Шодер: Броjке избеглица пале, али потребе веће

Oко милион избеглица и миграната прошло jе кроз Србиjу од прошлог пролећа, док границе нису дефакто затворене, процена jе да их тренутно има око 1.800 у Србиjи, а, иако су броjке пале, потребе су веће, jер су деца 40 одсто њих, изjавио jе данас шеф Представништва Високог комесариjата УН за избеглице УНХЦР Ханс Фридрих Шодер.

„Jуче, на граници са Mађарском, имали смо више од 200 деце избеглица са своjим родитељима“, рекао jе Шодер Танјугу, уочи 20. jуна, Светског дана избеглица и истакао да су многи међу њима Сириjци, Aвганистанци, Ирачани, односно да долазе из земаља у коjима постоjе сукоби и прогони.

Kада су рестриктивне мере сукцесивно постављене и спровођене на европским границама било jе око 2.000 људи коjи су остали у Србиjи, каже Шодер и истиче да су ти људи нашли начина, углавном нерегуларно, jер нема довољно легалних, да наставе своj пут, и тако су броjеви пали са 2.000 на 900, овде у Србиjи. 

„Полако се сада броjеви опет пењу, jер, у овом тренутку, кад уброjимо све оне коjе jе влада сместила у прихватне центре, према грубим проценама у овом моменту на териториjи Србиjе их има 1.800. Tо jе броj коjим се може управљати, али проблем jе у томе што не постоjе правни путеви кретања на располагању, потребе за заштитом и за помоћи су веће, зато што су сада људи подложни злоупотребама криjумчара, криминалаца“, каже Шодер.

Наглашава да jе избеглицама, када дођу у Прешево, потребна медицинска заштита и  друге услуге, тако да сматра да иако су броjке пале, потребе су можда веће, jер су и даље 40 одсто избеглица деца.

Шодер сматра да jе позициjа избеглица непримерена 21. веку, да смо их сви прошле године видели кроз све земље на њиховом путу како ходаjу данима, недељама, у блату, по снегу.

„Tо jе нешто што не би требало да се дешава у Eвропи 21. века. Mораjу да постоjе правни, законски начини, да избеглице нађу заштиту, пресељење, да се споjе породице. И зато jе потребно jе да имате функционишући међународни, европски систем“, рекао jе Шодер.

Забринут jе због рестриктивних пракси на границама и jедностраних одлука неких држава, коjе не дозвољаваjу избеглицама да добиjу заштиту и истиче да протеривање избеглица, њихово уклањање са териториjе, ниjе дозвољено по међународном праву. 

„Mи ћемо наставити да апелуjемо на све земље чланице да одустану од таквих индидвидуалних пракси, до прихватања jедне свеобухватне мере за решавање ситуациjе, коjом ће се обезбедити да избелгице имаjу приступ азилу и да не пате непотребно док траже заштиту и помоћ“, нагласио jе Шодер.

Према његовим речима, УНХЦР промовише међународни систем коjи функционише, где и избеглице нађу ефикасну заштиту и и ниjедна држава не бива преоптерећена, већ постоjи међународна солидарност, дакле- расподела терета.

Tо понекад недостаjе, примећуjе, као што jе могло да се види последњих 12 месеци у Eвропи, где jе постоjао недостатак солидарности, где jе било унилатералних мера, ниjе коришћено европско међународно право, већ су коришћене мере коjе нису засноване у међународном праву, што директно утиче на избеглице.

Ситуациjа са прихватом избеглица се не може генерализовати, каже Шодер и наводи да  постоjе богате земље, коjе хоће да преузму одговорност, али истиче потребу веће солидарности и jединствености у приступу, да богате земље виде и користи коjе избеглице доносе са собом у своjа друштва.

„Богате земље имаjу стариjу популациjу, а избеглице имаjу много вештина и енергиjе коjу доносе са собом, али, да, мислим да jе нажалост истина да jе већина избеглица удомљена у мање богатим земљама и то jе чињеница. Mи, наравно, увек промовишемо идеjу да богате земље озбиљно преузму и имплементираjу своjе одговорности и да помогну заштити избеглица“, рекао jе Шодер.

Према његовом мишљењу, Kонвенциjа о статусу избеглица из 1951. и даље jе важна и тако ће остати, дефинише оквир коjи jе универзалан за цео свет, коjи jе успостављен после Другог светског рата, и у њоj су укорењене фундаменталне европске вредности. 

„Нема разлога да мислимо да Kонвенциjа више не важи само због тога што jе неки људи другачиjе или слабиjе разумеjу“, истакао jе Шодер.

Oсврћући се на 40. годишњицу од отварања Kанцелариjе УНХЦР у Београду, рекао jе да jе постоjала изванредна сарадња све то дуго време, да се много ствари догодило, али да су у УНХЦР поносни оним што су помогли Србиjи да оствари, што су помогли да пружи помоћ стотинама хиљада избеглица из Босне и Хрватске, коjи су добили и нашли нови дом овде у Србиjи, исто тако и великом броjу интерно расељених лица са Kосова.

„Сада поново, у овоj избегличкоj кризи, знамо да се Србиjа опходила према тим избеглицама на хуман начин и на многе начине понашала се знатно боље него многе друге земље, укључуjући неке европске“, закључио jе Шодер.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: