Барак Обама, негативац број 1: Најусамљенији тип на свету

Барак Обама, председник САД, сам је пре годину дана означио употребу хемијског оружја у Сирији као „црвену линију“ за војну интервенцију. Сада, кад је линија пређена, шеф Беле куће, нервозан што му чак и највернији савезници отказују подршку, тврди да није он то тражио, него свет.

Амерички магазин  „Forin polisi“ написао је да је, иако Обамин посао претпоставља да је најусамљенији човек на свету, Обама постао још усамљенији, пошто је знатан део Американаца против његове жеље да их увуче у још један рат на Блиском истоку, док је за друге превише благ и његов план војне акције против Дамаска им делује испразно.

Обама је одлучио да за дозволу да крене ваздушним ударима по снагама Башара ел Асада, председника Сирије, пита Конгрес. Ради се о уставној обавези коју неки његови претходници нису поштовали. Међутим, ова одлука све више се обија о главу шефу Беле куће, пошто отпор интервенцији у Сирији расте не само у Представничком дому који контролише Републиканска странка, већ и у Сенату, где већину имају Обамине демократе.

Према последњем истраживању „Еј-Би-Си њуза“, од 433 конгресмена, њих око 200 планира да гласа против Обаминог предлога када Конгрес у понедељак почне рад после летње паузе. Обами је потребно да обезбеди 217 гласова, што делује прилично неизвесно.

Агенција АП оцењује да се Обама налази у веома незавидној позицији јер би у случају да Конгрес каже “не”, а он, ипак, донесе одлуку о интервенцији, био суочен с уставном кризом и стопирањем свега што је покренуо – од измене имиграционих закона до примена већ усвојених закона о здравственом осигурању.
 
Поређење са Косовом

Председник САД Барак Обама упоредио је могућу интервенцију у Сирији с интервенцијом на Косову. „Интервенција на Косову је била веома непопуларна, али мислим да је на крају било правилно што је до ње дошло и међународна заједница може да буде задовољна што је заједно у томе учествовала“, казао је Обама након Самита Г20 у Санкт Петербургу.

Алтернатива томе је одустајање од акције, што би, након вишенедељених претњи које су стизале из Вашингтона, могло да се протумачи као слабост председника САД.

Ни на међународном плану ствари не стоје сјајно за ратоборног добитника Нобелове награде за мир. Британски парламент је одбио да подржи жељу премијера Дејвида Камерона да ова држава још једном, после Авганистана, Ирака и Либије, буде уз бок Американцима у још једној ратној авантури у муслиманском свету.

Италија тражи да се никаква акција не обавља без дозволе Савета безбедности УН, па чак ни Пољска, као најоданији амерички савезник у централној Европи, не планира да учествује у интервенцији у Сирији.

Будући да је јуче на парламентарним изборима у Аустралији тријумфовала опозиција, а премијер ће постати Тони Абот, који сматра да се у Сирији не треба мешати јер ратују „лоши против лоших“, Обама остаје и без Аустралијанаца, па би му једини савезник вољан да крене на Сирију био Франсоа Оланд, председник Француске, који након неоколонијалне интервенције у Малију по сваку цену жели да смени Башара Асада, иако француска јавност не подржава ову намеру.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: