Одржан помен дјечаку Слободану Стојановићу кога су звјерски убили 1992. године

Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи пробудили и повели у збјег јер зору нису смјели да дочекају у својој кући, у Доњој Каменици, због опасности од крвника такозване Армије БиХ.

Почело је већ да свањава када су Стојановићи стигли на сигурно. Међутим, дјечак је плачући тражио да се врати кући гдје му је, у дворишту, остао завезан пас миљеник.

Дјечак је био неутјешан, молио је родитеље да га пусте да се врати по пса. Наравно, није долазило у обзир да му то допусте, јер су се својим очима увјерили да зло којем су побјегли нема милости ни за дјецу.

Слободан је био упоран, али и његови родитељи још одлучнији. Сутрадан, прије доручка, дјечак се изненада затрча према напуштеној кући. Отац и мајка су узалуд трчали за њим, нису успели да га сустигну и зауставе.

Утрчао је право у руке онима који су и по Доњој Каменици убијали и уништавали све српско.
Албанка Елфета Весели, из истог села, познавала је Слободана, наравно. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да и ритуалним иживљавањем над 11-годишњим комшијом “шкијом” утоли мржњу, доказујући се пред локалним џихадистима.

Звјерски га је мучила пред свима! Свукла је са њега одећу и обућу, и узела нож.

Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново беживотно тијело, призор је био ужасан. Стомак му је био расјечен у облику квадрата, видели су се унутрашњи органи. Расекотине по глави. Ноге поломљене. Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у Слободанову сљепоочницу: метак је прошао лијеву чеону кост и изашао кроз десну.

Елфете Весели (56), власти швајцарског кантона Нешател ухапсиле су крајем септембра прошле године и изручиле БиХ.

РТРС, Искра

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: