Откуд Савамала у Црној Гори
Пише: Снежана Чонградин
Због чега се тема о наводним сазнањима државних органа Србије о припреми терористичког напада у Црној Гори, намерама хапшења, чак и убиства премијера те државе, што је, према посредним тумачењима, повезано са руским тајним службама, убрзо преобразила у саопштавање сазнања о томе да су тајне службе западних земаља извлачиле тајне податке из полиције, што је тема која заправо нема никакве директне везе са оним што се, према тврдњама најпре црногорских органа, а сада и српских, припремало као крајњи исход у Црној Гори?
Откуд се усред драматичног говора премијера о томе да су пронађени непобитни докази да је у Србији организовано убиство премијера Црне Горе, појавио случај Савамала и покушај, како је навео премијер, паковања жандармима да су учесници у бесправном рушењу објеката у том делу града? Да ли је могуће да тема Савамала толико жуља премијера да не одолева да је помене изван сваког смисла и када је реч о овако катастрофалним догађајима, који се, према његовим тврдњама, тичу живота и смрти, односно пада или опстанка суседне државе?
Мешање те две теме – обелодањивање чињеница до којих су, према тврдњама премијера, дошли српски органи – да се у Србији планирало убиство Мила Ђукановића и да ту има „елемената иностраности“, с једне стране, и истицање сазнања да је српска полиција одавала податке агентима западних држава у вези са нечим другим, а о чему је јавност заправо остала ускраћена – осим овог случајно или намерног излета премијера о случају Савамала – подсећа на чувени принцип балансирања Србије између истока и запада – Русије и ЕУ и САД. Коришћења прилике или неодолевање да се изрази незадовољство услед могућег једног другог притиска и то од стране ЕУ – да се реши случај у којем је држава устукнула и препустила њеним мрачним силама да обаве посао на себи својствен начин.
Такође, постоји и други аспект мешања две теме које иду у прилог премијеру и смислу вођења његове политике. Изгледа да није било могуће саопштити јавности да су руске тајне службе умешане у планирање терористичких напада у Црној Гори а не оптужити истовремено и тајне службе са запада да су извлачиле тајне податке из државних институција. Као што није могуће говорити о европским интеграцијама а истовремено не истаћи неприкосновено пријатељство са Русијом. Баланс српске спољне политике изражава се како у наклоности тако и у изражавању ненаклоности. Тако је немогуће оптужити Русију за нешто а не ударити истовремено по ЕУ. Као што је немогуће говорити похвално о ЕУ а не изражавати још јачу љубав према Русији.
Митска прича о независности једне мале земље, коју премијер готово у сваком јавном наступу истиче у контексту сопственог достигнућа и терета који самопохвално поносно носи, може се тумачити више као плашљивост и кукавичлук од јасног опредељења. Јасно је да овдашња јавност не воли да чује да европске интеграције по својој суштини искључују самосталност у смислу делимичног сврставања на страну са којом је ЕУ у директном сукобу. Јасно је да више воли да гледа свог премијера како наводно одолева притисцима, пројектујући сопствену снагу и понос у тај непостојећи и митски оквир. Јасно је и да би, уколико би дошло до озбиљног схватања европских интеграција и испуњавања тог циља у пуном капацитету, што укључује и приступање НАТО, руски „партнери“ појачали своју меку и тврду моћ у Србији и покушали да скрену те историјске токове, дајући инструменте неким другим политичарима да преокрену ситуацију у смеру њених геостратешких интереса. Тога се премијер плаши. Зато су, чини се, његови понос и јачина у вођењу те самосталне политике, заправо одлика кукавичлука.
На крају, то је очигледно и кроз последњи наступ премијера, на тој недореченој, крајње збуњујућој конференцији за новинаре, где се могло поставити питање – није ли помало непристојно да се док је реч о атентату на премијера друге државе, наводно припреман у вашој земљи, током вашег мандата, осврћете на сопствену судбину у смислу јадиковања да ће вам сада уследити напади и паковање афера због тога што сте то саопштили јавности. А шта је саопштено? То нико са сигурношћу није могао да тврди. И то је још један доказ одсуства храбрости.
ГЛОСА *Да ли је могуће да тема Савамала толико жуља премијера да не одолева да је помене изван сваког смисла и када је реч о овако катастрофалним догађајима, који се, према његовим тврдњама, тичу живота и смрти, односно пада или опстанка суседне државе.
(Извор: Данас)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
