Благо вама сиромаси, јао богаташи: Лучиндан и Свети Петар Цетињски

Верници и Српска православна црква обележавају данас славу Свети Лука, у народу познату као Лучиндан. Свети Лука је један од четворице јеванђелиста и писац је Јеванђеља по Луки и Дела апостолских. Данас се слави и Свети Петар Цетињски.

Лука се родио у Антиохији Сиријској од родитеља пагана, а хришћанство је примио рано, око 40 године нове ере. Био је лекар и пратилац Светог Павла, који га је срео у Троади на свом другом мисионарском путовању.

Свети Лука је хеленистички образован, а Павле га зове “љубљени лекар”, док стручњаци за Библију у његовим извештајима откривају смисао за већу медицинску тачност.

Лука пише с лакоћом, отмено. Пажљивије него остали јеванђелисти, указује на истовременост Исусовог живота и тадашњих римских владара, јер се Исус родио за време цара Августа, док је Јован Крститељ почео да делује у доба цара Тиберија.

Сваки јеванђелиста на свој начин даје темељне црте Исусовог лика, а за Луку је Исус првенствено Господин, односно господар, који људе плени племенитошћу, лепотом, милином, отменошћу поруке и сјајем наступа кроз који пробија његова божанственост.

Лукино јеванђеље је, уз јеванђеља по Матеју и Марку, једно од три синоптичка јеванђеља, што значи да се могу читати упоредо и у њима се помињу исти догађаји, личе једно на друго, док јеванђеље по Јовану следи после три синоптичка.

Лука Христа воли да прикаже као пријатеља сиромашних, солидарног са свим социјално угроженим, милосрдног и обзирног према грешницима.

Сиромаси су по јеванђељу грешници, цариници, удовице, деца, разбојници и болесници и могу се, по Луки, сматрати повлашћенима.

Лукин “Говор на гори” почиње апсолутно: “Благо вама, сиромаси”, а појачава га четвороструки “јао” богаташима. Исус се, по Луки, изјашњава да је послан ради грешника.

Лука истиче и присуство жена у Исусовом делу – Марије, Елизабете, удовице из Наина, жене у Исусовој пратњи.

По Лукином опису, Исус је отеловљење идеала грчког савршенства о којем је сањала грчка душа – лепоте и доброте.

Још је Данте истакао да је Лука “писац Христове доброте”.

Свети Петар Цетињски, са мачем у једној и крстом у другој руци

Петар I Петровић Његош канонизован је као Свети Петар Цетињски. Рођен је у Његушима 1749. године, а замонашио се у 12. години. По упокојењу митрополита Арсенија (Пламенца), 1782. године, постао је митрополит и господар Црне Горе.

Живот је провео „са мачем у једној и крстом у другој руци“, борећи се да очува слободу црногорског народа, којим је управљао, и да утврди веру Православну у њему. Истовремено је мирио завађена црногорска племена, и војевао поротив Турака и Француза. Сматра се оснивачем црногорске државности.

Иако је био духовни и световни поглавар своме народу, живео је у тескобној, хладној келији, монашким подвигом угађајући Богу. Упокојио се 1830. године. Чудотворне мошти му почивају у Цетињском манастиру, у којем је и овоземаљски живот провео.

Обичаји на Лучиндан

На Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице. Када овца „затеже“, кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи. У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се и: „Иде Лука, ето вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима током које вукови долазе до села. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке.

Божествени Лука, и уман и учен,
Драговољно беше за Господа мучен.
Избећи могаше поруге и муке,
Но свет не би им’о великога Луке.
Лука млади виде Божију Истину,
Предаде се срцем Божијему Сину
Слуша Учитеља, гледа Чудотворца,
И у Њему позна свог бесмртног Творца,
Виде Васкрслога и говори с Њиме,
Чудеса сотвори у Његово име.
И Христос му поста јединствена радост,
Жртвова Му Лука ум, благо и младост.
Кад остари Лука, млад Христом бејаше,
Од Христа примаше и свету даваше,
Па кад свету даде што могаше дати
Тад му свет, по Писму, немилошћу плати…
О маслини старој виси старац Лука
С осмејком на лицу, прекрштених рука,
Са неба се пружи рука самог Христа
И прихвати душу Свог Јеванђелиста.
Сад у Рају светлом с други апостоли,
За цркву се свету свети Лука моли.

(Maтија Бећковић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: