Већи дио Црне Горе борио се у редовима Равне Горе
1 min read
Поводом изјаве премијера Душка Марковића и његове поруке да „Црна Гора није Равна Гора“, реаговали су историчари окупљени око Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ из Берана, те поручили да историју треба знати јер како истичу, већи дио Црне Горе борио се управо у редовима Равне Горе.
„Познато је да је у Другом свјетском рату први герилац поробљене Европе Генерал Драгољуб Дража Михаиловић развио барјак слободе и борбе против фашизма управо на Равној Гори. А ево чињеница које говоре да је слободарски Равногорски покрет први напао Њемачке фашисте док тада партизана није било. Док је већи дио Црне Горе се борио у Равногорском покрету“, наводи се у реаговању које је у име историчара потписао Горан Киковић.
Идемо редом и чињеницама, каже се у саопштењу, Професор Радоје Л. Кнежевић, један од учесника у пучу 27. марта, а потом министар двора, у више наврата је писао како су 28. маја 1941. припадници Дражине, тад још малобројне војске, напали њемачку моторизовану колону код Љуљака, на путу Крагујевац – Горњи Милановац.
Драгослав Страњаковић, предратни професор историје на Београдском универзитету, поратни страдалник као равногорац и наставник на Богословији, успио је да у Паризу објави књигу „Титов покрет и режим у Југославији 1941-46.“, истичу историчари, под псеудонимом Бранко Лазић. Четнички препад на Њемце код села Љуљак за њега је кључни доказ да је Дража Михаиловић први започео оружане сукобе са Њемцима, а не припадници Титовог покрета.
Остатак реаговања преносимо у цјелости:
„Полазећи од чињеница, за напад на немачку моторизовану колону код Љуљака на дан 28. маја 1941. може се рећи сасвим поуздано само то – да је до њега уистину дошло. Недељама и недељама после тога, остаци спаљених камиона могли су се видјети у јарку крај пута… Али такође према чињеницама, то није био, уопште узев, први напад на њемачку окупаторску војну силу после капитулације Југословенске краљевске војске у априлу 1941.“ – написао је о овом ратном догађају Васа Казимировић.Још је безброј чињеница које такозвани премијер незна да зна неби говорио неистине.
Свједоци смо да је код нас последњих двадесетак година, а у свијету и много раније, објављен поприличан број текстова и публикација у којима се доказује да је Драгољуб Дража Михаиловић први који је у Србији, на цијелом југословенском простору, и чак у Европи, побо „антифашистички барјак гериле“. Тврди се да је први почео да ствара војну организацију и први почео са оружаним нападима на окупаторску војну силу.
У тим доказима доминирају три датума – 15. април, 11. и 28. мај 1941. године. Михаиловић је 15. априла донио одлуку да не положи оружје и „прогласи југословенске планине за своја упоришта“. На дан 11. маја почео је да „спроводи у дјело ту одлуку“, а 28. маја 1941. отпочео је и оружану борбу против војне силе немачког окупатора у Србији…
Значајно је споменути и да су, два дана прије одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије о подизању општенародног устанка, а пет дана прије догађаја у Белој Цркви, 2. јула 1941. први немачки војници пали у заробљеништво српских устаника. У Подгорини, у шуми Јаутини заробљено је четрнаест Њемаца. „Свучени до у гаће и кошуље – послати су у Ваљево“ – забјележио је Васа Казимировић.
У Црној Гори војвода Павле Ђуришић се 1941. године налазио на челу родољубивих снага које су ослободиле Беране од италијанског окупатора и због тога заслужуује да му влада Црне Горе у граду на Лиму коначно подигне трајно обиљежје. Деценијама Павлу Ђуришићу је неправедно приписиван епитет издајника. Дошло је вријеме да то признају власти у Црној Гори, наводи се у саопштењу. Они истичу да је Виши суд у Београду огласио прије двије године невиним комаданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића.
Тим чином су оглашени невини и сви припадници Југословенске војске у отаџбини, па и комадант Лимских четничких одреда војвода Павле Ђуришић. Подсјећамо да је он ослободио Беране 18. јула 1941.године, а и да је послије тога одржана Двадесетпрвојулска скупштина у Беранама, прва те врсте у окупираној Југославији и Европи. Данас се тај датум слави као Дан општине Беране. Зато захтијевамо од Владе Црне Горе и премијера Душка Марковића да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, гдје је свима дозвољено право на гроб и споменик, да омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу у Беранама и Горњем Заостру, селу гдје се током Другог двјетског рата налазио равногорски штаб за Црну Гору. Изградњом споменика у Беранама отклонила би се неправда која је пуних седамдесет година наношена овој неспорно значајној историјској личности.
Црна Гора мора извршити ревизију неких историјских чињеница и аргумената везаних за братоубилачки рат и равноправно третирати и партизански и РАВНОГОРСКИ покрет, јер су оба покрета били антифашистички, а то су учиниле и неке сусједне земље какав је случај у Србији.
Подсјећамо јавност да нема европских интеграција без братског помирења међу нама, јер давно су наши преци рекли ‘ко неће брата за брата, тај хоће туђина за господара. Зато је и обавеза премијера умјесто што говори да Црна Гора није Равна Гора треба да мири завађене а не да продубљује подјеле и да шири подјеле међу народом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Да, нијесу убили нити једног, а тобоже били антифашисти…Истина је да је и партизански покрет починио злочине, али то је само један сегмент тог покрета, док су четници и усташе само злочинци и издајници и ништа више од тога. Уосталом, како се заједно нађоше у збјегу у Словенији 1945, бјежећи испред Црвене армије и партизана?
Na ovako glupo pitanje, na najpametniji nema odgovor!
Ovo je pitanje suprotno svakom suvislom odgovoru!?
… Nijednog!
Ajd sad, šetaj!
Nasi glavni neprijatelji su bili crveni jamari.
Navedite ime jednog viseg njemackog, italijanskog ili ustaskog oficira kojega su ubili cetnici tokom Drugog svjetskog rata, ajde, i da zavrsimo vise tu badijavnu pricu!
Sto oficira – ime makar jednog okupacionog vojnika? Makar iz nehata?
Ali ce ti zato djikani znati naizust izdeklamovati tim Crvene Zvezde!
Највеће одликовање је захвалност васцијелог српства!!!
Sva odlikovanja Draže Mihajlovića
* Srebrna medalja za hrabrost, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – turski rat, uručena 1913.
* Spomenica za Srpsko – bugarski rat, uručena 1913.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1915.
* Engleski Vojni krst, uručen 1917.
* Beli orao sa mačevima četvrtog reda, uručen 1918.
* Beli orao sa mačevima petog reda, uručen 1920.
* Spomenica za rat 1914 – 1918., uručena 1920.
* Zlatna medalja za hrabrost, uručena 1920.
* Albanska spomenica, uručena 1921.
* Orden Svetog Save četvrtog reda, uručen 1928.
* Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra, uručio lično car Boris u Sofiji 1936.
* Čehoslovački Orden belog lava trećeg stepena za vojne zasluge, uručio lično predsednik 1937.
* Francuski Ratni krst, dodelio general Šarl de Gol, 1943.
* Američka Legija zasluga prvog stepena, najviši orden namenjen strancima, dodelio predsednik Hari Truman 29. marta 1948. Uručen Dražinoj kćerki Gordani 2005.
Najveća je budala onaj ko za budalu zna!
… Svi su u Lazi pri pameti.
Samo osoblje nije!?
A blago li je budalama koje iz prošlosti ne izlaze !
ЗНАЧИ ТИ СИ ВЕЋ ЗАБОРАВИО КАКО ТИ СЕ ЗОВЕ МАЈКА
Neka Markovicu, bilo bi postenije da nam vratis zastavu koju smo imali za vrijeme kralja Nikole, i ime jezika, umjesto sto nam filozofiras i trujes titoistickim parolama. Svi ste vi lopov do lopova. To je vasa vjera i nacija.
No dzaba trosim rijeci na tebe markovicu. Milo te kontrolise daljinskim upravljacem, a njega kontrolisu iz americke ambasade. Ti si jedan obicni robot! neka oproste roboti jer oni bar imaju „artificial intelligence“ i imaju mogucnost donosenja nekih odluka autonomno.
Trazite postenje i pomirenje od onih koji su po Brozovoj i Djidovoj naredbi ubijali svoje Oceve, Bracu, Striceve, Ujake, Bratanice, Sestrice, sto su jahali Popove, u Crkve i Manastire ucerivali ovcei koze, od onih koji su cekicima i krampama polomili Njegosev grob
Sto ocekujete od Ma$e i njemu slicnih od njih jedino metak u ledja mozete dobiti, pa se onda cudimo sto kradu izbore, referendume, sto dovode bjelosvjecke protuve da kupuju po Crnoj Gori hotele, Firme, da glasaju, da izmisljaju i izvode Drzavne udare .
Ne trazite OBAZ kod onih sto Briju donji dio ledja jer oni Obraz zamjenise G..ICOM
… Postoji efikasan lijek za pacijente oboljele od srbomržnje!
Sto % efikasan, kad ga prime, oma smire!
Jeftin. Ništa ne košta.
Besplatan. (Donacija ljubitelja leptirova i istine)
Ko ne vjeruje, a on neka proba!
Zainteresovani mogu da se prijave OVDE. Potrebno je samo dostaviti lične podatke.
Dolazimo na kućnu adresu.
He , je , aha , bilo ih je najviše na kazan italijanski he , he , he …
Ratko Mladic. Penicilin.
Ćetnik Uroša Drenovića, na fotografiji nazdravlja sa ustašama, domobranima i nacistima , he , he , a Pavle Đurišić tuče govor dok mu iza leđa stoji Pircio Biroli , slika po netu koliko hoćeš ćetnika sa okupatorima , a vi bi da nam uvaljujete priču kako su bili antifašisti he , he , aha , jesu ka nijesu he , he , he ..
Па да, Masja, слободо! А не к’о поносни Миљо, нит’ се клања НАТОу нит’ Америма, ником! Дух слободе му сат ручни покреће! А кад нападне Царску Русију… неће је ни сибирски берберин саставити! А не к’о ови брадоње и шта ти ја знам!
МАНГУЛИЦЕ САМО ЗА ТЕБЕ
Sabor proglasio nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru
Rano izjutra 12. jula 1941. godine organizatori i učesnici Petrovdanskog sabora su istakli na Dvoru kralja Nikole crnogorsku državnu zastavu, a njoj su »činile počast« sa desne i lijeve strane dvije italijanske zastave. Sviralo je 120 italijanskih muzičara. Sabor je počeo rad u 10 sati, u zgradi Crnogorskog Kraljevskog pozorišta »Zetski dom« na Cetinju.
»Glas Crnogorca«, br. 9 od, 13. jula 1941. godine, u članku pod naslovom »Crnogorski Sabor proglasio je slobodnu i nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru«, opisuje čitav tok svečanog zasjedanja Crnogorskog sabora, 12. jula, u dvorani Zetskog doma, navodeći slijedeće:
»Crnogorski narod je danas doživio dan, koji će ostati nezaboravan, a možda i najznačajniji, u njegovoj nacionalnoj istoriji. Vjerni svojim tradicijama, ti ponosni i gordi gorštaci, koji su vjekovima znali, junačkim srcima, da se suprostave neprijatelju, u nejednakoj borbi, umjeli su da sačuvaju vjeru u bolju sudbinu, koja ih je danas podarila najvećim danom: slobodom, pravdom i nezavisnošću.
Crna Gora, iščaurena iz jedne kolijevke satkane vrlinama, dostojih najvećeg priznanja i najveće muškosti, stupa danas visoka čela, svjesna svoje sigurne budućnosti, sigurna da ima uzase iskrena, moćna i plemenita prijatelja, veliku Fašističku Italiju, koja danas oružjem u ruci vodi svetu borbu za prava naroda.
Slobodna Crna Gora novi je dokaz iskrenosti te borbe, koju je Duče pokrenuo pred dvadeset godina, da bi uništio sramne plodove Vesalja. Oslobođena od neprijateljskog jarma, juče, svečanim činom udarila je osnove obnovi svoje države i izrazila želju stupanja crnogorske Nacije u akcionu sferu Rima.
Vaskrsla Crna Gora obnovila je ovim istorijskim svečanim činom ostavštinu svoga prvoga Kralja.
Cetinje, istorijska prijestolnica crnogorske države, ustala je danas, zorom, uz zvonjavu zvona. Zastave su se vile na svim kućama i nadleštvima, i мada je jutro bilo kišno zeleno-siva uvala podno cetinjskih gora, oživjela je nobičnim šarenilom boja. Narod, koji se okupio oko pozorišta, stare zgrade u kojoj je zasijedao Sabor, ozarena lica iščekivao je početak svečanosti.
Tačno u 10 sati, u pozorištu, u kome su već bili sakupljeni pretstavnici cijelog crnogorskog naroda, izabrani između književnika, umjetnika, naučnika i ljudi koji su dali mnogostrukih dokaza za ideju crnogorstva, započelo je svečano zasijedanje Sabora.
Pred pozorištnom zgradom nalazile su se dvije komanije Crnih košulja, 18. divizije »Mesina« sa muzikom. U času kada je Nj. E. Visoki Komesar za Crnu Goru, grof Serafino Macolini, silazio sa svojom partnjom iz zgrade bivše Banovine, kompanije u stavu mirno, odavale su počast, a u isto vrijeme muzika je intonirala »Đovinecu«. Visoki Komesar pošto je izvršio smotru počasnih četa i pošto je pozdravio emblem kompanija, uputio se u pratnji brigadnog generala, komandujućeg jedne divizije, g. Tuči-ja, u pozorišnu zgradu, pozdravljen aklamacijom sabora i naroda, koji je, uz pretstavike italijanskih vojnih i civilnih ličnosti dupkom ispunio pozorište.
Crnogorske i italijanske zastave prekrivale su ložu i pozornicu, koje su, uz ponosne nošnje narodnih pretstavnika, davale raskošni izgled bogato rasvijetljenoj dvorani.
Ulazak ekselencije Macolinija pozdravljen je produženim aplauzima i poklicima Italiji i Crnogorstvu. Zasjedanje Sabora, koje je odmah zatim otvoreno, započelo je objavljenjem rada Sabora od strane pretsjednika g. Mihaila Ivanovića, velikog crnogorskog patriote, starog i vjernog saradnika Kralja Nikole.
Riječ je zatim uzeo zvanilčni saborski govornik, isto tako stari saradnik kralja Nikole i dva puta Ministar Kraljevine Crne Gore g. Sekula Drljević«, piše, uz ostalo, »Glas Crnogorca« u svom izvještaju na prvoj stani.
Zasjedanju Petrovdanskog crnogorskog sabora su bili prisutni civilni komesar grof Serafino Macolini, komandant italijanske divizije »Mesina« general Karlo Tući, kao i drugi italijanski vojni predstavnici i civilni funkcioneri.
Predsjedništvo Petrovdanskog crnogorskog sabora činjeli su: dr Sekula Drljević, Jovo Popović, prota Simo Martinović, Dušan Vučinić, Tomo Kršikapa, dr Ivo Jovićević i Mihailo Ivanović, koji je izabran za predsjednika Sabora. Sekretar Sabora bio je Staniša Mučalica. Za dva posebno postavljena stola sjeli sui italijanski fuknkcioneri, Macolini i ostali.
Na zasjedanju Petrovdanskog sabora grof Macolini je sa svitom sjedio na desnoj strani od Predsjedništva Sabora, koje su sačinjavali članovi Savjetodavnog vijeća (Consulta), odnosno Komiteta za nezavinost Crne Gore.
Za predsjednika Petrovdanskog crnogorskog sabora izabran je Mihailo Ivanović, a »zvanični saborski govornik« bio je član Predsjedništva sabora i Savjetodavnog vijeća Crnogoraca, ideolog i faktički vođ Crnogorske stranke i bivši crnogorski ministar, dr Sekula Drljević. Kratak pozdravni govor održao je i Mihailo Ivanović.
Besjeda Sekule Drljevića
Crnogorski Sabore! Rado ispoljavam časnu dužnost, da pozovem Sabor, da svoj rad počne zahvalnošću onima, koji omogućiše sazivanje ovoga Sabora i uspostavu nezavisne Crnogorske Države.
Neka je hvala Njegovom Veličanstvu slavnome Kralju i Caru moćne i prijateljske italijanske Imperije Viktoru Emanuelu III.
Neizmjerna je naša sreća i radost što sa slavnim Kraljem i Carem dijeli sjaj prijestola Vječnoga Grada Vila naših gora Njeno Veličanstvo Kraljica i Carica Jelena.
Crnogorski narod je ponosan što je uspostava slobodne Crne Gore spojena sa besmrtnim djelima Dučea, genijalnog stvaraoca Fašističke Imperije i sa djelima slavne i pobjedonosne italijanske vojske.
Naročito ističem da se Duče od početka borio protivu nepravde učinjene Crnoj Gori uništenjem njene državne egzistencije i da nije prestajao boriti se protivu te nepravde do uspostve Crne Gore svojim pobjedonosnim mačem.
Svojim djelima stekao je pravo na našu trajnu zahvalnost.
Duče i njegov vjerni saradnik, njegova Ekselencija grof Ćano, specijalno su nas obavezali, što su za Visokoga Komesara u Crnoj Gori izabrali Njegovu ekselenciju konta Macolinija. Mi hoćemo da vjerujemo, da je njegova i njegovih uvaženih saradnika dokazana ljubav prema Crnoj Gori vjerni izraz ljubavi italijanskog naroda prema crnogorskome narodu.
Crnogorski Sabore! Crnogorski narod, kao i svi narodi na kugli zemljinoj, istorijska je tvorevina. Cnogorstvo su stvarali i stvorili daleki vjekovi. Njegova država i njena vjekovna pobjedonosna borba izgradili su političku i kulturnu izrazitost njegovoga lika. Tako izgrađeno i samo zbog toga, što je tako izgrađeno, crnogorstvo je moglo voditi onu nejednaku borbu, kojoj je teško naći takmaca kod ostalih naroda. Crnogorstvo nije zaziralo od borbe sa Stambolom, čak ni onda, kada su se pred njegovom silom tresli zidovi carskoga Beča. Tu borbu crnogorstvo je izdržalo, jer se nikada nije htjelo odreći sebe i svoje državne slobode.
Uvjeren sam, da govorim iz duše cijelog naroda, kada ped ovim saborom ponovim stihove besmrtnoga Kralja: »Ko crnogorstvu ne bio vjeran, Bogom i ljudima svud bio tjeran«.
Biti crnogorstvu vjeran znači imati crnogorsku nacionalnu svijest i biti vjeran crnogorskoj državnoj ideji. Tu misao besmrtnoga Kralja crnogorski narod danas preko ovoga sabora uziđuje u temelje svoga narodnoga i državnoga života za sve buduće vjekove.
Crnogorski Sabore! Ugodno je govoriti o slavnoj prošlosti. Ali današnji istorijski trenutak nameće mi obavezu, da nešto kažem i o našoj jučerašnjici, koja je ne samo teška nego i neslavna. Infandum me iubes regina renovare dolorem. Govoriti o nemiloj prošlosti znači malo ne nanovo ju preživljavati.
Crnogorski Sabore,
Prošli svjetski rat završen je Versajskim diktatom. Kao njegova neminovna posljedica nastala je pometnost političkih i moralnih pojmova u prvim godinama nakon rata, koju je prekinuo dolazak na čelo italijanskog naroda genijalnog tvorca i vođe fašizma Benita Musolinija. Kasnije, uzeo je u svoje čvrste ruke vođstvo njemačkog naroda Adolf Hitler identifikujući poglede na Evropu i na nužnost njene reorganizacije sa pogledima Benita Musolinija. Oba Velika Evropljanina nijesu prestajali upozoravati na nužnost stvaranja nove Evrope. Nijesu ih shvatili oni, na čiju su adresu njihove opomene bile upućene. I tako je došlo do današnjeg rata.
Tvorevine Versajskog Diktata srušile su jedna za drugom pobjedonosne armije Sila Osovine. Nestalo je i Jugoslavije, i time je stvorena mogućnost, da bude ispravljena nepravda učinjena Crnoj Gori godine 1918. i da Crna Gora, kao nezavisna država, bude ukopčana u novi evropski sitem koji izgrađuju dva evropska genija savremnika i njihove nepobjedive armije.
Crnogorski Sabore! Politička i kulturna orijentacija pojedinih naroda određena je u najvećem stepenu njihovim geopolitičkim položajem.
Ka’ svaki četnik, znaven!
U njega je i pamet i snaga.
… rekose italijanski i njemacki kolaboracionisti, skripari i drugi sa Neretve i Lazina, Joanikijevi i Macini saborci a Amfilohijev basobozuk.
Insalah…!
Да имаш име, обратио бих ти се а пошто немаш… рећи ћу сајту – не мере свако бити храбар као Миљо који шаље сајовчад оклопну на народ а 1999 био у шкрипу… крио се и лајао… коме кланови убијају и динамитају по поносном монтенегру а он блеји о Србима терористима… и тако даље и томе ближе.
A Vase ime je…?
Наравно мој ,,масја,,.Антифашисти него шта.Ане твоја ,,ханђар,, дивизија.Знам ја ,,масја,, да би ти волио да се Пљевља опет нађу у НДХ.Али никад више.Inshallah!!
… Nijesmo mi svikli na istinu! Još od onda … I što će ona nama. Samo bi nas pobrkala, sve ono što smo jedanput naučili : da je svaki Srbin izdajnik komunista i njiove istine! … Ako je Srbin!
Наравно да се већина борила на страни ЈВуО… Ових комунистичких гована, који су протјерани из бановине цг прољећем 1942, довеле су оне снаге које су Подгорицу и сву бановину цг сравнили са земљом, а вјековима се боре против православног живља на Балкану и Европи.