Да ли је Синђелић главни Бебин играч? (ВИДЕО)
Лист „Блиц“ објавио је (14. 10. 2014. године) ексклузивни снимак побуне у нишком затвору из 2006. године, коју је организовао тадашњи затвореник Александар Синђелић, док је заустављањем побуне, на мјесту шефа Жандармерије Србије, командовао Братислав Дикић, што баца ново свјетло на односе Дикића и Синђелића који су умијешани у аферу хапшења српских држављана уочи наедавно одржаних избора у ЦГ, а посебно на улогу коју је у тим дешавањима имао Синђелић.
Интересантно је да је епилог побуне, која је акцијом Жандармерије заустављена, била пресуда да се затвореницима исплати одштета од стране нишког тужилаштва и суда.
Наиме, на почетку акције Жандармерије, Дикић преговара са Синђелићем о условима предаје гарантујући да нико од побуњеника неће бити претучен, али је пребијања ипак дошло, те је 38 затвореника је у акцији повријеђено. Накнадно је због неспровођења истраге о пребијању затвореника одлучено да нишко тужилаштво и суд морају да плате оштету пребијенима од 134.500 евра.
(Снимак побуне у нишком затвору који је објавио „Блиц“; разговор Дикића и Синђелића од двадесет трећег минута)
Србијански медији спекулисали су тада о добро смишљеном сценарију Синђелића, који је, да се вратимо на случај хапшења српских држављана у Црној Гори, прозван у званичном саопштењу црногорског тужилаштва као организатор државног удара, али за њим ипак није расписана потјерница.
Подсјећамо да је у саопштењу СДТ ЦГ наведено да је Синђелић, уз Дикића, организатор планираног државног удара у Црној Гори на дан избора, те да је њихова криминална организација то намјеравала како би утицали на црногорску политичку, законодавну и извршну власт. Објашњава се како је Синђелић окупио екипу и планирао нападе: “…И ангажовања других лица, која ће у Црној Гори, у вријеме проглашења резултата парламентарних избора, уз употребу оружја, напасти окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе и службенике Управе полиције, те потом заузети просторије Скупштине, прогласити изборну побједу одређених политичких партија и ухапсити премијера Мила Ђукановића.”
Синђелић се, међутим, 18. октобра, два дана након избора у ЦГ, јавио из Београда, рекавши да он није у бјекству и да српска полиција зна његову адресу. Он је тада казао да Братислава Дикића познаје, али да нису пријатељи, као и то да у Црну Гору није долазио од 2002. године.
„Ја господина познајем, али немамо пријатељске односе. Такође, не знам ни људе који су ухапшени заједно са њим. Знам само да су то људи који су отишли доле да подрже нашу браћу и да нису отишли доле да праве проблеме“, наводи Синђелић и додаје да он није имао средства да организује људе како би отишли у Црну Гору.
На питање зашто га онда тужилаштво Црне Горе сумњичи да је био један од организатора покушаја терористичког напада, Синђелић објашњава:
„Ја сам те 2002. године био у обезбеђењу неких људи у Црној Гори, а неки од тих особа су били и Милови људи. Када сам схватио да се они баве криминалним радњама, престао да радим за њих иако су они инсистирали да наставим. Могуће да су нешто уклапали и да су ме умешали у то због моје прошлости, јер сам тамо непожељан (…) Да сам у бекству и све остале информације које се пласирају о мени видео сам на интернету, и насмејао се на све то. Нисам у бекству, налазим се овде у Србији у Београду, где се бавим пословима обезбеђења и штампањем мајица (…) Ја сам последњи пут у Црној Гори био 2002. године. Све то је њихова пропаганда“, рекао је Синђелић.
Интересантно је да у саопштењу тужилаштва пише и да се Синђелић више пута састајао са непознатим особама, преносио им упутства, давао новац и обезбјеђивао оружје, како би они ангажовали друге да остваре зацртане планове.
Да ли је Александар Синђелић, вођа побуне у нишком затвору, једини „у бјекству“ међу свим актерима „државног удара“ у ЦГ – управо „главни глумац“ црногорске драме, онај који је комуницирао са осталим ухапшенима, наводећи их на наводно извршење криминалног дјела, о чему говоре и сада већ фамозни транскрипти разговора, пласирани у јавност путем одређених медија – остаје да се види.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Е славни Стеване Синђелићу да нешто видиш ове своје данашње презимењаке какав су јад и чемер без трунке србске људсковине, постидио би се умјесто њих и над нама залелекао…
22 28 jer cujes ti Sindjelicu !
Činjenica da jedino on nije „uhvaćen“ daje dovoljno osnova za sumnju da je on „Bebin statista“!