Божић и прастари обичаји

Божић у многобројним обичајима и веровањима садржи остатке неколико старинских празника који су прослављани у време зимских солстиција. У циклусу божићних празника, који трају од Св. Игњата до Богојављења, многи обичаји, особито о Бадњој вечери, садрже елементе култа покојника, којима се на Бадње вече „даје прилика да се нахране и огреју“. Вечера на Бадње вече представља жртву покојницима, са циљем да се погосте њихове душе и да се од њих обезбеди помоћ, првенствено њихов утицај  на плодност и сваки напредак . Позивање дивљих животиња на вечеру и ритуално давање божићних јела, особито божићног хлеба домаћим животињама, „мирбожање“ са њима и свечано увођење животињског полаженика у кућу или на кућни праг, представљај у остатке култа животиња као демонских бића.

Божићно жито

За време Божића у обичајима се посебна пажња поклања житу, заправо последњем пожњевеном  класју од чијег су жита некада спремани божићни обредни хлебови. Многобројни обичаји са божићним  хлебом садрже мађијске радње ради плодности жита, које у суштини представљају симболично извођење пољских радова, а на основи анимистичких веровања о плодотворном деловању житног демона, садржаног у последњим класовима. Како показују многи обичаји, плодотворна снага приписује се и божићној слами, која такође представља житног демона. Према обичајима неких словенских народа, у даљем развоју ове старе религије, о Божићу походи кућу само божанство у виду снопа који уноси домаћин. Прастарој аграрној култури припада и обичај уношења и налагања бадњака, који представља демона шумског дрвећа и од којег се такође очекује деловање на плодност и општи напредак.   Божићна печеница такође представља демонску животињу, првобитно самог животињског полаженика, а жртвовање ове животиње делом одражава веровање о изабраном представнику животињске врсте који се жртвује у сврху њеног размножавања, а затим и веровања о животињском представнику житног демона, који се жртвује ради житног рода и плодности уопште.

Полазник, полаженик

На Божић полази кућу и људски полаженик, који је очевидно заменио животињског полаженика са свим његовим значењем, и као митски предак доноси плодност, срећу и напредак. Овом кругу припадају и маскиране поворке коледара или колеђана (негде коледарки), који представљају духове предака и доносе плодност и напредак свакој кући. Стапањем веровања о духовима биља и демонским животињама са веровањима о душама предака постепено се формирала представа о једном вишем божанству, које о Божићу походи кућу и доноси плодност, обиље и напредак за нови годишњи период.

Из обредних песама, веровања и обичаја јасно се види да се о Божићу очекује епифанија, лични долазак неког вишег паганског божанства. Долазак божанства „из далеког краја“ очекује се са нестрпљењем и за његов дочек врше се посебне припреме. Његово замишљено путовање прати се временски, из дана у дан, и просторно, од брда до брда или од села до села, док се не утврди да је већ близу и да ће „довече бити на тавану“. По народном веровању, демони и божанства улазе у кућу преко тавана и кроз оџак, а један обичај из источне Србије директно показује да се о Божићу божанство налази у оџаку. Према обичају, чим полаженик уђе у кућу, џара ватру на огњишту и, гледајући у оџак, каже:

„Боже, помози!“

Када се сматра да је божанство већ стигло, директно и свечано се позива на вечеру:

„Хајде, Боже, (или Божићу) да вечерамо.“

У овој фази развоја наше старе религије и божићни обредни хлебови могли су уједно добити и значење жртве вишем божанству. Слично је могло бити и са божићном печеницом, која се на неки начин поистовећује са самим божанством, како показује изрека:

„Божић је Божић, а пециво му је брат.“

Божић долази на коњу као и Световид

По једној нашој народној песми, Божић долази на коњу, као што је коњаник и Световид балтичких Словена и германски Водан, чији су празник стари Германи прослављали у зимском периоду. Попут германског Водана, Световид је ноћни коњаник, божанство доњег света. Као што је последњи откос жита био посвећен Водану, тако и главни обичај из Световидовог култа, који је истоветан са нашим обичајем милања са чесницом, открива јасну везу овог божанства са новим житом.

Многи наши божићни обичаји имају у суштини значење новогодишњих обичаја којима се настојало утицати на плодност поља, на размножавање стоке, на здравље људи и општи напредак у новој сезони. У овом комплексу многобројни су пролетњи обичаји из времена када је, као и код многих других народа, нова година првобитно прослављана. У неким божићним обичајима уочљива је и веза са обичајима што су се обављали на свршетку жетве.

Паљење бадњака

По мишљењу неких научника, и обичај паљења бадњака садржавао би елементе соларног култа,  вероватно под утицајем старијих медитеранских култура, док се у неким могу запазити извесни антички утицаји (нпр. у коледарским обичајима). О Божићу, који представља почетак нове године, врше се разна врачања за срећан почетак свих послова и прорицања о животу, здрављу и успеху свих послова у новој години.            

(Преузето из књиге ,,Српски митолошки речник“, Група аутора)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: