ИН4С

ИН4С портал

Предали се партизанима, па завршили на дну јаме!

1 min read
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића.

На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића.

Тајну о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако се предање најстаријих живих Златибораца, немоћних да своје речи о свирепом убиству заробљених четника на крају рата поткрепе доказима, после седам деценија показало истинитим.

Радећи иконостас у једној златиборској цркви, упознао сам радника овдашњег јавног предузећа који ми је испричао предање о две јаме, масовне гробнице у овом крају – објашњава Ћелић. – Пошто сам се раније активно бавио спелеологијом, одлучио сам да са колегама из београдског клуба „Асак“ истражим оближњу пећину. После пешачења кроз шипражје, на брду Церова нашли смо улаз у пећину широк пола метра. Иза пролаза дугог два метра отвара се пространа дворана богата пећинским накитом, на дубини од око 15 метара.

У делу јаме најудаљенијем од отвора, Ћелић је угледао десетак људских костура. Испод самог отвора, неко је набацао камење. Одатле је вирило још костију, па се не зна колико је још људи овде скончало у мукама.

„Сваки скелет има жицу везану око ручних зглобова. Видео сам још и опанке, цокуле, појасеве, табакере, огледалца, личне ствари настрадалих… Војних обележја није било, јер су их четници највероватније поскидали страхујући од освете и надајући се да ће преживети рат. Видео сам тек на једном каишу значку Савеза скаута Краљевине Југославије“ – говори Ћелић. „Пећина има још два неистражена крака и засада није познато да ли и тамо има посмртних остатака. О овом открићу сам обавестио тужилаштво у Ужицу и председника Општине Чајетина Милана Стаматовића, који је обећао да ће жртвама бити подигнуто достојно обележје.“

Ћелић се по открићу јаме посветио истраживању усуда златиборских страдалника. Према подацима доступним из скромне историјске литературе и предањима мештана, јама на Церови у Мушветама је масовна гробница српских младића четника који су се, после пораза, из правца Босне, преко Дрине враћали својим кућама. Ишли су за Косјерић, Ваљево, у села западне и југозападне Србије. Ликвидирани су надомак својих домова.

Ови подаци говоре да је реч о позадинцима, без значајног удела у сукобима. Када су распуштени, обећано им је да неће бити кажњени. Они су, међутим, хватани и сурово ликвидирани током 1944. и 1945. године. У литератури се спомиње да их је било између две и три стотине. Те бројке би требало узети с резервом, јер сада када имамо материјалне доказе, злочин је могуће даље истражити – додаје Ћелић.

Према сећањима најстаријих Златибораца, повратницима из рата победници су обећавали слободу „ако нису окрвавили руке“. Истакнути комунисти су их убеђивали да се предају и говорили им да ће их вратити кућама. Одвођени су у кафану у центру Чајетине, где су славили крај рата и какав-такав срећан усуд, јер им је глава остала на раменима. Међутим, одатле су, уместо кућама, одвођени над јаме и ту без пресуде ликвидирани.

Долазили су у Мушвете годинама људи из Косјерића, очајни, тражећи кости својих предака, да их достојно сахране. Нису нашли најмилије. Надам се да ће се даљим истраживањем доћи до тога да се сазнају имена страдалника, да ће се због њихових породица сазнати ко су – завршава своју причу Ћелић, над црним безданом јаме на Церови.

Ту, на Златибору, кости безимених, дуже од седам деценија, чекају да се врате у памћење живих.

Посвећеност свом роду

Димитрије Мирко Ћелић (34), из Пригревице код Апатина, посвећен је проучавању историје Другог светског рата и злочина над српским народом. Дипломирао је на Ликовној академији Српске православне цркве, смер фрескопис, а спелеологијом се бавио активно током студија. Аутор је споменика страдалим Крајишницима на Банстолу, као и споменика страдалим Апатинцима у ратовима деведесетих година. Писац је „Мигине књиге“ о Момчилу Кузминцу Миги, четнику који је убијен 1946. године, у двадесетој години. Пре ликвидације, Мига се две године скривао на Церу, где је писао песме и приповетке, а Ћелић је ове изгубљене, потресне рукописе пронашао и објавио.

Стаматовић: Меморијал жртвама

„План општине је да пећину у Мушветама уреди за туристичке посете. Претходно желимо да откријемо шта се тачно на овом месту догодило и да српским младићима трагично страдалим од братске руке подигнемо меморијални комплекс. Желимо да пронађемо потомке жртава и да сурово убијене младиће достојно сахранимо по православном обреду“, истиче Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина.

 

 

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Предали се партизанима, па завршили на дну јаме!

  1. У Црној Гори, Србији, БиХ, Словенији, тзв. Хрватској, партизани су за собом оставили огроман број масовних гробница, у којима су бацали српску младеж, интелигенцију, свештенике СПЦ, добре домаћине, студенте, ђаке. Стадион Борца из Чачка, направљен је на масовној гробници српских мученика. У Миљевини код Фоче убијено је најмање преваран и звјерски начин више од 20.000 српских голобрадих младића и бачено у тунел и накнадно зациментирано, због несносног мириса који се ширио недељама.
    У Словенији, код Кочевског Рога, Камничке Бистрице, Зиданог Моста и других масовних гробница лежи више од 20.000 српских мученика из Црне Горе, разне доби, пола, социјалне структуре. Убијени су на страдалничком путу од Црне Горе, преко Босне, тзв Хрватске и са убијенима на том путу, укупно су партизани из Црне Горе побили између 25.000 и 28.000 Срба из Црне Горе.
    Додуше, постојао је пакт између усташа и комуниста, склопљен у Лепоглави, између Моше и Будака, о заједничком деловању против великосрпске хегемоније. На врху пирамиде је био главни злочинац Тито, аустроугарски каплар и кољач српске нејачи по Мачви у свјетском рату,, а Ђилас, Моша, Капичић, Брковић, Крцун и стали српски вазали са петокраком на челу, су били само Титови шегрти.
    Сличност комуниста и усташа је заједничка борба и ГЕНОЦИД над Србима, масовне гробнице. Нађите једну масовну гробницу коју су иза себе оставили четници Драже Михаиловића, осим у Булајевићевим измишљотинама.
    У Другом светском рату убијено је више од 2 милиона и 800 хиљада, људи у бившој СФРЈ, од чега је преко 95% Срба. Близу милион и по Срба су заклале усташе, више стотина хиљада комунисти. Нису истинити званични подаци, због лажног братства и јединства.

  2. Eu integracije,ili kako vloe da kazu priblizavanje Evropi kao da je drzavana taljige.
    Srbija Crna Gora i republika Srpska su tri teritorijalne jedinice jednog naroda koje ne cine nista da se ovo do kraj istrazi.
    Kada je dovgovreno da je broj stradalih 1800000 ljudi na karju rat i da su za sve krivi Njmeci ,neko je smatrao da je stvar zavrsena.medjutim ipak nije.
    Nije jos zavrsen mirovni proces niti odsteta koju Njmeci trebaju da plate,i bas Njmeacka forsi ra ove stvari,a nasi nece da na tome rade jer neke stvari nikakao ne mogu biti kako se dogovrilio,jos ce ispadnuti da ce nam oni doci i davati novac da se jame otkopaju i ljudi dostojno sahrane,jer nemaju oni intersa da to tako ostane,a zasto nasi cute,jednako i u srbiji i ovdje i u republici Srpskoj.
    Misle ako nema kosti nije se desilo,desilo se itekao .ali treba dosta toga da se desi i danas skoro jedan vijek iza toga da se to bar kaze.
    Oni koji su odgovrni za ovo u Belom Gradu za sebe napravise posebno groblje i nazvase ga Aelejom Velikana,koja ironija sto prevarise i mnoge cestite da se tamo sahrane,je djubre se stavlja okolo cvijeca.
    Koliko jama i skrapa ima samo od ustasa,licno mislim da ima vise od komunista,ako ih sve saberemo,mi smo prijed svega podzemni narod,u jamama ,baceni,da nestanemo,tako su mislili

    .

    http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/articles/pocetna/
    Srbija je nesto i uradila bar na papiru,a sta su nasi „rodoljubi“ po ovm pitanju uradili,podigli spomenik stradalim vojnicima Vemahta.

    sve pobiti i konfiskovati,da bi danas crvena kopilad to prodavali,koja ce vas „sreca“ snaci“ i vas i sve one koji su se tako obogatili i „usrecili“,samo naprijed sigurnim putem,sreca vi se vec smije,jer plakati nemoze od suza i zala koje su napravili,balago vama i vasoj pameti ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *