Сећање на жртве Јасеновца, Додик и Вулин положили венце
1 min readДан сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац обележен је полагањем венаца и одавањем почасти у Спомен подручју Доња Градина. У име Републике Српске венац је положио председник РС Милорад Додик, а у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.
Венце су положили и председавајући председништва БиХ Младен Иванић, председник скупштине РС Недељко Чубриловић, представници страних амбасада, као и представници институција БиХ и РС и јеврејске и ромске заједнице Србије И РС.
Комеморацији у Доњој Градини присуствује и велики број грађана, a након полагања венаца, одржан је помен жртвама, који служи патријарх Иринеј, а након тога присутнима би, према најавама, требало да се обрати председник Владе Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик.
Дан сећања на жртве усташког злочина-геноцида у логору Јасеновац, владе Србије и РС заједнички обележавају од 2015. на основу Меморандума о сарадњи у обалсти неговања традиција ослободилачких ратова и годишњице историјских догађаја.
Државна комеморација у Јасеновцу без говора
Премијер Хрватске Андреј Пленковић, у пратњи неколико министара, предводио је у Јасеновцу државну комеморацију у знак сећања на жртве тамошњег концентрационог логора из Другог светског рата.
Државна комеморација била је друга од укупно три овогодишње комеморације и поново су је бојотовали представници Јевреја, Срба и антифашиста због, како су раније саопштили, изостанка адекватне реакције власти на релативизацију и ревитализације усташтва. Бојкоту су се придружили и представници највеће опозиционе Социјалдемократске партије.
На данашњој комеморацији било је знатно мање људи него на првој комеморацији у суботу коју су организовали Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБАХ) и Српско народно већа (СНВ) и којој је присуствовало неколико хиљада.
Током државне комеморације није било говора, већ је одржан пригодни програм. Уз премијера присуствовало јој је неколико министара, међу којима и министар спољних послова Давор Иво Штир, као и више амбасадора. У Јасеновац је и данас дошла амбасадорка САД Жилиет Валс Ноје.
Као и претходних година, на комеморацији под покровитељством Сабора није била председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић. Она је у званичној посети Катару, а прошле године је у то доба била у Америци. Годину раније Грабар-Китаровић у Јасеновац је отишла сама, без најаве.
У време одржавања службене комеморације поводом 72. годишњице пробоја затвореника из усташког логора представници антифашиста су у Спомен-подручју Јасеновац развили транспарент на којем је писало „Уклоните усташки поздрав“.
Као и прошле године, ни ове године нема заједничке комеморације, јер су представници Јевреја, Срба и антифашиста одлучили да бојкотују службену комеморацију због изостанка адекватне реакције власти на релативизацију и ревитализације усташтва чији је део и спомен-плоча у Јасеновцу погинулим припадницима рата 90-тих година с уклесаним усташким поздравом „За дом спремни“.
Ту плочу су поставили ратни ветерани, припадници „Хрватских одбрамбених снага“ (ХОС), а Влада се није одлучила да је уклони, већ је формирала комисију која треба да се бави симболима недемократских система.
Представници Јевреја у Хрватској сутра ће одржати последњу, трећу овогодишњу комеморацију за жртве усташког логора у Јасеновцу.
Комеморација у Јасеновцу посвећена је обележавању 22. априла 1945. и пробоју 600 логораша, од којих је преживело око 100.
Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Рома, Јевреја, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке НДХ. У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.
До сада се знају имена 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: