Мрежа жена ДФ: Недопустиво је укидати стечена права мајкама

Демократски фронт је предао иницијативу Уставном суду за оцјену уставности одредаба Закона о извршењу Одлуке Уставног суда, који се тиче корисница права за накнаде по основу рађања троје и више дјеце, наводи се у саопштењу ове партије.

Представнице Мреже жена ДФ-а, Бранка Бошњак, Мирјана Јанчевска И Наташа Јеврић су предале иницијативу Уставном суду Црне Горе за оцјену уставности одредаба Закона о извршењу Одлуке Уставног суда У-И број 6/16 од 19.04.2017. године.

Демократски фронт сматра да је „недопустиво укидати стечена права мајкама, јер су оне не својом кривицом доведене у заблуду да ће доживотно примати накнаду, а онда се ова бахата однарођена власт одлучила да им против уставно преко својих судија- партијских марионета укине њихова стечена права и немилосрдно доведе у питању њихову егзистенцију.“

„Са друге стране, функционерима који су добили тзв. националне пензије, без обзира што је тај Закон проглашен неуставним и даље уживају у тим пензијама. Очигледно да су овом друштву мање важне мајке од господе Новака Килибарде, Драгана Шоћа, Бебе Џаковић, Сава Параче, Светозара Маровића, Предрага Дрецуна, Жарка Ракчевића, Ранка Ђоновића, Срђе Божовића и осталих привилегованих функционера од којих један број прима и плате а и ове националне пензије,“ наводи се у саопштењу.

ДФ истиче „да њима нијесте угрозили стечена права а мајкама сте то тако олако одузели, што је срамно. Недопустиво је да постоје једни аршини према функционерима а други према мајкама, И ово је типичан примјер дискриминације које се стиди поштена Црна Гора.“

Сигурна сам да ће суд у Стразбуру, кад се до њега дође, донијети праведну пресуду, а онда ће нажалост држава, тј. порески обвезници то да плате, али се надам да ће неко морати и да одговара за то, закључује Бранка Бошњак из Мреже жена ДФ-а.

Следи интегрални текст Иницијативе:

УСТАВНОМ СУДУ ЦРНЕ ГОРЕ

ПРЕДМЕТ : Иницијатива за оцјену сагласности одредабаЗакона о извршењу Одлуке Уставног суда У-И број 6/16 од 19. априла 2017. године ( „Службени лист ЦГ“ број 42/17) који је ступио на снагу 30. 06. 2017. године,са Уставом Црне Горе.

На основу чл. 150 став 1 Устава Црне Горе и чл. 56 Закона о Уставном суду Црне Горе, обраћамо се са иницијативом да Уставни суд Црне Горе покрене поступак за оцјењивање сагласности одредаба чл. 2, чл. 4 и чл. 12 Закона о извршењу Одлуке Уставног суда У-И број 6/16 од 19. априла 2017. године ( „Службени лист ЦГ“ број 42/17) који је ступио на снагу 30. 06. 2017. године,са Уставом Црне Горе.

Наведеним одредбама закона прописано је следеће :

Чл. 2 – Кориснице права из члана 1 овог закона, које су користиле право из члана 4 ( чл.54а и 54б) Закона о допунама закона Закона о социјалној и дјечијој заштити, односно чл.1 и 2 ( чл.54а став 1 и 54б став 1 ) Закона о измјенама и допунам Закона о социјалној и дјечјој заштити , а којима је ради коришћења тог права њиховом вољом престао радни однос на неодређено вријеме, имају право на мјесечну накнаду, у нето износу и то:
193,00 еур мјесечно, увећаном за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање у износу од 34,05 еур, за кориснице које су три мјесеца прије престанка радног односа остваривале мјесечну зараду у нето изнису до 200,00 еур;
264,00 еур мјесечно, увећаном за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање у износу од 46,60 еур, за кориснице које су три мјесеца прије престанка радног односа остваривале мјесечну зараду у нето изнису од 200,00 еур до 350,00 еур;
336,00 еур мјесечно, увећаном за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање у износу од 59,30 еур, за кориснице које су три мјесеца прије престанка радног односа остваривале мјесечну зараду у нето износу већем од 350,00 еур.
Кориснице које су до дана ступања на снагу овог закона навршиле 55 до 61 годину живота, остварују право на накнаду из става 1 овог члана до испуњавања услова за стицање права на пензију.
Кориснице које су до дана ступања на снагу овог закона навршиле 45 до 55 годину живота, остварују право на накнаду из става 1 овог члана у периоду од пет година од дана ступања на снагу овог закона.
Кориснице које су до дана ступања на снагу овог закона навршиле 33 до 45 годину живота, остварују право на накнаду из става 1 овог члана, у периоду од три године од дана ступања на снагу овог закона.
За вријеме коришћења накнаде из ст.1 до 4 овог члана кориснице имају право на здравствену заштиту.

У Закону о социјалној и дјечјој заштити (”Службени лист ЦГ” бр.27/13, 1/15,42/15,47/15,56/16 и 66/16) у чл. 54а став 1 мијења се и гласи :
”Жена која роди троје или више дјеце има право на мјесечну накнаду у висини 264 еура”

Чл. 4 – Кориснице права из члана 2 овог закона подносе захтјев за остваривање мјесечне накнаде у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Уз захтјев за остваривање права из става 1 овог члана, кориснице су дужне да доставе доказ о оствареној заради, у смислу члана 2 став 1 овог закона.
О остваривању права на накнаду из члана 2 овог закона у првом степену рјешава мјесно надлежан центар за социјални рад.
На рјешење центра за социјални рад ис става 3овог члана, корисница има право на жалбу о којој рјешава орган државне управе надлежан за послове рада и социјалног старања.
Жалба не одлаже извршење рјешења.

Члан 12. – Даном ступања на снагу овог закона обуставља се се извршење коначних односно правоснажних појединачних аката донесених на основу члана 4 ( чл 54а и 54б) Закона о допунама Закона о социјалној и дјечјој заштит и чл. 1 и 2 ( чл. 54а став 1 и 54б став 1) Закона о измјенама и допунама Закона о социјалној и дјечијој заштити.
О обустављању извршења појединачних аката из става 1 овог члана у првом степену, рјешава мјесно надлежан центар за социјални рад.
Жалба не одлаже извршење рјешења.

Сматрам да наведене одредбе нису у складу са Уставом као највишим правним актом.

Овим законом су у неповољнији и дискриминаторски положај стављене кориснице накнаде које су ради остваривања овог права раскинуле радни однос на одређено вријеме. Закон прописује да право на специјалну накнаду по основу овог закона имају само кориснице које су раскинуле радни однос на неодређено вријеме. Тада важећи закон није дефинисао као конститутувни услов да право на накнаду имају оне мајке које затраже остваривање тог права из радног односа на неодређено вријеме већ је услов био постојање ранијег радног односа од 25, односно 15 година радног стажа кумулативно. То представља директно кршење члана 8 Устава Црне Горе који забрањује сваку, посредну или непосредну дискриминацију, по било ком основу.

Прописивањем рока од 30 дана у којем кориснице које су право на накнаду оставриле из радног односа могу да остваре право на одређену накнаду, у неповољнији положај су доведене овекориснице у односу на кориснице које суоставривале то право а раније су остваривале право на пензију или права по основу незапослености. Тиме је прекршено правило да су пред законом сви једнаки. Имајући у виду да су ове кориснице, у великом броју случајева, покренуле поступке по редовним правним љековима и да ти поступци, због неажурности надлежних органа нису окончани, па самим тим њима нису ни достављена коначна рјешења, њих то у значајној мјери онемогућава да у предвиђеном року затраже оставривање права по новом закону. Забрињавајућа је и пракса надлежних органа да ни у оним поступцима гдје нису изјављене жалбе не достављају ажурно рјешења којим се обуставља право на накнаду због чега исте нису у могућности да у прописаном року, уз захтјев за оставривање права доставе рјешење на основу којег им је претходно право престало, како би се тражило оставривање новодонесеног права.

Наиме, у чл. 147 Устава Црне Горе прописано је да закон и други пропис не може имати повратно дејство, те да изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтијева јавни интерес утврђен у поступку доношења закона, могу имати повратно дејство. Пословником Скупштине Црне Горе у чл. 130 је прописано да се предлог закона подноси у облику у коме се доноси закон, те да мора бити образложен и да образложење предлога закона обавезно садржи јавни интерес због којег је предложено повратно дејство, у случају да предлог закона садржи одредбе за које се предвиђа повратно дејство. Надаље, чл. 145 ст. 2 Пословника Скупштине Црне Горе прописано је да ако предлог закона садржи одредбе којима се предлаже повратно дејство, Скупштина ће се посебно изјаснити да ли за то повратно дејство постоји јавни интерес. Иако су наведене одредбе експлицитне и јасне, оне нису испоштоване и примијењене. Јавни интерес који би евентуално оправдавао ретроактивно дејство закона није утврђен.

Дакле, поступци започети и завршени по важећем закону у којима су мајкама са троје и више дјеце донијета рјешења која су постала коначна и правоснажна, не могу се мијењати новим законом којим се укида право на накнаде.

Стечена права су права која су појединци стекли на основу одлуке надлежног органа, у законом прописаном поступку, па каснија промјена прописа не може и не смије утицати на субјективно право настало на темељу бившег прописа. Правна сигурност је строго повезана са принципом неретроактивности јер би се у противном атаковало на правну сигурност грађана који не би знали да ли, и како да се понашају у одређеној ситуацији. Као најважнији принцип – принцип правне сигурности истиче и Европски суд правде, објашњавајући у одлуци ЕЦР 5041 (Иреланд в.Цоммиссион, Цасе 325/85 из 1987. године) да”Европско законодавство мора бити познато и његова примјена очигледна за све субјекте на које се односи. Принцип правне сигурности повезан је са принципима легитимних очекивања и неретроактивности. Сам принцип правне сигурности значи да индивидуе могу да се ослоне на јасно значење прописа који регулише њихово понашање да би били у позицији да могу да предвиде правне последице које могу усљед поштовања или непоштовања тог правила да проистекну, јер само пуно познавање права обезбјеђује функционисање права. Свако лице које претендује да буде учесник у правним односима, мора познавати своју потенцијалну правну позицију, коју не треба да мијења било која каснија промјена унутар система. Европски суд легитимна очекивања сврстава у групу општих правних начела као извора права ЕУ са интерпретативном улогом.

Уставом Црне Горе, у чл. 9 јасно је прописано да потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права чине саставни дио унутрашњег правног поретка, те да имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују кад односе уређују друкчије од унутрашњег законодавства.

Поред наведеног, Уставни суд Црне Горе у својој одлуци У. бр. 30/11 од 20.09.2012. године у образложењу појашњава : ”Изузетак од принципа забране повратног дејства свих прописа, из чл. 147 Устава, могуће је једино када су у питању поједине одредбе закона, али не и другог прописа и општег акта и то ако се у поступку доношења закона утврди јавни интерес који захтијева њихово повратно дејство. Повратно дејство прописа и општег акта, по оцјени Уставног суда, као повратно дејство уопште, постоји у случају када се закон, други пропис и општи акт примјењује на односе који су већ извршени прије него што је пропис ступио на правну снагу”.

На основу свега изнијетог, закључујем да су наведене одредбе у колизији са Уставом Црне Горе и општеприхваћеним правилима међународног права , те предлажем да Уставни суд прихвати поднијету Иницијативу и покрене поступак за оцјењивање уставности наведених одредаба закона, и да после спроведеног поступка донесе следећу –

О Д Л У К У

Утврђује се да одредбе чл. 2, 4 и чл. 12Закона о извршењу Одлуке Уставног суда У-И број 6/16 од 19. априла 2017. године ( „Службени лист ЦГ“ број 42/17), нису у сагласности са Уставом Црне Горе.

У Бару, 28.07.2017. године

ПОДНОСИЛАЦ ИНИЦИЈАТИВЕ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: