Промоција романа „Тамо далеко“ Вука Драшковића

Роман „Тамо далеко“ Вука Драшковића у издању „Лагуне“, који је аутор посветио „српским војницима, официрима и цивилима заспалим 1916. године на дну Јонског мора“, представљен је данас новинарима и многобројној публици у хотелу „Москва“.

Драшковић је изјавио да ће као писац бити задовољан „уколико читаоци у трагедији породице Максимовић препознају трагедију и удес Србије и српског народа у 20. веку и уколике увиде узроке тог великог слома – државног и националног, и замисле се над тим ужасима“.

„Србија је изашла из Великог рата као поражени победник – биолошки поражена, такорећи уништена, а светски славан победник. Ипак, из тих огромних жртава Србије, када је једна трећина становништа изгубљена, никла је нова држава, четири пута пространија од предратне Краљевине Србије, а све водеће демократске државе света биле су савезнице и пријатељи тој Србији“, истакао је Драшковић.

Он је указао да би „на крају 20. века, после свега што нам се догодило у последњој деценији тог века, патриотска такозвана команда српског народа могла да поднесе само овакав рапорт, ако би био истинит: Нема више оне велике државе, раскомадана је, претворена у бантустане, изгубили смо оба балканска, Први светски рат и Косово, а успели смо и да све велике савезнике с почетка 20. века окренемо против Србије“.

„Кућа нам је претворена у рушевину, ми смо претворени у рушевину и данас, на почетку 21. века, ми живимо у судници-лудници, нама владају врачи већ 14 година, држе се каменог закона, о томе је роман, и присиљавају Србију, цео један народ да одбацује стварност, терају га да фикцију прихвати као стварност“, рекао је Драшковић.

Поводом оцена да у роману има доста фантастике, изјавио је да „нема тога Толкина који је толико фантастичан као ови наши што после косовскога слома убеђују Србију да је то велика победа била, да је губитак Косова велика ствар јер, кажу, никада није било онолико наше као сада када није наше, сад кад га немамо оно нам је све што имамо“.

Драшковић је додао да нема шта да прича о самом роману, јер он више није његов, већ је у поседу пороте, односно читалаца.

Књижевни критичар Љиљана Шоп оценила је да аутор у новом роману наставља фазу започету у претходном („Доктор Арон“), коју одликује комбиновање стилова реализма и фантастике.

„То је чудесан спој историјских чињеница које обухватају један век балканске Голготе и неочекиваних сновиђења главног јунака, који живи у потрази за истином, правдом и смислом, а паралелизам реализма и фантазмагорије је вешто избалансиран“, рекла ја она.

На реалном нивоу, како је испричала, главни лик Видан Максимовић је проживео трауматично детињство у малом, неименованом селу крајем Другог светског рата, а његова лична сећања мешају се са дединим причама о страдањима српског народа у Првом светском рату.

Видан живи у Паризу, а 1984. године током посете дединој кући, сања значајан сан да са неба донесе тапију на парче земље у отаџбини.

Фантастика у том делу романа је начин да се саопште потресне, а битне истине, али и да умножи питања пред којима није мудро затварати очи, истакла је критичарка.

Директор „Лагуне“ Дејан Папић изразио је задовољство што је за свој 15. „рођендан“ та кућа добила поверење Драшковића „једног од највећих писаца, а и једне од највећих личности новије српске историје“.

„Одлука да свој нови рукопис понуди „Лагуни“ за нас је и част и обавеза“, рекао је Папић додајући да је роман „Тамо далеко“ представљен Клубу Лагуниних читалаца, који има 250.000 чланова, а продаје се у књижарама, на киосцима и у хипермаркетима како би био доступан што ширем кругу публике.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: