Црњански дискредитован због својих ставаова

У оквиру циклуса ,,Дневник о Црњанском – Црњански и политика“, одржаће се трибина трагом пишчевих новинских текстова у сриједу 18. децемба у 19 часова у сали СКЦ-а, а Говориће Мило Ломпар И Зоран Аврамовић.

Црњански је рођен у Чонграду у Аустроугарској, данашњој Мађарској.

Прогони породице Црњански почели су тиме што је још његов отац Тома због темпараментног заступања интреса српске мањинске популације прогнан из Баната. Дакле, ,,Сеобе“ га прате још из дјетињства и уписују се у његов разноврсан и динамичан карактер. После бурног лутања кроз ратну пустош Европе, после прогона и анатема које су бацане на њега, он се враћа у Србију и неки то пореде са Одисејевим повратком на Итаку. Међутим, неки француски мислиоци компаративно су посматрали Црњанског и Левинаса. По њиховом мишљењу, ,,Сеобе“ су дјело које се може интерпретирати у оквиру Левинасове тежње за бескрајним лутањем и потрагом за домовином у којој се никад нисмо родили.

Ни једна интерпретација није погрешна јер се он после бурне Одисеје заиста враћа у домовину 1965. године, али се враћа у домовину у којој се није родио, коју је вјечито тражио и за њом чезнуо. У својој пјесми ,,Ламент над Београдом“ пише: ,,У теби нема бесмисла и смрти.“

Милош Црњански је од 1896. године одрастао у Темишвару, у патријархално – родољубивој средини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу реликвију. Најдубље и најтрајније сензације својих дјечијих и дјечачких година доживљавао је у типично српским националним и вјерским садржајима: црквена школа, икона Светога Саве, тамјан, православно српско гробље са ритуалом сахране и задушница, вечерње приче и пјесме о Србији, хајдучији и набијању на колац – све се то у дјечаковим емоцијама претварало у трајан немир и непресушан извор нада, радости, сумњи, разочарања и подизања.

Ријеч је о једном од највољенијих писаца који је истовремено био и дискредитован због новинских текстова и есеја што се преносило и на вредновање његове књижевности.

„У свакој књижевност постоје мале и велике неправде учињене писцима и њиховим књигама. Оне се углавном везују за погрешна тумачења и оцене јавног понашања писца. Таквих неправди било је и биће у свакој култури, питање је само да се и како се оне исправљају.“ закључује Зоран Аврамовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: