Цетињски сабор – свијетли пут у сјеверноатлантски нужник!

Ових дана је огромна сила, немјерљива са било које тачке гледиште, бесомучним и хистеричним тегљењем за уши насилно увукла Црну Гору у НАТО.

Наиме, у Скупшини Црне Горе на Цетињу, одржаној 28. априла 2017. године- као роботи су за НАТО гласали црногорски парламентарни робови које Запад држи за гушу- компромитирујућим материјалима, или за нос- грантовима које су обилато узимали.

Тако је Црна Гора ушла у НАТО на тужан начин, у складу са стиховима Бора Ђорђевића: “Два је вуку а тројица туку!” Нема сумње, од сада ће ловачко друштво под називом „Војска Црне Горе“ имати задатак да лови „недемократске“ црнце и Арапе по свијету!

Ако некога од тих војника црнац погоди стријелом, или га разнесе разјарени Арап, јавност ће бити обавијештена да је- „херој Црне Горе” погинуо “ширећи демократију и доносећи слободу другим народима!“

Мада, можда о њима нећемо ништа знати, као што данас слабо шта знамо о црногорским војницима лоцираним у авганистанској бази “Шахин”, коју је недавно напало десет талибана те побило преко 140 тамошњих војника.

Зли језици говоре да је врх црногорског режима, по добијању аваза из Авганистана, био у чуду и питао се – Зашто црногорски војници нису направили контраофанзиву, вјештим маневром окружили Талибане, потом их неутралисали и сликали се са лешевима- као што то раде Амери?

Да су то урадили, па талибанске главе (и покоје ухо- кога глава није запала) донијели на Цетиње, то би био истински доказ да је Црна Гора вјешто савладала НАТО стандарде. Овако је остао само тупи звук реторичког велеслалома црногорског режима- који тврди да је “уласком у НАТО Црна Гора постала дио заједнице најразвијенијих држава свијета”.

Шокирана црногoрска јавност је те славне ријечи богатих књажева црногорског режима овако протумачила:

„Економска распалина Црна Гора, тотално опљачкана и привредно разбуцана од врха државе, постала је по степену обнажености- супергологузи, али по нивоу угледа- најугледнији поцијепани просјак међу најразвијенијим државама НАТО-а“?! Интересантно тумачење јавности, зар не?

Вјечна фрка у Европи, и вашингтонски поклич- “Мир путем силе”!?

Елем, недавно је седам држава Балкана, па и Црну Гору међу њима, посјетио неадекватни републикански сенатор Џон Мекејн, агресивни представник америчке “дубоке државе”- оличене у крупним корпорацијама и банкарима Вол Стрита.

Та америчка “дубока држава” је увијек постојала, а како она функционише кроз вријеме видјећемо кроз један примјер из даље прошлости Европе. Рецимо, из времена када је јачала Хитлерова Њемачка.

Наиме, недавно је колега Александар Алексић, бивши гредоначелник Цетиња, подсјетио јавност на обавјештајну информацију из САД коју је, десетак година прије почетка Другог свјетског рата, имао совјетски генерал НКВД-а Виктор Александрович Дроздов. Ево те информације у цјелости:

„Амерички предсједник Херберт Хувер се 1929. сусрео са угледним предузимачима САД из центра „Расел”. Они су Хуверу саопштили следеће, цитат: „Приближава се криза. Можемо покушати да избјегнемо тежак положај- само ако промијенимо распоред снага у свијету. Зато, треба пружити помоћ Русији, како би се она ријешила расула – посљедица грађанског рата, и помоћи Њемачкој да се ријеши притисака Версајског споразума”.

Хувер је приговорио: „Али, за то је потребан новац, неколико милијарди. А зашто нама то треба, шта ће бити после тога?” Они су одговорили: „А послије тога треба сударити Русију и Њемачку, како би се, опоравивши се послије кризе, САД нашле један на један са преживјелим од ова два непријатеља!“

Елем, осталим народима Европе је тада, по овом сценарију који се остварио чак и у детаљима, остављена једна од двије трагичне улоге. Да буду дио антихитлеровског покрета те да масовно остављају кости по ратиштима, или да буду у редовима колаборациониста- па да по правилима жанра заврше на вјешалима или као жртве неконтролисаних масовних стријељања без икаквог суда. Тако се на овим „свијетлим гробовима“ уздигла економска моћ Америке!

Ипак, данас изгледа као да се ништа није промијенило за ових деведест година. Сликовит примјер имамо из недавне политичке праксе Сједињених Америчких Држава. Таман када се преко својих медија “дубока држава” наоштрила да предсједника Трампа прогласи лудим, и пошаље на неуропсихијатрију јер је имао “параноидне нападе миротворства”, Трамп је одлучио да потегне крилате ракете.

Послије њихових експлозија у Сирији- ти исти медији су отпочели величанствено славље уз крике- „Здрав је, здрав је наш мили предсједник“! И одмах промовисали нови амерички принцип пацифизма- „Мир путем силе“, која је зазвонила као ехо познате крилатице: „Рат за мир“, која је оргинални изум са наших простора.

Свјетска јавност је из овог примјера извукла наравоученије- амерички предсједник који не пуца ракетама на све стране- може заглавити на неуропсихијатрији као тешко обољели пацијент!

Иво Андрић- Када би људи знали колико мало памети управља светом…

Нема сумње да америчка “дубока држава” има своје слуге и промотере и у Европи. Од њихових спикера се може много чега сазнати. Рецимо, уочи доласка америчког државног секретара, господина Ултиматума Тилерсона у Москву, један њемачки „новинар“ је на руској ТВ рекао следеће:

“По доласку господина Тилерсона- свако ће добити обавезујуће домаће задатке од САД. Европа их је већ добила, добиће их и Русија, Кина,…, и свако ће морати радити своје домаће задатке.”

Укратко, моћни естаблишмент САД пројектује планету као једну велику тамницу. У њој ће разноразне вође, шеици или предсједници народа- који су срећни осуђеници на живот- радити некакве домаће задатке.

Домаћи задаци ће, све су прилике, бити разни- али нити један државник неће добити домаћи задатак- да му народ живи боље, да економија буде јача, да се живи у просторима гдје нема стреса. Изгледа да се та системска баханалија и оргија антилогике зове- Нови свјетски поредак!

У том новом поретку, концепцију домаћих задатака одређују атавистичке сподобе које су умислиле да су на нивоу божанстава. Народ у таквом бјелосвјетском лудилу исто има домаћи задатак. Он би се могао формулисати овако- Спашавај се ко може!

И то се зове 21. вијек?!

Елем, сигурно је много љепше било живјети у временима диносауруса. Напросто те је могао појести диносаурус, и то је било поштено. Много поштеније, него да те данас по свом конфликтном програму поједу погани Сорош или Бжежински који су, ето, одлучили да задавањем некаквих „домаћих задатака“ од планете Земље направе „крваву мрљу на небу“.

Могуће је да се овом остарјелом двојцу свиђа индијски ритуал гдје са мртвим старим мужем на ломачу иде и млада жена, да их огањ заједно спали. Можда ови изопачени “бјелосвјетски мудраци” желе да са њиховим одласком на небо- огањ спржи цијелу планету, јер она није достојна да живи послије њих?!

Тако смо због грамзивости и лудила моћних кругова дошли до ововремене дестабилизације планете, која може довести до глобалног нуклеарног судара. Ако се он деси- први пут у историји економска снага сукобљених страна неће имати никакво значење. Наиме, за само пар сати Агмагедона сва економија нејразвијенијих држава свијета може нестати, као да је никада није било.

Сада су нам, вјероватно, јасније ријечи великог писца и нобеловца Иве Андрића који је рекао следеће: „Када би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха!“

Албански фактор дивља по Балкану како му воља

Сенатор Мекејн је током недавне посјете Балкану подијелио домаће задатке овдашњим „државницима“, направљене у лавиринтима “дубоке државе” САД. Управо зато се Џон Мекејн шепурио на тој турнеји као да је он предсједник САД, а не Доналд Трамп.

Ипак, сви јадни и чемерни државници Балкана су се тресли од њега, јер је позната Мекејнова повезаност са свакаквим злом овога свијета. Колико је дубоко и наопако политичко орање суманутог Мекејна најбоље свједочи податак да је он у мају 2013. посјетио сјевер Сирије, гдје се састао са наводним борцима против режима сиријског предсједника Башара ал Асада, међу којима је био Абу Бакр ал Багдади, вођа Исламске државе.

Управо захваљујући Мекејну и сличнима из западног естаблишмента садашње стање на Балкану је катастрофално. Следећи њихове инструкције, албански политичари свако мало контролисано испуштају ратне крике, а њихови “наоружани герилци”, тачније- терористи, раде све што зажеле.

Наравно, ту се уопште не ради о некаквој љубави према Албанцима, који за сваки доручак једу амерички осиромашени уранијум, већ о практичним разлозима комерцијалне природе. Рецимо, од Албанско- америчке грађанске лиге времешни сенатор Мекејн је добијао многобројне издашне напојнице у виду донација, а за распиривање ратног пожара по Балкану чак и „Балканску награду за мир“.

Е сад, да ли је и од Ал Багдадија Мекејн добио “Награду за мир Исламске државе”, није познато- али је сигурно заслужио више од икога!?

На којим принципима се заснивају сва дешавања на Балкану- сазнали смо из једне важне ТВ емисије под називом „Живот прича“, ауторке Татјане Војтеховски. Њен екслузивни гост је био дипломата, магистар политичких наука и бивши новинар- Мирослав Марјановић, иначе- чувени српски обавештајац и контраобавештајац, под псеудонимом Атос, који је у Паризу добијао важне информације од колега из француске тајне службе ДСТ, а потом их прослијеђивао Београду.

Наиме, Мирослав Марјановић је 12. јуна 1998. године, на основу информација које му је предао француски обавјештајац Марсел, пренио Београду да:

“Француска обавештајна служба ДСТ процjењује да су Француска и Њемачка све ближе заједничкој опцији по којој би требало ићи на подјелу Косова и Метохије – на српски и албански дио, с тим што Албанци не би имали могућност да стекну потпуну независност и евентуално се отцијепе, припоје Албанији, и слично.

Албанци би, по тој опцији, имали статус готово истовјетан као и Република Српска у Босни у Херцеговини. Америка и Велика Британија, с друге стране, заговарају радикалнију подјелу Косова и Метохије. По њима, Албанци би требало да добију независност без ограничења, с правом отцијепљења од СР Југославије. Улога и обавеза Америке би с тим у вези била да их припреме, организационо и војно, за потпуно осамостаљивање.”

Што се тиче подјеле Космета, документи ДСТ су наводили да се у вези подјеле највише спомиње Дејтонски модел подјеле, гдје би Србима припало 51 одсто, а Албанцима 49 одсто територије КиМ.

Разлог инсистирања САД на отцијепљењу половине територије Космета, која би припала Албанцима, је био врло рационалан и прихватљив. Рекло би се да упште није ишао на штету Срба, без обзира на то што је уједно доносио и богату зараду Вашингтону.

Уосталом, ево како то објашњава Француска обавештајна служба – ДСТ: “Вашингтон планира да овим подухватом инкасира између 1,8 и двије милијарде америчких долара. Албанци би, по тој опцији, имали статус готово истовјетан као и Република Српска у Босни у Херцеговини.

Крајња намјера Европе, Француске и Њемачке у првом реду, али и Америке, је да Албанцима, у ствари- њиховој дијаспори са Косова и Метохије, из Албаније и Македоније, у наредних неколико година исиса огроман капитал којим располажу од нарко послова, шверца оружја, проституције и томе слично.

Тако би се читав тај комплекс неутралисао као безбједносно и политички све већи проблем уопште, како у Европи, тако и у Америци.“

Адвокат Ђавола не сијече окрвављену руку која му даје доларе

Информација да је за отцијепљење половине албанског дијела Космета Вашингтон планирао да од албанске мафије инкасира између 1,8 и двије милијарде америчких долара- отвара све карте и објашњаве сву трагедију која се догађала на Балкану.

Испада са су рат на, темељно опљачканом, Балкану организовали и продужавали они који су на њему масно зарађивали, гурнувши све државе Балкана у дужничку провалију. Док је трубио о цивилизацијским вриједностима и демократији, Запад је из сваког оружаног и неоружаног конфликта, било да се ради о Балкану, Украјини, Блиском Истоку- на прво мјесто стављао питање- Колико се новца може инкасирати на несрећи конфликтом окупираног народа.

Елем, ако су ликови попут Мекејна, Олбрајтове, генерала Веслија Кларка и остралих незнаних јунака- имали намјеру да одвајањем пола Космета инкасирају од албанске мафије између 1,8 и двије милијарде америчких долара, испада да су за садашње стање на Космету, којег су у цјелости одвојили од Србије- инкасирали дупло више. Ето, гдје је данас проблем Космета, али и других нестабилних територија које се само шире на Балкану.

Да ли албанска мафија треба Уцјењивачу Мекејну да плати за распад Македоније такође двије милијарде долара, није нам познато?! Колико Мекејну албанска мафија мора да плати за формирање општине Тузи, вјероватну албанску аутономију у Црној Гори или њено потенцијално отцијепљење- такође не знамо!

Али зато знамо да Мекејн током последњег мешетарења по Балкану није посјетио Македонију, већ је о глави и трупу те државе преговарао у Приштини и Тирани.

Знамо и то да је Џон Мекејн посјетио Подгорицу 12. априла, а већ 22. априла Војска Црне Горе засадила у Бијелом Пољу двадесет осам стабала брезе и један кукуријек, што симболише 29 земаља НАТО, са Црном Гором међу њима.

Да су преговори Мекејна са албанском мафијом око Тузи били успјешни, свједочи чињеница да је престрављено црногорско руководство већ 27. априла на Скупштини Црне Горе у Подгорици изгласало одлуку да Тузи буду самостална општина.

Примјећујемо и да албанске нарко- босове и шверцере оружја, албанске краљеве проституције, трговине бијелим робљем и људским органима ефикасно не прогањају америчке службе? Знамо и одговор на питање- зашто је то тако!? Па, ко би тада са Балкана давао милијарде долара шефовима америчке „дубоке државе“?

То је једини разлог због чега ликови попут Мекејна не желе посјећи окрвављену руку која им врећама баца доларе, умрљане крвљу недужних и обливене сузама нејаких.

Потпуно је јасно какав је “домаћи задатак” он уручио српским, македонским и црногорским „државницима“. Нема сумње да је овај адвокат ђавола то формулисао на овај начин – не сметајте америчкој „дубокој држави“ да тргује са албанском мафијом око плацева који су дјелови ваше државе, да вас јад не би нашао!

Црногорско руководство, „окружено“ Мекејном, је након преговора са сенатором изашло из мишје рупе и пропиштало јавности- да се Русија не смије мијешати у трговину америчког сенаторског мачка са балканским мишевима.

Послије свега, једно је сигурно- у судару жеља несретних балканских државника и аспирација албанске мафије- дубока држава САД ће увијек бити на страни ових других

Робовима Устав не треба!

Мекејнова прљава турнеја по Балкану, и славно трговање са албанском мафијом, је крунисана понизним гласањем црногорске Скупштине за улазак у НАТО, 28. априла на Цетињу. Нема сумње да ће чак и Запад, који је пројектовао овај јефтини спектакл, са гађењем гледати на оне који су на том сабору гласали за НАТО.

Запад одлично зна да је та одлука нелегитимна- јер је донесена против воље двије трећина грађана Црне Горе. Западни уцјењивачи су чак натјерали црногорско руководство и њихове посланике да падну толико ниско да и свој Устав погазе. Наиме, умјесто 54 посланика- који су по Уставу требали да гласају за прикључење НАТО пакту, да би одлука била легална, гласало их је само 46!

Запад је на тај начин својим слугама у црногорској Скупштини на Цетињу отворено рекао- Вама, робовима Устав не треба!

Наравно, Запад плаћа своје слуге грантовима, држи их у шаци компомитирујућим материјалима, али их не воли- јер се ту нема шта вољети. Дакако, он воли да с њима ноге отире, да им сипа со у ровити мозак и тјера на самоунижење, али- и да их у тамнице трпа кад им истекне рок трајања.

Примјер је Македонија, чије је руководство пристајало на све само да се не деси Космет на њиховој територији. Македонски државни врх је први примио западне војнике на своју територију, подржао бомбардовање Србије и Црне Горе- и међу првима признао Космет као независну државу.

За такво понизно, ропско и недостојно понашање свог руководства, Македонци су вољом Запада добили по заслузи- устанке Албанаца у Македонији и неизбјежни распад државе. И не само то- Запад ће све те македонске „државнике“ у затворе потрпати, и ништа им помоћи неће што су сво вријеме били најпослушнији робови.

Немa сумње да црногорски режим иде трасиранем македонским путем. Запад одлично зна да црногорски посланици на Цетињу нису гласали због убјеђења, већ морања- да им Запад не би шију заврнуо.

У страху од нелијепе судбине, црногорском режиму је животно било нужно да колективно скочи у сјеверноатлантски нужник, не желећи прихватити истину- да се кроз понизност не може бјежати вјечно, јер свему дође свој крај.

Управо зато, нигдје не треба журити и нигдје се не може закаснити. На крају ће, закономјерно, све стати на своје мјесто, јер- „Вријеме је мајсторско решето“, што би рекао Његош!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: