшењем челних људи града није прекинут континуитет таквих акција, већ се оне и сада неометано одвијају, а понајвише захваљујући погрешном чињењу Министарства туризма и одрживог развоја. Непосредни докази су дозвола градње на Милочеру остварена политичком корупцијом, планови за преузимање градске луке, намјеравана сегментација Будванске ривијере и за то припремљено скидање режима заштите са Словенске плаже, планови за Буљарицу, Грбаљ“, рекла је она.

Јелушић је рекла да поразна економска политика и задуженост земље сада постају посебна опасност, због очите намјере да се већином у Парламенту аминује распродаја преосталих ресурса.

„Право грађана да учествују у процесу доношења одлука које се тичу њиховог живота, рада и приступа могућностима је суштинско својство сваке кредибилне демократије. Јавност жели заустављање распродаје ресурса, одговорно планирање и расплитање мреже повлашћених уз досљедност у владавини права, грађани желе планирање у свијетлу ЕУ законодавства и Европске урбанистичке повеље о правима грађана у градовима“, казала је Јелушић.

Члан Савјета УРА др Вања Браило оцијенио је да је Црна Гора тек прошле године достигла промет остварен 1987.

„Посебно забрињава структура туристичког промета по земљама. У укупном туристичком промету који се реализује у Црној Гори најразвијеније земље Европе ( Њемачка, Велика Британија, Француска, Италија, земље Бенелукса и Скандинавије ) учествују са мање од 10%, док је учешће тих земаља у иностраном промету који се реализује у Шпанији, Француској, Португалији, Италији преко 75%. Данас туристи из земаља Западне Европе остварују једва 1 милион ноћења годишње у Црној Гори. Прије 30 година реализовали су преко 3 милиона. То би морало да озбиљно упозори креаторе туристичке политике на неопходност стратешких промјена, које ће у наредном периоду водити ка многом већем учешћу најразвијених емитивних тржишта у укупном промету у Црној Гори. Потенцирање Црне Горе као елитне дестинације нема упориште у реалности. Напротив, наша туристичка понуда у најширем смислу има много више елемената вашаришта него елитног туризма“, нагласио је Браило.

Он је додао да је туризам наша најважнија и најперспективнија развојна шанса. „Црна Гора је пуно изгубила због лоших приватизација. У хотелима који су приватизовани, а годинама не раде, или су срушени било је преко 7.000 лежаја. Уз просјечну попуњеност од 150 дана годишње добијамо да губимо преко милион ноћења и преко 50 милиона еура прихода сваке године“, рекао је Браило.

„Недавно објављени тендер за продају 5.000.000 метара квадратних по цијени од 22 еура по квадрату, а у сврху изградње туристичко-станбеног комплекса у Буљарици је врло озбиљно питање не само туристичког већ и комплетног привредног развоја Црне Горе. Ко су потенцијални инвеститори, шта би они да граде : хотеле, туристичка насеља, спортске и рекреативне садржаје или првенствено станове и апартмане за тржиште.Не требају нам нови градови, већ туристички садржаји који ће на најбољи начин валоризовати изузетну локацију. Туристичка валоризација Буљарице, уколико буде урађена у складу са интересима Црне Горе могла би у перспективи повећати инострани промет у Црној Гори за 1,5 – 2 милиона ноћења годишње, уз девизни прилив од преко 100 милиона еура. Могућ је и сасвим други, негативни сценарио, већ виђен у Црној Гори“, истакао је Браило, додајући да је потенцијал Буљарице, улцињске Велике плаже и Јаза је такав да би било неопходно ангажовати све стручне кадрове којима располажемо, иностране експерте И инстутуте са циљем да се изаберу оптимална рјешења“, рекао је Браило.

Члан Савјета УРА Слободан Бобо Митровић казао је да продаја квалитетних локација стратешка кобна грешка. „Просторним планом за морску обалу се не обогаћују постојећи капацитети него продукује механички раст нових капацитета који није заснован на научним принципима и актуелним методологијама креативног планирања. Самим тим се с правом намеће закључак да „поклопити“ цијелу обалу хотелима затвореним 10 мјесеци, са неодрживом инфраструктуром, промјенити рељеф Црне Горе, промијенити микро климу уз деградацију човјекове околине, а све због 60 дана у години, нема оправдања. Последњи документ у овом „пакету“ централизовања власти је „Стратегија одрживог развоја“ који је требао да буде први базни документ, усвојен у скупштинској процедури, па онда сви други закони и планови. Такав обрнути редосљед и ненаучна и наопака политика урбанизације се спроводи увијек захваљујући оном једном гласу више у Скупштини Црне Горе када су у питању најдрагоцјенији простори као Милочер, Свети Стефан, Солана, Острва Св.Никола, Св.Марко, Порт Милена, Вериге…“, казао је Митровић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: