Ко, је л’ ја?

Пише: Марина Јочић

Већи дио Црне Горе већ мјесецима скандира „Мило лопове“, а он најчешће у стилу ситног криминалца одговара „Нисам, гдје су вам докази“.

Кад већ Тужилаштву тако споро иде превод доказног материјала из Америке о милионској корупцији приликом продаје Телекома, доказ стиже из самог срца Подгорице – из Хотела Рамаде. Црно на бијело – Социјалдемократе, коалициони партнер ДПС-а, или чедо политичке корупције, такође ДПС-а, државним, тачније, народним новцем плаћале су политички скуп у популарном хотелу. За ову, у нашим условима релативно ситну злоупотребу, сазнало се захваљујући храбрости једне жене, запослене у поменутом хотелу. И свуда би то била афера осим у Црној Гори. И свуда у демократском свијету, осим у Црној гори, држава такозваним звиждачима пружа подршку. Јер кад се краде државни новац пљачкају се грађани од којих је и прикупљен.

Не, за премијера доказ који је прибављен о пљачки државе је ирелевантан. Важно је ко је „зазвиждао“ и подразумијева се, по његовој лоповској логици да треба казнити онога ко открије пљачкаша. Уједно, треба застрашити свакога коме падне на памет да свједочи о пљачки и криминалу у својој средини.

Но, због таквог (познатог) става црногорски премијер је и заслужио скандирање са почетка овог текста.

Сада су на потезу такозвани министри у такозваној влади изборног повјерења. Они су послије мјесец и по тумарања по дубини, добили бар један необориви доказ о крађи државе у политичке сврхе. Овдје има посла за бар три, некада опозициона дјелатника, сада удобно смјештена у министарске кабинете. Зар министар полиције не треба да се бави лоповима, зар министар финансија не треба да прати токове новца, зар министар социјалног старања не треба да се побрине о хероини која је обзнанила ову пљачку и због тога остала без посла и са двоје малољетне дјеце се нашла на улици.

То што премијер одобрава њен отказ није никоме изненађење, он има разумијевање и за силеџије и за лопове, али шта раде три поменута министра. Рећи ћу вам – једном руком се грчевито држе за министарску фотељу, а другом покушавају истовремено да затворе очи и уши. Има ли бољег доказа о копетенцији, поштењу и мјери опозиционарства од овог заглушујућег мука. Или нека изборе ову малу побједу, или нека купе прње и изађу из ове смијешне владе.
Ако то не ураде, и даље ће се за Милом викати „дрште лопова“, а он, чешкајући ноздрву одговарати „Ко, је л’ ја?“.

Срећом, стигло је неко ново вријеме у коме и основци громогласно скандирају „Мило лопове“, а народ се неће стидјети да лажним опозиционарима кличе „Издаја, издаја“ све у хорској пратњи многобројних звиждача које више не може нити смије да заплаши пријетња отказом.

Јер, на помолу је ново вријеме, вријеме истине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: