Како до одбране наших права на КиМ: Култура једно од најубојитијих оружја

Пише: Мирослав Паровић, лидер Народног слободарског покрета

Приликом анексије БиХ од стране Аустрије, Стојан Новаковић је позвао Србе да се надаље за своја права боримо оним што нам је на располагању, а како је тада навео, то су силе бестелесне.

Наравно, мислио је на културу којом смо као народ проткали највећи део Балкана и преко које смо лако могли савладати и порушити све природне и неприродне границе.

Данас, када се отвара унутрашњи дијалог о Косову и Метохији имам потребу да подсетим на речи Стојана Новаковића и да укажем како је култура управо једно од најубојитијих оружја којима можемо и морамо бранити интерес на КиМ. Такође, културом остављамо тапију на територију, јер за разлику од Албанаца ми имамо миленијуме континуитета и споменике који приказују за историју важније и кроз време признатије личности од Јашарија и Била Клинтона.

Кроз културу поново морамо вршити унутрашњу мобилизацију народа, али сада без ложења и мелодрама већ, кроз савремен приступ и исказ. Серије, филмови, цртани филмови, представе, видео игрице и сл. а све са тематиком која пре свега младе људе на прави начин образује и јасно показује да наш став о КиМ није митомански већ реалан и утемељен. Као пример може да послужи како Турска то ради кроз своје серије и филмове. Лепи и атрактивни глумци у одличним костимима, врхунска сценографија, режија и прича.

Оваквим приступом су чак успели да гро Срба увере да је Сулејман био величанствени, па онда некако не сумњам да ћемо и ми успети да уверимо нове генерације да је Обилић био храбри и племенити витез, а Кнез Лазар мудри и честити државник спреман да се за народ жртвује. На тај начин ћемо у времену које је пред нама одгајити нове Лазаре и Обилиће који ће свако на свој начин, неко кроз науку, неко кроз бизнис, неко кроз спорт, неко кроз државну службу, а неко и кроз војску и полицију учинити све да му Косово буде макар мало ближе и макар мало више његово.

Да закључим, свакако да осим бестелесних сила, за своја се права морамо борити и свим другим механизмима, пре свега радикалним и што хитријим обрачуном са албанском мафијом која стоји у самим темељима косовске квази државе.

Међутим, културом користимо све оно што имамо као механизам преостао из ранијих времена, а на бази кога су озбиљни народи од својих држава направили срећна места за живот.

Српски културни простор за који се као институционални концепт залажем је једно од универзалних оруђа, али и убојитих оружја. Мудри Стојан Новаковић је о томе причао када је спречавао ондашње Србе да гину улудо и био је потпуно у праву. Кроз двадесети век се испоставило да смо као народ сачували само оно што смо културом омеђили.

Преузето са портала: Дијалог

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: