Цвијановић у Дрвенграду: Глумци су чувари осећања да је човек жив

Глумац Зоран Цвијановић одржао је у Дрвенграду радионицу за студенте, поручивши им да је најснажније осећање живота сада и овде, да се глумци баве производњом тог тренутка и да су „чувари тог најснажнијег осећања да је човек жив“.

Цвијановић је на синоћној радионици својим младим колегама предложио да ражмишљају о томе да се током представе створи тренутак који публика и глумци доживе као присутност, а који се зове „сада и овде“.

„За један људски живот готово да не постоји драгоценији тренутак и драгоценије расположење од тог тренутка и када би човек размишљао о свом животу, онда сви ти најзначајнији догађаји које никада неће заборавити су управо обележили то стање расположења и свести које се зове „сада и овде“, а то значи бити присутан„, истакао је Цвијановић у интервјуу Тањугу.

Он је приметио да живот углавном проводимо „у неком аутоматском пилоту“.

„Устанемо ујутру са једном намером, а онда нас тај дан одведе у другом правцу и бавимо се неким стварима као да јуримо сопствени реп. Када човек оде у позориште, он се смири, угасе се светла, човек заборави на свој живот и гледа приче о другим људима, саосећа са туђим судбинама и у једном моменту, ако је представа добра, деси се тај толико драгоцени тренутак“, истакао је Цвијановић.

Он је приметио да су глумци током свог школовања васпитавани да живот схвате као бесконачно учење и да је то њихово оргомно преимућство, приметивши да се данас време толико променило да су готово сви људи осуђени да уче до краја живота, од лекара до возача.

Цвијановић је упозорио своје младе колеге и на опасност од фазе „почетка лудила“, кроз које сваки глумац пролази услед нагомилавања емоција и судбина ликова које игра и које се мешају са његовом личношћу.

Он је нагласио да њихово школовање није завршено, јер не учи глумца да препозна тај тренутак мешања своје личности и туђих емоција и посаветовао студенте да вежбају, јер то ресетује телесну меморију и онда глумац не живи у страху да ће „судбина Магбета постати његов дух“.

„Важно је да глумац брине да се ликови које игра не претворе у духове или фантоме који ће се онда увући на перфидан начин у његов живот и почети да управљују његовим животом. Онда човек изгуби свест ко је заправо он, губи идентитет, а не постоји драматичније стање свести од тога“, рекао је Цвијановић Тањугу.

Познати глумац признао је да је осећао велику трему због вечерашње радионице, али од следеће године ће предавати у школи у Андрићграду што доживљава као велику част и дивну прилику да заокружи своје бављење глумом.

„Код професора Емира Кустурице видим исте симптоме, а то је потреба да се младим људима преда искуство које смо стекли током живота и на тај начин захвалимо својим професорима који су то учинили за нас. То човека испуњава усхићењем, дивним ентузијазмом и једва чекам да то почне“, казао је Цвијановић.

Он је рекао да ће пробати да обучи своје студенте да у потпуности владају ситуацијом, да пре свега упознају себе, а да онда буду способни да се носе са свим изазовима који доноси глума.

„Искористићемо амбијент Андрићграда, студенти ће живети и радити у граду који је подигао њихов професор, биће део сна који је он остварио. Искористићемо и географски положај Вишеграда да их упознамо са божанственом природом. То ће им бити обавезан део наставе, зато што бих волео да у студентима произведем два осећања – да схвате да је човек способан да се повеже са природом и да њихов патриотизам и љубав према Србији не буду апстрактни већ добију конкретне призоре“, објаснио је Цвијановић.

Цвијановић игра у филму „Стадо“ у режији Николе Које, о животу иза камере и проблемима са којима се суочавају глумци.

„Која је унео у филм све оно што смо ми доживели бавећи се овим послом, али испоставило се да то што смо ми доживљавали, уствари доживљава сваки грађанин који живи у Србији. Без обзира што се ради о комедији која би требало да забави људе, мислим да ће да их дирне. Филм прозиводи топлу емоцију која страшно личи на Коју“, приметио је Цвијановић.

Он је своју 50. филмску улогу остварио у новом филму Емира Кустурице „На млијечном путу“.

„То је било оргомно уживање, јер када уђете у ауру Емира Кустурице, ви се осећате као да можете све“, истакао је глумац и додао да је долазио на снимање без икакве треме.

„Онда сам размишљао како је могуће да немам трему, јер тај задатак није био мали. Онда сам себе тешио да је он (Кустурица) радио пуно и са животињама. У „Завету“ има сцена у којој во у кадру заспи по његовом налогу, па сам се тешио да, ако је у стању вола да натера да заспи, онда ће и са мном успети нешто да уради. Почашћен сам чињеницом да је то мој 50. филм“, рекао је Цвијановић.

Он је на радионици казао да вероватно не би био ту где се данас налази да није било филмова Срђана Драгојевића у које се његов начин глуме савршено уклопио, додавши да су „Лепа села лепо горе“ помогла да га публика разуме и прихвати као глумца.

Цвијановић каже да би „Стадо“ требало да се претвори у серију „Класа“ и да ће на томе доста радити и са задовпољством истиче представе у којима игра – „Прах“ и „Клаустрофобична комедија“ које су изведене више од 50 пута за мање од годину дана, као и четири комада у којима игра у свом матичном позоришту „Бошко Буха“ које на жалост још увек нема своју салу јер није завршено реновирање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: