“Уједињење или смрт 1918”: Представа о Подгоричкој скупштини
1 min readПредстава “Уједињење или смрт 1918” у продукцији Народног позоришта Приштина са сједиштем у Грачаници биће премијерно изведена 15. новембра у београдској кафани “Златна моруна”.
Документарна представа која за свој полазни драматуршки оквир узима стенограме засиједања Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори – познатије као Подгоричка скупштина на којој су донијете одлуке о присједњењу Црне Горе и Србије, под династијом Карађорђевића, свргавањем краља Николе Петровића и за два дана формирање Краљевине СХС (прве Југославије).
Јелена Богавац, која представу режира са Ненадом Тодоровићем, док драматургију потпусује са Миленом Богавац, каже за Танјуг да су последице Подгоричке скупштине историјски тумачене на различите начине, између осталог као катастрофална ситуација која је радила на општесрпском јединству.
Богавац за Танјуг истиче да је из данашње позиције врло важно вратити се на почетак, на рођење југословенске идеје.
“У савременом историјском тренутку, у коме се кроз наш живот распало неколико Југославија и са освртом на историјски тренутак у коме је неколико Југославија настало, а све некако имају везе са формулисањем нашег осећања националног, који се постиже кроз територијални интегритет, чини нам се да је јако важно да данас на питању формулисања и формирања свог националног и сваког другог идентитета, у ствари одемо на почетак, на рођење југословенске идеје, са дистанцом од доживљаја, од осећања себе као производа распада неколико Југославија”, рекла је Богавац у интервјуу Танјугу.
Она примјећује да је очигледно постојао велики оптимизам и велика жеља свих словенских народа за уједињењем и чувеном формулацијом “уједињење нашег троименог народа – Срба, Хрвата и Словенаца”.
“О српском национу расправља се и систематизује у једном јако добром присједињујућем романтичарском националном духу, који је данас потпуно пољуљан, националном идентитетском статусу који нам стално измиче. Формулисање нашег националног идентитета је јако тешко и пољуљано и чини ми се да је овакво позориште јако важно у овом тренутку за све генерације”, истакла је редитељка и додала да је лијепо сагледати историјску ситуцију која се одразила на “националне судбине”.
Она је за Тањуг рекла да им је било јако занимљиво да се баве почетком парламентаризма, установљавањем парламентарних структура на постратним подручјима када није било чак довољно средстава да се изради печат ни довољно папира за штампање записника.
“Уједињење или смрт 1918” је, према наводу редитељке, покушај да се одговори на питања: Ко су Црногорци, ко су Југословени, да ли је идентитет суверенитет, шта је народ, шта је нација, јесу ли Срби окупатори или ослободиоци, ко брани малу Црну Гору а ко је напада, ко жели Велику Србију а ко је се плаши, да ли је Велика Србија мала Југославија, шта је легитимитет, шта је издаја, са ли се из ропца Црне Горе родила Југославија, да ли се из ропца Југославије родила Црна Гора…
“Важно је одговорити на сва питања, али је такође важно питања постављати. Свака врста идеолошке чизме која би сва ова питања стављала у једну исту врећу би нас минимализовала у односу на бављење документаристичким театром. Уметничка истина може да има и анализира неколико историјских истина које су раме уз раме и чине један историјски тренутак”, сматра Богавац.
Она наглашава да живимо у јако компликованом историјском тренутку.
“Мислим да смо покушали да у представи отворимо сва питања која овај компликовани тренутак доноси. Да ли смо нашли у себи и у садржају представе одговор? Чини ми се да смо нашли различите одговоре и тичу се анализе онога шта је револуционарна скупштина, шта је лигитимитет, шта је установаљавање легитимитета, како се револуционарне ствари доводе у принцип легитимитета”, објаснила је драмутуршкиња.
Она наводи и да све чланове ауторске и глумачке екипе уједињује у овом позоришном истраживању велика жеља за формулисањем свога нациналног осјећања.
“Мислим да смо неоромантичарска скупина и да смо се кроз бруталну социо-политичку и историјску анализу и великим уметничким залагањем да се од транскрипта направи играна форма, хомогенизовали у јако лепом осећању националне идеје, идеје осећања своје нације”, нагласила је Богавац.
„Златна моруна“ сједиште Младе Босне, Младе Црне Горе, Младе Хрватске
Сценско решење представе произашло је из локације – подрум кафане “Златна моруна”.
“’Златна моруна’ је била седиште и Младе Босне и Младе Црне Горе и Младе Хрватске, младих на Балкану и одатле креће покрет ‘Уједињење или смрт’, једна чудно јака социјална левичарска фракција и омладинска структура. Тезе које су млади левичари износили на Подгоричкој скупштини и које су формиране на овом месту су и дан данас напредне и покретачке”, нагласила је редитељка Богавац за Танјуг.
Богавац је прецизирала да су приликом тражења сцене за играње представе, гледали да пронађу неку метафору, “да та локација буде она на којој су учесници скупштине, београдски студенти црногорског поријекла сасвим сигурно били у тренутку када су студирали”.
У улогама народних посланика су Угљеша Вујовић, Игор Филиповић, Милорад Капор, Игор Дамјановић, Славиша Чуровић, Небојша Ђорђевић, Јанко Цекић, Урош Нововић, Марко Панајотовић, Јован Здравковић, Јован Мијовић, Предраг Васић, Васиљ Аџић.
Играју и Данијела Врањеш, Александра Цуцић, Горица Регодић и Александра Јелић.
Представа се игра 15, 16, 19. и 20. новембра са почетком у 15 сати.
(Извор: Танјуг)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Надамо се представи у Подгорици, фино би било погледати.
Da te cuju srbijanci, i oni bi rekli: Nikad vise!
Da pods’etim pos’etioce ovog srpsko/ ruskog pamfleta – Nikad Vise 1918!
Vecina C.Gore ce uvjek biti braca Srbijancima a vi evivasi samo picite po svome…
Tako je ..!Nikad vise 1918
Е тебе ћемо баш да питамо.Како сад ствари стоје неки нови вјетрови почињу да дувају са Запада,истом јачином и хладноћом
као и са Истока.Тако да вама Дукљанима не преостаје много простора да се заклоните од промаје.Ми баћушке издали нисмо,а они то знају да цијене.Не бих ти препоручио да им се много јогуниш кад крену да дијеле Европу на своје интересне сфере јер је вас шака јада.Ако ми не вјерујеш,имаш на Википедији податак како су се ваша браћа Кроасани и њихова 369.пуковнија провели под Стаљинградом 🙂
Ja o Popovićevoj drami nijesam do sada ništa govorio, ali ako vama podatak koji sam dobronamjerno iznio, ne odgovara – to je već druga priča. Koliko pratim P. Popović se javlja i na ovom portalu, tako da vam nije nepoznat, a i pored toga Popović nije nepoznat pisac niti ličnost za potcjenjivanje. Popovićeva drama, takođe, nije nepoznata, objavljena je u dva izdanja2007. i 2009. g. Pojedini fragmenti su i izvođeni na književnim i sl. večerima, a nagrađena je prestižnom nagradom Marka Miljanova i sličnost je i u ideji, i u postupku, i u metodu, tematski i motivski zaista, evidentna! To treba poštovati bez obzira na simpatije, uvjerenja i sl.
Ако се мени обраћате, опростите што сте ме погрешно разумели. Мој коментар се односио на најаву представе из горњег текста, пошто сам једну од сестара Богавац једном приликом и упознао. Нисам имао намеру да омаловажим било шта из Вашег коментара, посебно не личност г. Поповића. Нисам гледао изведбу ни једне од ове две драме, али немам разлога да Вам не верујем да их обе треба погледати.
Хаха, ово бих волео да видим! Занимљив осврт сестара Богавац…
Ovo me dobrano podsjeća na dramu „Njegošev sat“ Perivoja Popovića“. Koliko ja znam, on je prvi na osnovu Proglasa Velike Narodne Skupštine Srpskog Naroda u Podgorici ( kako je pravi naziv toga događaja – Podgorička skupština u današnjem montenegro-poimanju ima pogrdan prizvuk!) dramski obradio zbivanja vezana za taj događaj.
I ispravite: nije Тањуг, него Танјуг – скраћено од Телеграфска агенција нове Југославије!