Фељтон: Његош и Ловћен (XV дио)
1 min read
Пренос Његошевих костију са Цетиња на Ловћен по наређењу кнеза Данила
Али кад наступе непогодне временске прилике које се мењају неколико пута на дан, онда је то апсолутно неизводљиво.
Био је још један тежак проблем који је забрињавао главаре и рођаке Петра Петровића Његоша, а то је, што су они страховали да Турци из освете не раскопају његов гроб и посеку и oднесу његову главу. То би била катастрофа за целу Црну Гору. Она би могла да доведе Црногорце до искушења и борбе противу Турака, чије размере не би нико могао предвидети.
Био је још један разлог: предвиђала се крађа тела Петра Петровића Његоша из гробнице и пљачкање његове гробнице, пошто се Ловћен налазио близу границе.
Нашло се решење да је немогуће извршити тестамент и жељу Петра Петровића Његоша, бар за прво време. Решено је да се привремено сахрани у цркви на Цетињу, док се не буде нашао погодан моменат да се у потпуности изврши његов тестамент и његова последња жеља.
Сматрало се да је то једно правилно решење које је остајало његовим рођацима и главарима, који су и сами били несрећни, што не могу да поштују његов завет исказан у тестаменту. Тело Петра Петровића Његоша остало је 4 године на Цетињу. Месеца септембра 1855 године, његов наследник кнез Данило решио је да изврши у потпуности тестамент. Он је био храбар и одлучан владар, који се иначе свуда храбро супротстављао турским намерама да покоре Црну Гору. Кнез Данило давао је јачи отпор, него што су биле могућности тадашње Црне Горе.
Био је то одлучан човек до крајњих својих граница. Његове одлуке биле су брзо доношене, и одавале су човека који је зрело и паметно судио о својим одлукама. Та његова снажна природа и његов велики замах, омогућили су му да извојује сјајну Граховску битку, на Спасовдан 1858. године. Ова његова победа била је прва велика српска победа над Турцима.
Она је донела велики ударац турској царевини, и отворила очи целој Европи да је турска држава једна трула творевина, која не може дуго под оваквим приликама да опстане. Име кнеза Данила уздигнуто је у светској штампи као владара и јунака. Сада да се вратимо на пренос Његошевих костију на Ловћен који је кнез Данило у потпуности обавио. Био је срећан и задовољан да му се пружила прилика да то може да изврши.
Капела на Ловћену није била сазидана од неког јаког материјала, да би могла да издржи сталне природне непогоде које се одигравају на Ловћену као на једној великој планини. Атмосферске прилике и зуб времена чиниле су своје иако је она била у оно време добро саграђена, морало се увек мислити на оправку. Једна озбиљнија оправка извршена је након добивања самосталности Црне Горе, после Берлинског конгреса. На Капели је био постављен и громобран, који је штитио саму Капелу од громова који су врло чести на Ловћену као високом планинском врху.
Вест о Његошевом гробу на врху Ловћена била је одмах раширена, код свих културних народа Европе. Сви путници који су долазили са разних страна да посете Цетиње и Црну Гору, могли су са Цетиња да својим очима виде Капелу на врху Ловћена у којој се налазио гроб великог песника. Све је то будило велику радозналост. И почетком 20 века странци све више и више долазе на Цетиње и желе да оду на врх Ловћена како би видели Капелу и гроб Петра Петровића Његоша.
То је било разумљиво, нарочито код страних туриста који увек желе да виде ствари које изазивају њихову радозналост. То још више из разлога, што се при крају 19 века Црна Гора и њена борба приказивале са великим поштовањем, као земља јунака који су у рату са Турцима извојевали велике победе као што је био случај са славном битком на Вучјем Долу и другим местима.
Име Црне Горе постаје симбол јунаштва, као што је то било у њеној прошлости, само прилике нису дозвољавале де се о томе и дозна. Црна Гора била је беспутна, и свету неприступачна. Тако исто и Срби из свих покрајина и други словенски народи почињу у масама да посећују гроб Његошев на Ловћену и да тамо носе своје венце, како би их ставили на његов гроб као знак пажње и поштовања бесмртноме генију, писцу значајних дела, која су га нарочито код словенских народа уздигла до највеће скале људске популарности. Први венац од Срба ван Црне Горе био је положен 1901 године од стране универзитетског професора Павла Поповића, иначе писца познате и зналачки написане студије о Горском вијенцу.
Та и таква Капела, као што смо рекли, са малим повременим оправкама, остала је до августа месеца 1916. године. У то време Црна Гора била је под окупацијом Аустро-Угарске. Аустријске војне снаге поселе су све значајније тачке Црне Горе. На челу управе био је цивилни управник, односно комесар.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da covek pomisli da je ovaj Trn, koji besomucno ponavlja svoju dosadnu pricu, prosto neki maloumnik.
ЦрниТрне,. престани да тртљаш, јер да није било Петровића, не би било ни Црне Горе која се за њихове владавине највећом славом прославила. А ако је, као што булазниш, Сима Милутиновић васпитао Његоша у српству, ко је онда у српству васпитао остале, прије и послије Његоша?
Треба подсјетити ову бену од Трна да постоји Његошево дјело, уствари збирка народних пјесама са простора Црне Горе и Херцеговине које је он обрадио и на свијет издао, звано ОГЛЕДАЛО СРПСКО, а не црногорско.
Marko, ova bena od Trna hoće i tebe da podsjeti da je Učitelj P.P.Njegoša bio tada jedini Srbin u Crnoj Gori Sima Milutinović Sarajlija koji je došao specijalno da mladog Rada vaspita u srpstvu. To je ostavilo jakog traga tako da je kasije Njegoš postao tvorac kosovskog srpskog mita. Mogu da zaključim da su Petrovići sa svojim srbovanjem nanijeli mnogo štete koju vi danas svakodnevno eksploatišete u dokazivanju da nit ima Crne Gore nit Crnogoraca.
Како је у предходној епизоди фељтона донет други дио видео записа са промоције књиге Комнена Бећировића БОРБА ЗА ЛОВЋЕН ЊЕГОШЕВ 2003 у Подгорици, ево сада први дио, сама Комненова бесједа изречена том приликом:
http://www.youtube.com/watch?v=2c4a1sTI7PU
Velizare, Velizare,
Prvo provjeri pa piši! Bar danas u eri interneta to je veoma i lako i brzo. Odmah sam potražio Zakonik knjaza Danila na internetu i tamo vidio da se stalno pominju Crnogorci i Brđani a od Srba ni traga!? Prema tome ako ti je to rekao dr Ivan Radović nemoj mu ubuduće bez rezerve i provjere ništa vjerovat.Još jednom ponavljam:U bici na Grahovcu nije bilo Srba do isključivo Crnogorci a ti provjeri.
Поштовани господине Трн, ако сте већ проверили зашто нисте ставили линк да могу сви да виде. Ево, ја уместо Вас то радим: http://www.njegos.org/petrovics/danzak.htm. Свако може да провери да ли се у тачки 92 каже следеће: „И ако у овој земљи нема никакве друге народности до једине србске и никакве друге вјере до једине православне источне, то опет сваки иноплеменик и иновјерац може слободно живити и ону слободу и ону нашу домаћу правицу уживати како и сваки Црногорац и Брђанин што ужива“.
Poštovani gospodine dr Radoviću,
Nijesam stavio link jer je taj zakonik lako dobiti i na obično traženje. Moram priznat da sam ga preletio pogledomn i uopšte nijesam primijetio taj za vas strahovito bitan 92. član. Od 95 članova ovog zakona samo na ovom jednom mjestu rečeno je nešto što potpuno odudara od svega ostaloga. Ni u jednom od ostalih 94 člana ovo o srpskom narodu i pravoslavnoj vjeri ništa nije rečeno!?
Ja bih zamolio nekog neostrašćenog stručnjaka da uđe u diskusiju i objasni ovu veoma čudnu anomaliju. Svuda se pominju Crnogorci i Brđani samo i jedino ovđe Srbi?
Priznajem meni ođe nešto nije jasno. Znam da će ova moja rečenica pružit priliku mnogima da me slatko i sa zadovoljstvom diskvalifikuju ali i ja imam pravo da se pitam zašto se na 99%zakona niđe ne pominje ništa srpsko do u ovaj 1%? Ako je vama važno to 1% e nama je važno onih 99%!
Мени се чини да Ви не разликујете припадност нацији од географске припадности. Термини Црногорац и Брђанин односе се на географску припадност. У члану 92 помиње се припадност нацији и ту се јасно каже да у Црној Гори живе једино Срби. Ако би се термини Црногорац и Брђанин односили на припадност нацији, онда би барем неком у личној карти (или пасошу) у рубрици „националност“ стајало Брђанин. Таквих, колико ја знам, нема. До 1946 године свима је стајало Србин. Од те године појављује се (вештачки створена) националност Црногорац. Наравно, свако има право да одабере националност за себе. Али, треба знати и историју. Комунисти у Црној Гори и Србији мислили су да историја од њих почиње и да ће измишљањем црногорске нације сви у Црној Гори постати Црногорци. Заборавили су да чак и њихов главни идеолог Маркс каже: „Само за примитивца историја почиње оног тренутка када се он родио“.
Само што су се, злосрећни Трне, ти Црногорци, као и они на Крусима гдје Свети Петар узноси њихову српску свијест, себе сматрали Србима. Зар у Законику књаза Данила, побједника на Грахову, не пише да у Црној Гори нема друге народности осим српске, како на то подсјети, прије неки дан, навођењем историјских докумената, др Иван Радовић…?
Остаће књиге и записи, свједочанства, да лажну историју не могу да пишу за прилично високе мјесечне зараде, хонораре, кредите, станове и куће, лажни историчари.
Овај фељтон је драгоцјено свједочанство!
Ivane, ovaj feljton je svjedočanstvo uporne srpske borbe za posrbljavanje Crne Gore!Pogledaj ovo: Bitka na Grahovu je prva srpska pobjeda nad Turcima!? U toj bici su učestvovali isključivo Crnogorci, od Srba nije bilo ni pomena! To je neosporno samo i isključivo crnogorska bitka i crnogorska pobjeda! Komnene, imaj makar kakvu bilo mjeru u preuzimanju tuđeg! Mnogo je ovo!
Ovaj feljton je izazvao veliku buru. Hvala Komnene što si dokazao kukavičlik jednog malog naroda koji jako teško podnosi istorijsku istinu i obožava tuđe ordenje na grudima!