Наставак сукоба измеђ БиХ и Хрватске: Кавазовић поручио Колинди да престане са етикетирање муслимана

Поглавар Исламске заједнице у БиХ, реис Хусеин Кавазовић, поново је затражио од председнице Колинде Грабар Китаровић и других хртватских званичника да престану са злонамерном кампањом у којој се босански муслимани и БиХ етикетирају као потенцијална терористичка опасност за суседе у Европи. 

Кавазовић у писму Китаровићевој наводи да кампања за циљ има дискредитовање Бошњака и, како наводи, сејање страха од њиховог присуства у Европи.

Кавазовић такође од Китаровић тражи да, ради очувања добросуседских односа, појасни доказе на основу којих износи своје тврдње о томе да су муслимани у БиХ и окружењу опасност по Хрватску и Европу, пренео је портал klix.ba.

Сигурносно обавештајна агенција Хрватске објавила је прошле седмице најновији извештај о стању безбедности у земљи и региону за 2017. у којем се, између осталог, каже да у БиХ има 10.000 џихадиста.

Китаровић је тим поводом рекла да СОА ради објективно, квалитетно и без политичког утицаја.

Хрватска председница је изјавила и да реторика из Босне и Херцеговине поводом извештаја хрватске Сигурносно-обавештајна агенција и градње Пељешког моста “није здрава“.

„Реторика која стиже из Босне и Херцеговине према Хрватској није здрава и пријатељска“, изјавила је Грабар-Китаровић у Ла Валети у петак, дан пошто је хрватска обавештајна агенција објавила податке о „претњи исламског радикализма у региону“.

„У последње време примећујем реторику против Хрватске, па и противљење Пељешком мосту који никако не може угрозити Босну и Херцеговину“, рекла је Грабар-Китаровић.

Бошњачки дужносници у Босни и Херцеговини противе се томе да се градња Пељешког моста почне прије него што двије сусједне земље ријеше границу на мору.

„Та реторика није здрава, није добра, јер су Босна и Херцеговина и Хрватска оријентисане једна на другу“, додала је хрватска председница на Малти.

СОА је, иначе, навела да се с подручја хрватског југоисточног суседства групи Исламска држава Ирак и Левант прикључило готово 1.000 људи, углавном „следбеника џихадистичког салафизма“.

Упитана је ли реакција Бошњака, с обзиром на тај извештај, претерана, Грабар-Китаровић је рекла:

„Бројке саме нису битне колико су битни трендови раста радикализма и појединаца који су или део екстремистичких група или су саморадикализовани појединци“.

Она се, казала је, противи томе да се екстремизам и радикализам изједначавају с било којим народом, етничком или религијском групом.

„Волела бих да видим како можемо помоћи исламским заједницама, не само у суседству, него и у Европској унији“, рекла је она, мислећи на успешно интегрисану исламску заједницу у Хрватској, пренеле су агенције.

Агенције из Босне и Херцеговине, међутим, тврде да с хрватским колегама никад нису разменили такве податке и да је реч о произвољним проценама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: