Батидур

Као када бих ја сазнао за најбољег међу столарима, и у њ наручио да ми за неограничени буџет направи савршену столицу (од врсте у коју кад човјек сједне, пожели да не устане), тако је и до мене, као код занатлије писца, дошао златни ватерполиста из Бијеле, у потрази за наративном помоћи…

Саградио је породични хотел на 12 метара од линије осеке, и пожелио да свака од 12 соба има посебну, аутохтону, бококоторску причу.

Задуго сам размишљао како би то плаћени дизајнери по мојим језичким упутама осмислили ентеријер 12 соба с погледом на море – те дођох до сљедећих рјешења:

1. Породица Ж – од доба барока у Боки Которској: Прича о три вијека чувених свештеника, историчара, архитеката, професора, помораца, винара, спортиста;

2. Маслинарство – есенција Медитерана: Прича о првом од три лица малог обалног мјеста;

3. Винарство – рафинирана сторија која се пије: Прича о другом од три лица;

4. Рибарство – вјештина, занат, традиција: Прича о животу из мора;

5. Бијељанин Петар Желалић (1717-1811): Прича о православцу, витезу Малтешког реда;

6. Бродоградња у Бијелој: Прича о најпознатијем бродоградилишту на Јужном Јадрану, since 1927;

7. Ватерполо – спорт у коме море обликује Аполоне: Прича о јату златних делфина;

8. Једрење – снага бесплатног вјетра: Прича о умјетности навигације;

9. Петар II Петровић Његош (1813-1851): Прича из собе с погледом на Ловћен, гдје почива бокељски ученик, црногорски владар и генијални пјесник;

10. Папа Sixto V Peretti, 1520-1590: Прича о папи чији је отац поријеклом са Бјелских Крушевица;

11. Котор, Пераст, Херцег Нови: Прича о градовима у Боки;

12. Историја бокељског поморства: Прича о непрекинутом низу немирних времена, одважних капетана и њихових посада.

Вишеструки златни ватерполиста пожелио је из неких разлога да лијепи, нови, вижљасти хотел у називу обавезно има слово Р, што ме ограничавало, али и разигравало приде – јер је назив требало да буде огрнут у романизам, у неку „стару ријеч“ којој данас јесте потребан превод.

Изашао сам са ових 7 сланих предлога, по растућем редосљеду: Хотел „Санторин“ (Обални шљунак), „Портафортуна“ (Поморска амајлија), „Перлето“ (Љепотан), „Випера“ (Поскок), „Траверсада“ (Пут бродом од луке до луке), „Фигурин“ (Онај који јесте у естетском смислу), закључно с предлогом на који бих по задатим параметрима заиграо и у подне и у поноћ – Хотел „Батидур“. Батидур је звекир, алатка којом се куца на масивна врата, да би се она изнутра отворила добродошлицом.

Савршено.

Осмислио сам цијели наративни систем и Wоrd документ послао златном ватерполисти. До данас се није огласио. Можда зато што новосаграђени хотел на 12 метара од мора и није постао породични, него је издат. На савршеној локацији, и даље је са изузетном наративном потенцијом.

Но што је нама до тога, је ли хотел породични, није ли, је ли с наративном потенцијом, није ли? Можда само због приче. Ако ништа, научили смо што је то батидур. Немојмо се заваравати: када бисмо усвојили само ријеч на дан, не само да бисмо постали златоусти, него бисмо стварност око нас могли да посматрамо у већој менталној резолуцији.

Реците по души да ли на Приморју звекире опажа онај ко не зна како се именује то у што гледа? Боме, границе нашег језика границе су нашег свијета.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: