Ролан Дима: Нисмо продали Србе, али нисмо могли против Немаца

Бритко памћење служи га у деведесет првој години. Ум је пола века оштрио животом у политици и адвокатури. С једне стране, као шеф дипломатије у време француског председника Франсоа Митерана чији је био близак пријатељ, а с друге стране као адвокат сликара Пабла Пикаса, чији је човек од поверења био.

У оба случаја Ролан Дима посведочио је како се крчмило наследство – како адвокати деле богатство наследницима, а политичари крчме Југославију.

Деца законски призната и непризната, жене и унучад раскрчмили су богату Пикасову заоставштину тако што су извлачили папириће на којима су била исписана имена Пикасових дела сврстана у уметничке правце.

„Следовало им је оно што извуку. Нису се слагали око поделе наслеђа па је на крају овако уговорено. Нико није смео да се буни. А говорио сам му да сачини тестамент. Одбио је. ’Нипошто’, викао је. ’Нећу жив да се делим’.”

Молио је тада Дима Пикаса да овласти некога ко ће поделити имовину када га не буде. „Никако моја жена. Нипошто мој фризер. Нико осим тебе”, уперио је прстом тада Пикасо у њега док су седели на клупици испред мале куће на југу Француске.

Недавно сте изјавили да је Слободан Милошевић Митерану својевремено рекао „никако са Немцима”, условљавајући га да у европским војним снагама, о чијем се доласку у бившу Југославију говорило као о могућем решењу кризе у СФРЈ, не буде Немаца. То је за јавност у Србији нова информација. Хоће ли се то појавити у француским архивама, када се обелодане детаљи затворених преговора, или су то ваша сећања?

Јесте моје јасно сећање, али је то и познато. То се зна! Биће и у архивама једног дана. Та Милошевићева изјава била је тада толико велика. Французима је било јако непријатно тада јер су били у добрим односима са Немцима. Ја сам им ово и пренео, али рекли су „Не долази у обзир”.

Против Пикасове воље нисте могли. Није се могло ни против Немаца?

Ханс Дитрих Геншер је тада био министар спољних послова. Био је изричито против. Митеран је тада рекао: „Не можемо преко Немаца.”

У време избијања кризе нама у Србији се чинило да је Немачка срдачно и храбро подржавала Хрватску и Словенију, а после и БиХ. Изгледало је да су Француска и Енглеска, савезнице Југославије у светским ратовима, попустиле пред Немцима и дозволиле им да на брзину испослују независност Словеније и Хрватске без гаранција за српску и друге мањине.

Истина је да су Немци помагали независност Хрватске. Хелмут Кол је заправо ту био главни. Не Геншер, већ Кол. Био је наклоњен Хрватској због својих избора у Баварској где му требала већина. Католичка Баварска је нагињала на страну Хрватске, а ми смо хтели заједничку европску политику.

„Хајде да се договоримо да независност свих република СФРЈ прогласимо истог тренутка”, синуло је тада Геншеру. „Боже сачувај”, рекао је Кол. „Хрватска ће бити прва. Пре Божића.” Ја сам му то јако замерио. Хрватска је проглашена независном, али уз велику помоћ Католичке цркве и хрватских бискупа.

Француска је попустила? Јесу ли то Срби продати? Француска је била против брзе независности Словеније и Хрватске, али је попустила у Мастрихту 1991. године, у замену за немачки уступак око заједничке спољне политике?

Не. Није. Нисмо попустили. Митеран је инсистирао да морамо да помогнемо Србију и тражио је да Милошевић дође у Француску. Дуго сам причао са Милошевићем. Никада се није десило да председник једне државе дође тако код министра спољних послова. У току вечери је дошао Митеран и разговарали смо до два ујутро. Милошевић је прихватио да пошаље делегацију у Њујорк зарад мира. Месец касније почеле су ратне чарке, а потом рат. Нас је опозиција жестоко прозивала под паролом „Митеран је просрпски”, у негативном контексту.

Срби су били изненађени слабим отпором грађана Француске за време НАТО бомбардовања 1999. године. Зашто су, апсурда ли, гласнији били грађани Немачке и Велике Британије?

Било је текстова у нашој штампи против НАТО бомбардовања. Али јесте. У праву сте. Није било неких великих покрета отпора. Али, ја и социјалисти нисмо имали власт. Жак Ширак је тада водио Француску. Он је, знате, мало ратнички расположен и хтео је да буде испред савезника. А мени је замерано што сам увек тражио да се ствара мир. Примера ради, са (палестинским вођом) Јасером Арафатом. Био сам за то да се са њим разговара. Средио сам код Митерана да прими Арафата и да разговарају у циљу стварања мира. Сложио се, као што је био и против експлозије Југославије.

Био је против, али раскрчмише политичари СФРЈ као адвокати Пикасово наслеђе. Какав смо ми то „папирић” извукли?

Немогуће је било одржати Југославију, али је то требало решити у миру. Зато смо и звали Милошевића да се са њим прича, јер је био јако тврд у преговорима. Ширак је ипак водио другу политику. Шаком о сто. Идемо у рат ако нас не слушају. И десило се шта се десило.

За Ширака кажу да је заслужан што нису бомбардовани мостови у Београду. Француска влада је рекла да он лично није дао да се нађу на списку циљева НАТО?

Могуће је. Чуо сам да Ширак нипошто није дао да се руши Бранков мост. Чак је хтео да пошаље француске трупе да заузму мост.

Али није му сметало страдање мостова у Новом Саду. Шта су му они скривили? Зашто тамо није послао француске трупе?

Па ко зна. Вероватно да покаже Србима да треба да клекну и да се предају. Мрзео је људе на власти у Србији.

Мислите ли да је Гаврило Принцип борац за слободу или терориста? Да ли су њиме, као кичицом, цртали наш портрет? 

Његова акција била је терористичког карактера. Против власти, каква год да је.

Али шта је са мотивом? То вас питам јер се објављују нове књиге у којима се тврди да је Млада Босна била пандан данашњој Ал Каиди?

Мотив јесте био ослобођење. Али шта је атентат?

Љиљана Перовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: