Вучић: Шта ће да ураде Албанци, да признају Србију без Косова
Шта ће да ураде Албанци, да признају Србију без Косова, рекао је предсједник Александар Вучић на конференцији за новинаре у Бриселу.
Вучић је тим ријечима одговорио на питање како коментарише изјаве албанских политичара да се Приштина спрема за „посљедњу фазу дијалога“ и „међусобно признавање“.
Вучић је, послије разговора са предсједником Савјета ЕУ Доналдом Туском, изјавио да је јасно да је на Србији да покуша да заврши све што може у оквиру реформи, владавине права, али и уставних реформи, али да завршетак дијалога не зависи само од Београда.
„То ћемо моћи све да постигнемо, али нам остаје нешто што не зависи само од нас, већ и од албанске стране на Косову“, поручио је Вучић и подсјетио да Србија у својим приступним преговорима има и поглавље 35, које се односи на нормализацију односа са Приштином и „регулише и генерише“ европски пут Србије.
„Када то будемо успјели да ријешимо, незадовољавајуће за све или задовољавајуће за све, онда сам сигуран да ћемо моћи да постанемо пуноправни члан ЕУ. Ја се надам да то може да буде у сљедећем мандату Европске комисије“, рекао је Вучић.
На наводе да се Приштина спрема на „посљедњу фазу дијалога“ и „међусобно признавање“, одговара да се већ три године од Приштине „чује исто“:
„Моје је питање – шта ће они да ураде? Да признају Србију без Косова? Да нам учине тај велики плезир? Могу да се насмијем на то. Шта друго да одговоримо“, изјавио је Вучић.
Он је нагласио да постоје ствари које косовски Албанци не могу да ураде без Србије, а да Србија зна „шта може, а шта не може“.
„То су изјаве за малу дјецу и то је све што могу да вам кажем“, закључио је предсједник Србије.
Извор: Искра
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ponavljači
Milovan Brkić
Sve u Srbiji danas podseća na pretoplo leto 2000. godine. Vlast se valjala ulicama. Milošević je, činilo se, bio jači no ikada. Imao je uza sebe vojsku, očvrslu u ratu sa NATO-alijansom, policijske generale koji su mu bili pseće odani. Imao je Aleksandra Vučića kao “opoziciju“, koji mu je verno služio, bio je zloglasni ministar informisanja u Vladi Mirka Marjanovića. Mediji su bili ugašeni, surovo napadnuti..
Malo ko je verovao da će razbijena opozicija (Vuk Drašković je sedeo na divanu kod Slobe) moći da ga izborima sruši. Ali…Desilo se. Milošević je pao bez mnogo krvi. Nije ga srušila opozicija, kao što se činilo, već su ga izdali vojska i policija.
Vučić i danas gasi medije, hapsi i ubija one koji ga kritikuju, besprizornije od Miloševića. Pljačka sa bratom Andrejom Srbiju na isti način kako je to činio Marko Milošević.
Vučić danas laje na američke medije, na TV N1 i na Adrija medija group, koja izdaje dnevnik Kurir i još 20 revijalnih listova. I potpuno isto, kao i Milošević, šalje u Vašington dimne signale da je njihov čovek, da se sa njim može o svemu dogovoriti, ako se ne dira njegova vlast. I slast.
I Vučićeva Velika propaganda laži huli na političare iz Sjedinjenih Država. PINK, Informer, Srpski Telegraf, Alo, Ekspres, Hepy i TV Studio B na sva zvona najavljuju podršku Rusa Vučićevoj vlasti i Srbiji. Braniće nas i atomkama, ako neko napadne Srbiju, a plaćeni Migovi nikako da slete na Batajnicu!
I Moskva se oglasi, ali uzdržano. Bez velikih reči, bez obećanja da će stati uz Vučićev režim. Učini to neki Rus, telal u Beogradu. Ali…
Isto kao i te 2000. godine, kada su blokirane sve Miloševićeve pare i imovina njegovih tajkuna, tako je i američka FBI odlučila da se posveti zlodelima braće Vučić i njihove kamarile u Beogradu i na Balkanu. Računi Aleksandra i Andreja Vučića blokirani su u evropskim i američkim bankama. Veliku paru prebacili su u Belorusiju i Hong-Kong. Iz banaka kod šeika lova im nije sigurna, pa se trude da je prebace Rusima. Isto je to činila i te 2000. godine porodica Milošević. Računovođa porodice Milošević bila je gospođa Borka Vučić.
Danas Mirjana Marković i Marko Milošević tavore u Moskvi. U bedi su. Od kada je umro Slobin brat Bora, koji je u Moskvi uživao orgomno poverenje i ugled, Mirjana i njen sin su ostali bez para. Laka i opljačkana para brzo se potroši, dođe se na prosjački štap.
Kada je Vojislav Koštunica postao predsednik SR Jugoslavije 7. oktobra 2000. godine, prvi državnik koji je sleteo na Surčin, da pozdravi nove demokratske vlasti bio je, da ne poverujete – tadašnji, a i današnji predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin! Došao je u Beograd sa obe ispružene ruke za saradnju.
Tadašnji premijer Zoran Đinđić je imao svoje obaveze i prijatelje. A 30 meseci kasnije, shvatio je da je Srbija samo zemlja za pranje para Zapada, za eksperimente i druge projekte. Menjanja granica, recimo.
Deset dana uoči smaknuća, Đinđić se sreo u Banja Luci sa Valerijem Odnjicovim, ličnim prijateljem Vladimira Putina. Hteo ja da prihvati obe ruke V. Putina za saradnjom, koje je odbio 8. oktobra. Bilo je kasno.
Vojislav Koštunica, a potom i Tadić, kurvali su se, koliko su mogli. Sklopili su gasni sporazum sa Rusijom, na veliko zaprepašćenje Zapada. Tadić je oboren.
Naslednik Vučić odmah je potrčao u Vašington, po pare. One su u Moskvi, rekli su mu u Stejt departmentu. Ali se Vučić prikopčao za skute Klintonovih, a podastro se i gospođi Merkel. I po pravilu, i on je otkačen!
Braćo Rusi, pomagajte, nudi se sada Vučić, kao luda Mara. Građani Srbije su užasnuti podrškom koja mu stiže iz Moskve.
Sve liči na vrelo leto 2000. godine, kada se spremao 5. oktobar i smena vlasti.
Milošević je oboren sa 70 miliona dolara koliko je platio Vašington. Vučić će pasti kao i Milošević, po istoj matrici.
Tvrdo verujem da će prvi na Surčin, nakon pada, sleteti Vladimir Putin. Opet sa obe ruke nudeći saradnju. Hoćemo li praviti greške iz prošlosti?
Mere da bidne ali ne mora da znači!
Albancima iz presevske doline i sire okoline drzava srbija placa skolovanje na fakultetima na kim.
Blefer i manipulator.
Dokle ce?
Vucic jedno veliko razocarenje to jest katastrofa.
АКО од КИПЛИНГА и АКО од БУНДАЛА
Ако?
Ако можеш да сачуваш своју главу,
кад је сви око тебе губе;
ако можеш да верујеш у себе,
кад сви у тебе сумњају,
и, чак, придодајеш тим сумњама;
ако можеш да сањариш,
а да снови тобом не преовладају;
или да чекаш и да ти чекање не досади;
или да не мрзиш, иако си омрзнут,
а да при том не изгледаш ни предобар, ни премудар;
ако можеш да ставиш на гомилу све што имаш,
и да то ставиш на коцку,
и да изгубиш,
и да са дотрајалим алатом опет ствараш ново,
и да издржиш ако у теби нема ничег,
до воље, која ти довикује „Истрај!“;
ако можеш да шеташ са краљевима,
и не изгубиш разумевање за обичне људе;
или да разговараш са просјацима,
и не изгубиш своје људско достојанство;
ако ни непријатељи, ни пријатељи
не могу да те увреде;
ако те сви цене, али не превише;
ако можеш да испуниш
један незаборавни минут
садржајем који траје
шестдесесет секунди:
земља је твоја
и све на њој
и изнад свега
бићеш човек сине мој!
Радјард Киплинг
AKO NA MENE LIČIŠ
Ako možeš da slažeš a da to ljudi ne shvate
i da prihvate tvoje reči kao istinu,
ako možeš da živiš od stare kamate,
ili da budeš žrtva laži, a da se diviš lažovu,
samo iz razloga što je vlasnik moći i para,
i ako ti ta laž ne otvori ranu novu,
i ako se raduješ tuđoj sudbini zloj.
Znaću, da se moje delo nastavlja.
Sine moj.
Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi žive na javi,
Ako možeš da živiš podeljen na dvoje,
A da ti misli ne izazovu zbrku u glavi,
Ako možeš da pogledaš u oči onoga koga lažeš,
kao i onoga za koga to bez kajanja radiš,
ako možeš istim jezikom laž i istinu da kažeš,
ako možeš đavoljim rečima da se sladiš,
i da ti zle misli kajanje u snove ne vrate.
I ti si đavolji soj.
Sine moj.
Ako možeš da sačuvaš brak i kad žena sumnja u tebe,
i da poštuješ i njeno pravo na sumnju.
Ako možeš da čekaš, a da se ne umoriš čekajući sebe
ili da mrziš a da ta mržnja odnose ne kvari
i da izgledaš u očima sveta suviše dobar
tebi nije ravan ni tvoj otac stari,
ti si posebna fela i jedinstven kroj.
Sine moj.
Ako možeš da podneseš da izopačenjaci
tvoju istinu koju si izrekao
pretvaraju u sprdnju, a da se ne pobuniš.
Ako možeš da gledaš nesreću, a da ti um ne zadrhti,
i da dželatu ni u mislima ne uputiš grdnju
Tvoje životno delo neće se okititi zlatom,
i da liješ svaki dan i krv i znoj.
Sine moj.
Ako možeš radi jedne buve da zapališ jorgan od svile
ako možeš pokretom ruke staviti sve na lošu kartu,
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, žlezde i žile
da posle poraza pođu stvarati novi dobitak,
a da ti otimači postanu vrli ideali
i ako možeš da ne pomeneš nikom gubitak;
ako možeš služiti onima koji su te izdali,
i ako sa njima napraviš neraskidiv spoj,
dokazaćeš da si krv moje krvi.
Sine moj.
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom nepoštenih
i da svoju čast utopiš u rulju bez ličnog morala
i ako tada misliš da ti niko ne ne može ništa.
U zabludi si sine moj i do smrti ostaćeš budala.
Ako te tuđa rana kao i tvoja ne zaboli
i ako nikada nad tuđom nesrećom nisi plakao
i ako ne znaš da je i taj do tebe nečiji soj.
i da nad njim neko lebdi i neko ga voli
Kupi već sada kartu za pakao.
u njemu te čeka otac tvoj.
Sine moj!
Jovan N. Bundalo
Крадем ти се у вечери. Лео Мартин
https://www.youtube.com/watch?v=ZeQygfTBC-w
Е, глупље изјаве ја одавно нисам чуо!
Шта желе Албанци? Оно што су увијек жељели: да отму КиМ.
Питање је: шта Србија ради? Омета ли их у испуњавању те њихове жеље?
Питања су, наравно, реторичке природе – одговор је, нажалост, јасан.