Долгов: Будућност Црне Горе и Украјине је у савезу са Русијом

Будућност Црне Горе и Украјине је у савезу са Русијом, оцијенили су говорници трибине “Украјина између Истока и Запада”, која je вечерас одржана у Књижари Матице српске, у организацији портала ИН4С.

Новинар ИН4С-а Миленко Јовановић казао је да је тема трибине “Украјина између Истока и Запада” будућност Украјине у погледу евроатлантских интеграција, односно значи ли њено актуелно природно и логично приближавање Русији и дефинитиван отклон од оних центара моћи који би је радо видјели као савезника на плану потпуног опкољавања највеће словенске земље.

„Одлука режима у Кијеву да прекине преговоре о приступању Украјине ЕУ, из Москве најављено снижење цијене гаса за скоро 50 одсто Украјини, најава руског државног врха о улагању 15 милијарди долара у украјинске хартије од вриједности, нови су моменти у руско-украјинским односима“, рекао је Јовановић, и додао да „та нова реалност храбри и окрепљује све оне који се противе успостављању Новог свјетског поретка и поробљавању слободних народа и држава“.

Након обраћања Јовановића приказан је видео прилог дијела активности портала ИН4С и Мировног покрета “Не у рат – Не у НАТО”, а затим су се окупљенима обратили Татјана Полоскова, предсједница Фонда ОКА из Руске Федерације, и Константин Долгов, уредник популарног украјинског интернет портала Глагол.

Два мита о Европској унији

Татјана Полоскова, предсједница Фонда ОКА, казала је да је проблем за народ Украјине то што украјинске власти нису информисале грађане о реалном стању у бившим чланицама некадашњег СССР-а, које су ушле у Европску унију.

„Присталице европских интеграција у Украјини јасно идеализују предности уласка у Европску унију. Прво, сама Европска унија не позива Украјину. Потписивање Споразума о придруживању подразумијева несметан улазак пословних структура ЕУ на украјинско тржиште, али не даје ништа за узврат. Чак ни ублажавање визног режима. Друго, ризик од таквог корака може се разумјети анализом стања у балтичким земљама и Бугарској, где је велика незапосленост, масовни егзодус из земље и велика корупција. По мом мишљењу, људи у Украјини треба, прије свега, да се информишу о томе шта би се десило у земљи након приступања ЕУ. Без тога тешко је направити прави избор”, казала је Полоскова.

Она је истакла да је зато формирана група новинара која за циљ има да надомјести недостатак протока информација, настао услед опште пропаганде за улазак Украјине у Европску унију.

„Постојала су два мита о Европској унији: један да ће сви одмах добити посао, а други да ће то допринијети борби против корупције“, казала је она.

Братски народи

Полоскова је казала да су неосноване оптужбе против Русије за мијешање у унутрашње ствари Украјине.

„Што се тиче оптужби против Русије за мијешање у унутрашње ствари Украјине, оне су неосноване, макар зато што су САД и неке земље ЕУ себи дозволиле много већу слободу у понашању у страним земљама. Подсјетимо да у Украјини, према званичним подацима, има више од пет милиона Руса (становништво од 40 милиона , узимајући у обзир миграције). Број оних који виде Русију као културну везу је још већи. Немали је број оних који имају руско држављанство. Интерес Русије у украјинском питању је сасвим разумљив, барем на основу ових фактора“, сматра она.

Она је казала да је Русија пратила ситуацију у Украјини, те да је Русија имала одговорност да помогне Украјини због свега што те двије земље повезује.

„То су наша православна браћа, и потпуно је јасно да би им се ступањем у ЕУ затворила предузећа и да би били сиромашни и ничији“, рекла је она.

САД, нарко картели и војне интервенције

На примјеру јужно-америчких земаља и Авганистана, тврди Полоскова, види се да се нарко картели увијек повезују са америчким финансирањем разних војних интервенција.

„У Авганистану је након доласка америчких војника сто одсто повећена производња наркотика“, казала је она, и додала да оно што раде САД у иностранству не би могао издржати буџет ниједне државе на свијету.

Према њеним ријечима, те активности у иностранству потребне су САД за легализацију новчаних токова, чиме се даље финансирају разне „невладине организације, које имају за циљ ширење америчког утицаја“.

Украјински сценарио у Црној Гори

Константин Долгов, уредник популарног украјинског интернет портала Глагол, казао је да је „Црна Гора мала Украјина“,

“Црна Гора је имплементирала исти сценарио као у Украјини. У последње вријеме власти Црне Горе желе створити посебну нацију и језик, упркос чињеници да већина грађана говори српским језиком.  Слична, ако не и идентична, ситуација је и у Украјини. Ово је класичан примјер римске владавине „завади па владај“, који је успјешно коришћен од стране представника англосаксонског свијета у односу на земље које сматрају да су њихове колоније”, казао је Долгов.

Долгов је казао да пројекат удаљавања Украјине од Русије траје последњих стотину година,  упоредивши га са ситуацијом у Црној Гори, у којој пројекат одвајања од Србије интезивно траје последњих двадесет година.

Сличности између Црне Горе и Украјине Долгов види и на пољу религије.

„У одвајању Украјине и Русије користи се и религиозни фактор. У Украјини постоји црква чији основ постојања да буде антипод Руској православној цркви“, казао је Долгов, упоредивши ситуацију са формирањем НВО ЦПЦ у Црној Гори.

Он је казао да црногорско руководство не поштује вољу грађана и да жели да упркос њиховом противљењу уведе Црну Гору у НАТО алијансу.

„Тиме власт не поштује вољу грађана. Онај ко је на власти требао би да поштује вољу народа“, закључио је он.

Долгов је истакао да види будућност Украјине и Црне Горе у савезу са Русијом, који би за разлику од ЕУ и НАТО интеграција омогућио просперитет обје земље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: