110 година од рођења Петра Лубарде – српског сликара из Црне Горе
Данас је тачно 110 година од рођења славног српског сликара Петра Лубарде из Црне Горе.
Лубарда рођен у мјесту Љуботињу у Црној Гори, 27.07.1907. године, није дозвољавао да га називају црногорским сликаром, већ српским, јер је, као је и сам истакао био Србин.
У прилог томе је и писмо које је Лубарда 18. марта 1971. године написао члану одбора за приређивање изложбе у Паризу.
Лубарда је у том писму замолио члана Одбора за приређивање „Југословенске изложбе кроз векове“ у Паризу која се одржавала од 2. марта до 17. марта 1971. године да се на првој идућој сједници Одбора његово писмо прочита.
„Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом „Сумрак Ловћена“, датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1. Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке“, навео је он у писму.
Иначе, у званичној биографији Лубарде се наводи да је по националности Србин, рођен у Црној Гори.
Петар Лубарда један је од најзначајнијих српских умјетника и највећи сликар са ових простора који је својим стваралаштвом обиљежио одредио токове сликарства друге половине 20. века. Модернист, одлучност израза и стваралачка снага одредили су му историјски пиједестал који га сврстава међу најдаровитије и најутицајније уметнике.
Нека од најпознатијих дјела: Битка на Вучјем долу (1950), Гуслар (1952), Коњи (1953), Косовски бој (1953).
Његов став био је чврст и када је у питању идентитет, културно наслеђе и припадност народу – који би данас многи радо изманипулисали, али не могу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nagradno pitanje za masju i ekipu; navedi ime jednog znamenitog crnigorca, brdjanina, starohercegovca, primorca a da nije bio srbin. Do 46.
Samo nemojte ko zjaga za slovo zj, ima toga koliko ocete, pa trt.
Ово је ваљда једин портал у Црној Гори (или један од ријетких) на коме написаше да је Лубарда српски сликар. Ови други не писаше ништа, к’о да је човјек без идентитета. И као да се не зна чијој култури припада.
Сваки велики Црногорац је Србин.
Само Црногорце Србе пишем са великим Ц.
Зашто је Лубарда овако изричито захтијевао да му се упише у каталог. Па знао је шта све могу измислити и смислути црногорске комуњаре.
Уосталом, ако не прије, али му је јасно било ко су црногорци, кад су срушилу Капелу на Ловћену. Лубардин Сумрак Ловћена јесте, у ствари, сумрак Црне Горе.
Svaki covjek koji je nesto znacio za Crnu Goru i koji je uticao da se ime Crne Gore istinski postuje van Crne Gore je znao da ima svoje duhovno utemeljenje u visevjekovnom srpskom kulrurnom nasledju. Ovi skorojevici sto genetski modifikuju nepismeno stanovnistvo u montenegrinsko rade direktno po uputstvima zapadnih gospodara na utiranju svakog pamcenja duzeg od 10 godina ( od 2006 ). Uskoro ce biti ubijedjeni da im je engleski maternji, posto su ih vec ubijedili da su im ocevi i djedovi pisali latinicom ( kao i Njegos ).