Затворска чекаоница

Демократски фронт је, што се каже, сазуо и власт, и остатке остатака опозиције. Сазуо – обућа је на степеницама испред такозваног Парламента, на чијем је челу најтакозванији предсједник Иван Брајовић-Пајовић. (Какве је све епитете понио овај ојађени Парламент каквог не памти историја Балкана: те крњи, те срозани, те половични, те Синђин, те овакав, те онакав…). И крњег још докрајчује такозвани предсједник, јашући на најтакозванијем државном удару. Међутим, од прошлог четвртка, Парламент је и – затворска чекаоница. Ево, од четвртка до четвртка, посланици Демократског фронта налазе се у Парламенту који се претворио у спушку чекаоницу. Посланици ДФ спремно чекају удар сајоваца – параполицијских снага парапартије на власти – који кане да ухапсе посланика ДФ Небојшу Медојевића, само зато што друкчије мисли, само зато што је објелоданио већ објелодањена непочинства специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића по дубровачком ратишту…

Параполиција парапартије, у црним комбинезонима, наглавце, на конопима, испред зоре, са крова, низ зидове, па кроз прозор, па у канцеларију ДФ. Али, одонуд их чекају ћутеци по лабрњама: први који би промолио ошишану главуџу у капуљачи, добио би по тинтари. Али, нећемо засад гледати ту серију. Има се кад. Јесте, сачекајтемало да ДФ дође на власт, и биће што серија, што истинитијих комада и представа. Коначно, и такав, крњи Парламент, није полигон за обуку параполиције и парапартије, и сајоваца, и сличних специјалаца. Ни тај Синђин парламент не смије да замијени полигон на Златици.

Иван Брајовић-Пајовић, није дозволио Митрополиту Амфилохију да прекорачи праг Народне куће (Скупштине Црне Горе), и посјети посланике Демократског фронта, који су остали у Скупштини заједно са Небојшом Медојевићем, којему је и такав Парламент, скинуо имунитет по наређењу опскурног Специјалног државног тужиоца. Иван Брајовић-Пајовић је још појаснио да није дозволио да се викендом окупљају вјерници и духовници у Скупшини Црне Горе. Добро сте прочитали – „викенд окупљање вјерника и духовника“. Такву реченицу не памти брдовити Балкан. Не може бити несловесније изјаве. Дно несловесности дотакао је Иван Брајовић–Пајовић. Кад је икако у питању владика, никако се не може помињати викенд, него само света недеља. Али смије и може несловесно биће. Не служи владика викендом Иване Брајовићу-Пајовићу. Не служи владика викендом у Острогу. Не моли се владика викендом за невољнике, и сужње, и путнике, и болеснике, и бескућнике… Прекрсти се Иване Брајовићу-Пајовићу, та ти си и рођен понад Острога, и прво што си видио из колијевке, био је Острог. Шта би ти ђед рекао да избије са оне друге стране, Иване Брајовићу- Пајевићу. Дозовите се, не дозвали се.

У понедеоник који први дође (како почиње једна епска пјесмарица), опет ће Иван Брајовић-Пајовић, сазвати крњи парламент (којег би, као таквог– дакле крњег – требао и писати са мало п). Али, шта ако му се већ на првој тачки засиједања, појави брадати Медо, и подвикне: „ало, ало, бре Брајовићу-Пајовићу…!“ Зато, ало, спашавајте се док сте на вријеме. Ало, исцуреће вам вријеме..!

Кад је био у питању такозвани државни удар, најтакозванији специјални државни тужилац, ратник Миливоје Катнић, гонећи и подмећући Фронтовцима Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, успут, обрушио се и на Русију, и на неке измишљене ликове, на Шишмакове и Широкове, али, шта је сад ово, шта је кад је у питању Медо. На засиједање тог и таквог крњег парламента, дошао је амбасадор Њемачке са преводиоцем, али, и доцније, ево из дана у дан у дан, чујемо како Меда подржавају европски парламентарци: њемачки, аустријски, енглески, и други. Шта је сад ово. Откуда интервју бечком „Стандарду“. Иако стално ометан и прислушкиван, Медо је успио завршити интервју. Новинари „Стандарда“ нијесу вјеровали рођеним ушима. Глупи Специјални државни тужилац, и глупа параполиција и парапартија, зашто су прислушкивали, зашто нијесу, једноставно, сачекали да се објави интервју, па да лијепо прочитају шта је Небојша Медојевић рекао. (У самом интервјуу, новинари „Стандарда“, жале се како је стално нешто крчало, и шуштало, и пиштало, не вјерујући да то ради полиција…). Такве полиције и демократије нема јутрос под капом небесном…

Ово нијесу дјелови синопсиса неке ненаписане крими серије, али, отприлике, овој парапартији неповратно је истекао рок употребе: депеес се распада, зато се овако и трза у ропцу. Отприлике, Демократски фронт је доакао овом чудовишту.

Док сви чекамо у некаквим чекаоницама, да испричам једну причицу. Велим, само да им Синђа не побјегне. Вјероватно га чувају у неком њиховом стану (муповом, или мугијевом, или сличном). У недељу, на плажи у Буљарици, лешкарећи и пратећи на порталима овдашњу политучку мучнину, одједном, видим једног типа са тепсијом и сламеним шеширом, како полагано иде, и деруња се: крооофффннеее, кроофффннеее, крооофффнееее…. Онда, и ја дрекнем: Синђа..! И, он се окрене. Полуспуштених сунчарица гледали смо се неколико секунди, а онда је онај одгацао врелим пијеском. Али, није се више враћао. Кажем, да им само Синђа, некако, не побјегне. Одмах би, Синђа, објелоданио да га је на лажавину у вези тзв. државног удрара, натјерао тај и тај, знате и који, знате и зашто, и тако даље, и тако то… Тешко да могу наћи бољу илустрацију за посвемашњу политичку стварност.

П. С.
Овај крњи народ треба једном да утуви: без Демократског фронта, не могу се ни замислити, ни десити, икакве промјене у бесудници Црној Гори. Кад би се то десило без Фронта, опет би било – сјаши курта да појаше мурта. Какве грађанске опције и демократије које иду неким, као бајаги, европским путовима. Ма, какви. Иако модерниста, ипак сам старих схватања и сумњи, оних да су све овдашње грађанске опције, у ствари, у сваком смислу – антисрпска варијанта.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: