Осмомартовски сарказам у Црној Гори

Пише: Драгана Б. Мијушковић

Долази још један 8. март, више од једног вијека је прошло од када је званично и проглашен за Интернационални дан жена. Тада на крају 19-ог и почетком 20-ог вијека жене, а касније и већи број мушкараца борило се на улицама свјетских метропола тражећи своја права; права радника и права достојна цивилизованог човјека.

Данас када би тек требао да се поносимо успјесима на пољу грађанских права, овај дан добија сасвим супротан значај. Сама прослава 8. марта код нас је изгубила смисао, онај смисао по коме је овај дан и извојен као нешто што треба прослављати. Нажалост, испоставило да је за нас тај дан нека мјешавина Дана заљубљених и Дана мајки (који се у црквеном календару назива Материце).

Потпуно скретање са коловоза и свођење на пука даривања, празновање 8. марта за мене као жену је бесмисао. Ово се односи на то: да се под хитно мора подићи ниво политичке и социјалне будности и свеприсутности, те схватити у кавом положају се налазе жене. Наравно да не причам из феминистичког угла, иако сама за себе кажем да сам либералне (не радикална) феминисткиња.

Погледајмо мајке Црне Горе које на овако хладном и кишовитом времену вапе за права која их следују. Права која су остварила и која им немилице узимају они који основна морална начела немају. Да ли ће господа из Владе приликом куповине осмомартовских поклона за своје супруге и љубавнице можда помислити да праве храбре жене нијесу налицкане манекенке, већ оне жене које се спартански боре за опстанак своје породице?!

Па замислимо само да су Клара Цеткин и Роса Луксембург радије бирале луксузне хаљине и вечере, данас драге моје жене не би имале ни право гласа, не бих ни ја ово писала. Ово се посебно односи на ове жене које ропте против мајки испред Скупштине, па онако немилосрдно пишу статусе по друштвеним мрежама, саме не знају да тако пљују на себе. Да, баш на себе!

Мајке не протестују због нереалних разлога, није ово политичко и медијско надмудривање, већ исконска борба да на светињу звана МАЈКА не смијемо ударити.

Борите се жене, издржите нељудске ударе од стране Владе која иде по слогану „Сит гладном не вјерује“.

Како ови гладни, а вјерни гласачи вјечите нам Владе су слијепи код очију? Како само могу да се ругају, да износе прљаве и нељудске изјаве? Ако нијесте мајка или родитељ, имате ли своју мајку, да ли погледате у њене уморне очи, израђене руке и да ли тада можете рећи: „Иди кући, ништа не можеш промијенити“!

Драге мајке са троје или више дјеце, боркиње за права свих нас; желим вам успјешан Интернационални дан жена са поруком да не одустајете. Ви сте понос данашње Црне Горе и са вама можда почне неко љепше Црногорско прољеће.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: