Ранко Рајковић: Празнична пјесма

Тринаести јул је дан када један дио црногорске политичке „елите“ и њених сљедбеника слави Дан државности, док други дио прославља Дан устанка у знак сјећања на 13. јул 1941. године.

Упркос упорном прећуткивању, грађани Црне Горе је и данас свјестан чињенице да је тог 13. јула народ масовно устао против фашистичке творевине – Независне државе Црне Горе, створене дан раније на Петровданском сабору на Цетињу.

И док се званична Црна Гора, парадоксално весели овом дану уз химну чији је аутор фашиста и ратни злочинац Секула Дрљевић, овај значајни догађај и данас је повод многима за умјетничку обраду.

Рајко Рајковић, уочи државног празника, пише управо о ситуацији у којој га „прослављамо“.

„Иако нијесам пјесник, форма пјесме ми се учинила најприкладнијом да опишем духовну и друштвену ситуацију у којој нам се земља налази“, каже он, шаљући нашем порталу своју „Празничну пјесму“, написану дан уочи празника.

Празнична пјесма

Кукавичлук вам је угодан дом
Вјешто се увлачите под његов луб
Тихо чекате ближњега слом
Тајно зидате срама стуб

Лаж вас дрскошћу опчињава
Горди и празни не знате за стид
Незаситог вам гладан подржава
Морал сте назвали – главом о зид

Вјежбате џелате, бирате жртве
Да јавно представе положај свој
Крчмите живе, преправљате мртве
За нову државу, за нови сој

Онима што задрже људски лик
Када их бич стварности ошине
Упућујем болно отужан крик
За спас празника домовине

Раздвоји ли нас хајка и лавеж паса
Кукавне тишине завладаће зов
Нестајаћемо без трага и гласа
Бићемо лак плијен и мотив за лов.

(Ранко Рајковић)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: