Црњански: Између Србије и Суматре
1 min readУ поводу великог јубилеја, 120 година од рођења Милоша Црњанског (26. 10. 1893. – 30.11.1977), Радио-телевизија Србије и Српско библиофилско друштво приредили су изложбу првих и ретких књига великог писца. Поставка, под добро одабраним насловом „Између Сербије и Суматре“, биће отворена у понедељак, у Галерији РТС.
Показујући нам и представљајући шта ће се први пут наћи пред посетиоцима, Срђан Стојанчев, председник Српског библиофилског друштва и новинар, за „Новости“ каже:
- Биће то прва издања Црњанског почев од књиге „Маска“, изашле у Загребу 1918. у издању Друштва хрватских књижевника, закључно са „Ембахадама“, које су се појавиле 1983. код „Нолита“ у оквиру Сабраних дела. Посетиоци ће видети и једну необичну занимљивост: три варијанте корица за књигу „Приче о мушком“ из 1920, које је урадио чувени издавач Светислав Б. Цвијановић из нама непознатих разлога. У витринама ће бити и четири писма која је Црњански слао из Лондона 1956/57. Божидару Ковачевићу, писцу и професору.
Повод је био Ковачевићева идеја да СКЗ, у чијој је управи тада био, објави антологију лирских песама Црњанског, са чиме се писац сложио, али до књиге се није дошло. У писму, Црњански између осталог каже:
Нa изложби ће бити и две разгледнице које је Црњански 1931. упутио из Дубровника и Сушака Слободану Јовановићу, тада професору Београдског универзитета. У кратком тексту писац између осталог обавештава Јовановића како се спрема да са чувеним издавачем Гецом Коном отпутује на Цетиње. У витринама ће бити и књиге за које је Црњански, између два рата, направио предговор за српска издања Флобера, Катајева, Ростана и Лотија, као и његов превод књиге Емила Лудвига „Мусолини“.
„Било би најбоље и најпривлачније за читаоце да се остави мени да текст одаберем. Ја бих у ту антологију унео све што је у ’Одабраним стиховима’ и још неколико из доба после ’Лирике Итаке’. То би било око три табака, или само страну-две више. Ако би „Задруга“ желела већу књигу, предлажем да томе додаду моју антологију политичких песама коју сам припремио за штампу. Она обухвата седам песама из ’Лирике Итаке’, али са коментаром који се први пут пушта у штампу. (Моје успомене из Првог светског рата). Коментар и тих седам песама износе око два и по табака.“
Мање су познати и детаљи из времена када је тада млађани писац био професор гимназије у Панчеву, од јесени 1921. до лета 1922. Тада је имао неприлика због оптужбе двоје родитеља који су се жалили на његов однос према ученицима. У писму управитељу гимназије Црњански 15. 3. 1922. истиче: „Позната је ствар колико је морал, цинизам и брутална неваспитаност ђака, у задње доба, задавала бриге наставницима. Зна се, да школе у целој земљи, преживљавају кризу, и да је родитељска наклоност према деци, а против наставника, у задње доба, довела до безизлазне ситуације. Док наставници под најтежим околностима врше своју тешку дужност, дотле родитељи пишу, како се баш у овој гимназији, често догађа, анонимна писма и тужбе против оних наставника, који својом строгошћу хоће да прекину ово ‘поратно’ стање школа“.
Пажњу ће свакако привући и оригинални примерак књиге „Ламент над Београдом“ који је изашао у Јоханезбургу 1962. у само 75 примерака. Антологијску песму Црњански је написао шест година раније, негде „на плажи мора енглеског“, у близини Лондона, у месту које се зове Цооден Беацх поверио је на штампање свом дугогодишњем пријатељу Драгану Аћимовићу, коју је објавио као библиофилско издање у својој кући „Гарамонд“. Када су га питали зашто „Ламент“, Црњански је одговорио:
- Зато што сам увек хтео да живим у Београду… А живео сам дуго, свугде, потуцао се свуда, па – кад залелечем, далеко… Наиђе ми Београд који ме теши, са свим мојим пријатељима, варош која ми говори утехом… Па сам „Ламент“ и писао разговарајући с Београдом и мислећи увек на њега!
На изложби ће се наћи и изузетно редак примерак и даље контроверзног детективског романа „Подземни клуб“. Књига је, изашла 1921. године у издању „Напретка“ из Панчева, а као аутор потписан је Харалд Јохансон. Било је дуго нејасно да ли је роман написао Црњански под псеудонимом, или је то само његов превод. Иако је 1985. Мирјана Поповић Радовић, после дужег истраживања, закључила да је то први роман великог писца, Стојанчев у то изражава сумњу:
- Пре неколико година сам предложио професору Љубиши Рајићу, великом зналцу скандинавске књижевности да, уколико постоји шведски писац Харалд Јохансон и његов роман „Подземни клуб“, пронађе ту књигу и фотокопира бар неколико страница. Он је то прихватио и после извесног времена објавио да је само превод, и то лош. У међувремену је Рајић, нажалост, преминуо, а фотокопију оригиналног дела није урадио, тако да будућим истраживачима остаје да разреше ову загонетку.
Посетиоци ће имати прилике да виде и први број „Идеја“, листа за књижевност, политичка и друштвена питања, чији је власник и уредник био Црњански. Лист је излазио у Београду 1934. и 1935. и био повод за бројна политичка оспоравања и идеолошке дисквалификације Црњанског. Објашњавајући оптужбе за обожавање тоталитарних и идеолошки искључивих држава, писац је, много година касније, у разговору са Танасијем Младеновићем рекао:
- Тачно је да је моје схватање државе и државних власти можда конзервативно. Не заборавите да сам рођен и одрастао у Аустроугарској, да је та држава била страшна за нас Словене и са хиљаду мана, ипак била је солидно правно утемељена. Ја од сваке државе тражим да обезбеди миран рад, ред и мир, дакле да буде правна. И, признајем, у почетку ми се чинило да је националсоцијалистичка Немачка таква држава. Исто важи и за Мусолинијеву Италију, а касније и Франкову Шпанију. Али требало је отићи у те земље и на лицу места видети о чему се ради. Мени се то догодило. О томе сам, уосталом, нешто и написао. Иза спољне фасаде све код њих био је – ужас!
Подсећајући да је Милош Црњански имао 52 године када је његово изгнанство отпочело, а 72 када је, повратком у Београд окончано, Стојанчев каже:
- Ова изложба настала је из дубоке оданости једном од највећих српских писаца, али и из потребе да допринесемо бољем и свеобухватнијем разумевању његовог дела и живота.
Изложбу ће отворити проф. др Мило Ломпар, председник Задужбине Милоша Црњанског.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: