На вјечној стражи над Црном Гором, Косметом и Српством

Удружење књижевника Србије (УКС), у свом сједишту, у Француској 7, у Београду, приредило је промоцију књиге „Звјездозорје“, аутора Светозара Ђуришића, пјесника из Вирпазара.

Проф. др Дара Вучинић, академик САНУ, и сама пјесник, казала је да је захваљујући оригиналној поезији овог ствараоца, посебно у његовом претходном остварењу – „Одбљесци ловћенског пламена“, пронашла нову слику о Космету које се није иселило и нестало, већ, како је рекла, преселило и настанило у душе пјесника, „у којима ће вјечно да живи и буде биљег онога царства небеског, чијим је крстом сво Српство обасјано, да вјечно зрачи зубљом слободе,љубави и вјере у Отачество“.

Са славне катедре српских књижевних великана огласио се пјесмом, како је и ред, и сам Светозар Ђуришић из Куле Ђуришића, са обала Скадарског Језера, како га је најавио водитељ вечери и домаћин, секретар УКС, Миљурко Вукадиновић, пјесник, преводилац поезије, културни јавни радник.

„Истинска је част је објавити књигу пјесника, чија је поезија прожета и надахнута духом Његоша и Марка Миљанова, необичног назива „Звјездозорје“ и зрачи љепотом стихова, који потпуно личе на аутора, а објављује је управо УКС и, ево, промовише вечерас,“ казао је Вукадиновић.

Светозар Ђуришић је заром свога пјесништва уздигао дух присутних и пажљивих поклоника књижевне трибине, тако да су минути пресељавани у сате узнесења, а медијатор Вукадиновић је, најављујући остале промотере Ђуришићеве поезије, цитирао лирске бравуре усамљеника из Вирпазара, па су аплаузи допуњавали немоћ ријечи.

Пјесник Аћим Вишњић је нагласио да је Ђуришић једнако моћан у свом лирском исказу као у његошевској патриотској лири, „што није изненађујуће, јер Кула Ђуришића поново потврђује своју вјечну стражу над Црном Гором и Српством, а тај моменат он лиризује кроз свој усамљени доживљај последњег житеља Куле Ђуришића,у којој је рођен и вјечно настањен.“

Вишњић је рекао и то да је „Ђуришићев други завичај Тишина, небо и вјечност, те да из тих тишина израња друго и право име за његову књигу ‘Звјездозорје’, као звјездозарје, а тај зар је у његовом имену, који зари универзалним суштинама божанског на земљи и небу и да је тај плам одњихао пјесника субјективног, колективног и универзалног гласја,који се преплићу тројством зрачења, зарења и звјездозорења…“

Свијет је дуалан, и по Андрићевом прословљењу: „Шта сањам а шта ми се догађа“, а ту Ђуришић укршта космичко и земаљско: „Од искона по небу се расцвјетава звјездозорје, А по мојој тавној души све хридине и мраморје“. Ђуришић недвосмислено сажима небеско и земаљско, Црну Гору и космички бескрај, са врхова своје Куле…

Најављен као планетарни пјесник, Ранко Радовић из Торонта, „а са гора Црногорја и морачких тајновитих дубина“, у маниру великана пјесничког зрачења, лаконски је закључио да: „Светозар Ђуришић је пјесник! И нема му спаса!“

Светозар Ђуришић је рођен 1949. године у Забесу код Вирпазара. Објавио је три књиге поезије: “Трагом кристала” 1989. године, “Одбљесци ловћенског пламена” 2013. и “Звјездозорје”, коју издаје УКС.

Међу читалачком публиком и критичком јавношћу с нарочитом пажњом је примљена и коментарисана књига “Одбљесци ловћенског пламена”, посвећена српској хероини из Балканских и Првог свјетског рата – Милунки Савић.

Учесник је бројних фестивала поезије. Добитник је више награда и признања. Његова већ култна пјесма „Ода вину“ преведена је на шведски језик. Заступљен је у многим зборницима и часописима за културу. Живи и ствара у завичају. Однедавно је пензионер.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: