Србија ће платити за свој пораз
Пише: Јасна Кривокапићева
Некада давно веома познати Американац по имену Крис Авелон је написао: „Рат… Рат никада не мења!“ Ове речи, изјашњаване прије двадесет година, у далекој 1997. години, нажалост, још нису стигли до ушију оних који су на власти, који покушавају да се претварају да се ништа није догодило. Србија је изгубила у првом рату над Косовом и сада плаћа цену за свој пораз. Из године у годину. Рачун за рачун.
Чини се да је после проглашења такозване независности тзв. „Републике Косово“, њена такозвана „влада“ преузела пуну одговорност за своје муслиманско становништво. Међутим, пошто ово није пуноправна земља са економијом која ради бар за продају минерала, већ једноставна претоварна база за кривичне картеле, Хашим Тачи и његова банда покушавају да пренесу све одговорности за своје такозване“грађане“ Србији. Прави парадокс је што су се косовски Албанци одрекли држављанства Србије, повукли пасоше фиктивне државе, али и даље траже новац из Београда.
Међутим, процес се није зауставио и тзв. „Влада“ такозване „Републике Косово“ придружила се рекетирању и изнуђивању. У оквиру дијалога између представника „Републике Косово“ и Републике Србије, самопрокламовани председник „земље“ Хашим Тачи ће представити захтев за накнаду штете грађанима погођеним експлозијама мина. Потражња је апсурдна у својој суштини, али за Европу сматра легитимном. Укупно, према подацима, минама је убијено 117 људи, а повређено је 450. А за сваку од њих сада ће Београд морати да плати.
Није потребно рећи да је сваки дијалог са Албанцима након таквих захтева једноставно безначајан? Мине током првог косовског рата нису постављали Срби већ Ослободилачка војска Косова, чији су миневи били подривани од стране цивила уместо војника Војске Југославије.
Да, жао им је, нарочито оних који су умрли, али су ти људи напустили Србију, напустили држављанство, напустили од разматрања њене територије. Сада је то проблем власти „независног“ „Косова“ и никог више. Пусти је да се брине о њеним грађанима, који су патили од својих „војника“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Koliko može nečiji bezobrazluk daleko da ide, i koliko nečije trpljenje.
Dokle će da traju poniženja?