Владика Јоаникије: Видјели да нема подршке Европе, па одустали од закона

Црногорске власти су одустале од Закона о слободи вјероисповијести јер су видјели да неће добити подршку Европе, казао је за Дан епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Према његовим ријечима, тај закон су радили нестручни, некомпетентни људи, који су више били заступници појединих партија и идеологија, а не људи из струке, што се одмах одразило и на сам текст нацрта – оцијенио је владика.

Он је поручио да је циљ Митрополије црногорско-приморске (МЦП), Епархије будимљанско-никшићке и Српске православне цркве у Црној Гори (СПЦ) да се донесе закон који ће дефинисати права и обавезе Цркве и вјерских заједница по примјеру из најуређенијих европских држава.

„Црква се увијек залаже за доношење закона и унапређење правног поретка. Остаје увијек питање како ће поједине дијелове те материје закон дефинисати. Уколико нијесу донесене праве, добре одредбе, онда смо ми позвани да укажемо на грешке током тог процеса и плана доношења закона“, казао је владика Јоаникије.

Истакао је да је Црква активно учествовала у том процесу и да је дала аргументоване и непобитне чињенице, што, каже, власт и они који су радили на том закону нијесу били спремни да прихвате.

„Све наше примједбе ништа нијесу значиле власти. Они су кренули у процес доношења закона који није био добро срочен ни добро написан. Просто, није била добра намјера, све док нијесу видјели да неће добити подршку од Европе, од Европског парламента и Венецијанске комисије. Тада су стали са том процедуром“, сматра он.

Како је казао, став Цркве је да је нацрт закона који је био понуђен јавности неупотребљив и да треба израдити акт по највишим стандардима које прописује савремено друштво.

„На овом плану треба уложити искуства и позитивна достигнућа из најуређенијих европских држава, да Црква и вјерске заједнице добију пуну слободу свога дјеловања. Наравно, и да се дефинишу њена права и обавезе. Ми од тога не бјежимо и желимо да и тај дио друштвеног живота буде уређен. Наравно, ако буде довољно добре воље наших власти и довољно стручних људи да ту материју обраде како ваља, даћемо пуну подршку за доношење тог закона, јер је то животно важно за нас као Цркву, све вјерујуће људе и све вјерске заједнице, али је важно и за Црну Гору, за цио наш народ“, појаснио је епископ будимљанско-никшићки.

Поручује да би требало донијети закон који би био прихватљив за све, а не да се њиме ограничава слобода вјере и вјероисповиједања, као што је то био случај.

„Уколико се ради о закону који даје слободу Цркви и који дефинише наша права, ни мање ни више него што је то у уређеним европским државама и што су тековине наше традиције, ми ћемо увијек бити врло расположени да дамо пуну подршку доношењу једног таквог закона јер је то важно за све“, рекао је владика, додајући да са властима које су радиле на закону није било никаквог дијалога и да је нацрт рађен у тајности.

„Према мишљењу најбољих стручњака из те области, радили су га нестручни, некомпетентни људи, који су више били заступници поједних партија и идеологија, а не људи из струке, што се одмах одразило и на сам текст нацрта закона. Уочено је много нерегуларности у том процесу, што, интересантно, није био случај када су се доносили неки други закони. Ни са једним нацртом није се излазило на јавну расправу док се нијесу извршиле шире консултације са онима на које се тај закон односи. У овом случају, макар што се тиче Митрополије, Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве у Црној Гори, нико од нас није консултован“, саопштио је Дану владика Јоаникије.

Он је такође изјавио да су у СПЦ били затечени када је објављен нацрт закона и када су их позвали на јавну расправу.

„Било је замишљено да се обаве у неком ужем кругу људи, не онако како се реализују јавне расправе, гдје сваки грађанин ове државе има право да дође, пита, буде обавијештен, да да свој допринос. То није било омогућено вјерујућем народу и нашем свештенству, и зато је било такво незадовољство. Треба нам закон који ће бити прихватљив, прије свега за све вјерске субјекте, за струку, укратко – и за Цркву и за државу. Доношење једног закона који ће бити плод дијалога, добре воље и залагања стручних људи, мислим да може донијети добро свима“, закључује владика за Дан.

(Извор: Дан, Митрополија црногорско-приморска)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: