Писац који не сиједи

Pro forme

Decus Tecum!

На Фејсбуку се појавила фотка: селфи предрагог писца Секулића, иза чијег укоченог и невјероватног израза лица које бучи (будући да се писац занима за ријечи па тако расчлањује Фејс и буку…), по први пут можете видјети ДПС у таквом издању, док у бункеру атмосфером круже и лете дубоке политичке рефлексије које мозгају како спасити Државу од „државног удара“, од мајчице Русије која би опет Чергу Гору најрадије видјела у загрљају са браствениском Сербијом, од ДФ-а који наступа одвећ слободарски и без длаке на језику што у спотовима што са трибине, и, коначно – од мајки што свакомало леже на картонима дуж плочника а које, упркос тој више него језивој сцени, ипак ниједан поп-колумниста из самопроглашених „мејн стрим“ Вијести није ни поменуо онако узгред, па их зато новоцрногорци не фермају ни два посто, будући да су тако (биле) одлучиле, да дремкају празног стомака испод јесењих звијезда, нека им га…

И, тако, гле ти боса на прочељу, у тамној столици, и још тамнијој кошуљи, и још мрачнијим панталонама, уморног и одсутног израза, који готово да не разумије растерећеност која краси природу дон Дуке Марконијелија, насмијаног ни на шта, да не говоримо о Тарзану који још није свјестан да је то ноћ избора, итд; Гвозде је, ипак, потпуно прибран (што му га презиме само по себи обезбеђује), и за разлику од предрагог писца Секулића, демонстрира нешто од елегантне позе коју често видимо код каквог интелектуалца, чијој елети поменути свакако да не припада.

Али, овог пута ћемо се, колико је то у нашој моћи (и, прије свега – колико нам то омогућава изабрани профил!), ипак ограничити на предрагог писца Секулића, и на његовог (а ово је у ту част склепана кованица, па ти стисни муда и чик је разџавиџај ако мо’ш) – лабудомудатобелог јунака!

Књижевност Мирабоа крцата је версајским блудом, оргијачинама и махнито искомплексираним принчевима што у забавама демонишу ћурку, и кад то узмемо у обзир, без оне вјештине којом располаже књижевни критичар, што овај пут с правом вјерујемо како је најмање потребно, могли бисмо комотно рећи да је то, главом и брадом, а богме и гушчијим пером, далека претеча аутора „Парења лабудова“.

Нема шта, наслов је баш голицљив, и не само што наговјештава куда се данас, између осталог, запутила распојасана еротика, већ у себи крије и танане прелазе једне могуће зоофилије која је увијек интригирала скоројевиће који су сварили много тога класичног (од позе па до дискурса секса!), и у замкама експеримента запутили се забрањеним стазама које воде у мрак еротике која је на прагу да се потврди и у злочину!

Међутим, „Парење лабудова“ као својеврсни кич еротике, као фарба за косу средњовјечног мушкарца, као спреј за фелме тркачког двосједа… Предраги писац Секулић није овим „дјелом“ друго до кукавна сјена и плагијатор Мирка Ковача, такође једног из редова који се показао, ничим изазван, као промашени писац еротског штива. Мало луксуза и девичанског шмека, сасвим довољно да се зацрвене образчићи пред литературом која је млитава, још неписмена она је и јалово блазирана.

У оба случаја, дакле, читалац ће само загристи пластичну јабуку, и натоварити се страницама које заударају на блек мушки мирис, који је, у ствари, ћосав и тотално депилиран. (У овом случају, парафразирајмо Бодлера: књижевност није ништа друго до проституисање!)

Ах, лабуд у фонтани негдашње Купачице, успаљен, млад, убитачан, само му фале лаковане цокуле и гуд дик, па да све ескалира и оде дођавола. И, зато, будући да је депеесовцима бос lex eterna, алфа и омега, непокретни покретач, Аристотелова ентелехија, с правом треба да се запитамо: како ли он резонује овај књижевни поступак предрагог писца Секулића, ако се сјетимо да је Тарзан реаговао крајње згрожено, док је Далиборка даљенка Пејовић, одбила да се по том питању изјасни. Бос јесте, истина, модеран тип демократских капацитета, али што је превише, опет, не значи и да је много за нашег лабудана, који негодује због цензуре, позивајући се на права XXX.

Суђење „Парењу лабудова“

Судија: Кад се све размотри, слобода књижевне ријечи, метафора, књижевна традиција, извјесни стил који еротика изискује да би била написана и била тумачена у том свијетлу, ипак држимо да је овог пута предраги писац Секулић прешао дозвољену црту и да се пар поглавља из књиге морају шкартирати.

(У сали настаје жамор. Једна дама сав свој утисак сабија у коменар: Фуј! На то се, свјетлосном брзином салом развија и шири подједнаким интензитетом оркестар смијеха. Судија креће да удара чекићем тап! тап! тап!, а ла ФиЈип у свом издању на берзи, кад је чова чекићем млатио ни да туца кременадлу, да те под Богом убије вјечни блам од оног призора, „пресједник“ цепа ли га цепа чекићем уз осмијех баш ме бригинез, итд…)

Писац: Уважени Суде, поштовани и цијењени публикуме, слободни народе Черне Горе, писајући „дјело“ „Парење лабудова“, водио сам се идејом да је наше друштво коначно сазрело за једно овакво штиво које има толико својих славних претеча, дека и прадека, чија имена не бих овом приликом откривао, али вјерујте на ријеч да су то несумњиво свјетски литерарни ауторитети пар екселанс. Па, ипак, „Парење лабудова“ јесте само један мали излет у еротске враголије за које вјерујем како сам им коначно дорастао.

Судија: Је ли тачно, предраги по псеудониму, да сте за књигу „Парење Лабудова“ у једном интервју рекли и ово: „Ову књигу читалац може доживљавати и као вијагру за имагинацију! Черној Гори је, све до појаве Лабудатомудатог, управо недостајала литература која ће укрстити копља са култом вагине, и једном је за свагда оборити са њеног пиједестала (fr. piédestal, ital. piedesttalo: pié noge, podnožje, + de od + stallo, prodajni štand, tezga). Укратко, Лабудатомудати јунак нема никакве претензије да постане један од хероја еротике, напротив, то је првенствено посматрач и психолог женског, такорећи – „лили-либида!“

Писац: Не, то су само накварно извукли из контекста, часни Суде!

Судија: У реду. Али, морате разумјети, колико год као писац бивствовали у свом свијету, па макар се он звао и ДПС микрокосмос, међутим, сам наслов „Парење лабудова“ признаћете да је дегутантан, колико год се упињао да буде лисичаво ласцив и привлачно налицкан, вуче на нискобуџетну порнографију која се унапријед лишава радње, да би се растеретила завођења и привлачности, без које литература једва да може себе сматрати литературом. Уз то, предраги, овим се пројектом изјашњавате као трећеразредни, неиживљени ђилкошки шовинист! Капирате о чему је ријеч?!

(У сали опет жамор. Потом тишина коју пресјеца крупни, мушки глас: Та квази литература само је израз кризе средњих година! Вјерујте, и ја сам се својевремено окушавао у сличним темама, али сам на вријеме одустао! На те ријечи опет салу испуњава смијех. Судија удара чекићем тап! тап! тап!: Силентио!)

Писац: Да, али узмите у обзир да писац „Парења лабудова“ сво вријеме мисли на једну перику!

Судија: (видно збуњен, спушта цвике до пола задриглог носа): Перику?! Чек’,  Перикле ил’ перика, шта?…

Писац: Да, перику, не Перикле, никад чуо… Знате, еротика је ћелава, тако мислим, што сам се својски трудио у замотаној форми предочити читаоцу, тако мислим да јесам, форма, читаоц, еротика, перика, не тај ђаољи Перикле, не, никад чуо, ко је сад па он, гласа ли тај за ДПС, ил’ шта, сто му громова ак’ не гласа…

Судија: Тренутак! Је л’ овдје ријеч о књижевности или козметици?

Писац: (устрепталим гласом, јер га убија трема усред сале која се бучно мешкољи на овај пишчев јефтин покушај да се извуче пред законом који је, не заборавимо, био тако окрутан према, примјера ради, Де Саду…): Часни Суде, па о козметици! Ја и политику ништа мање доживљавам као козметику, што се ваљда да видјети по мом стајлингу, на којег је, морам рећи, видно утицао макрантни Бонд, Џејмс Бонд.

Судија: (лаганим покретом прста враћа цвике на њихово стандардно мјесто уврх задриглог носа, окреће се на десну и лијеву страну): Суђење се наставља сјутра у подне. (Потом удара два пут чекићем тап! тап!)

Завјеса

(Да ли неко можда зна гдје се налази фризерски салон Лабудан, јер се тамо како сам начуо са успјехом фарба поменути „писац“, што бих требао и сам почети да практикујем. У случају да неком располаже том драгоцјеном информацијом, молио бих да је проследи на следећу адресу: Запрдеж, б.б.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: