Наука ће побиједити рак

Истраживачи покушавају да развију дијагностичке методе да би много више типова рака могло да се открије на вријеме, са добрим прогнозама за изљечење. Наука ће, наводи The Economist, побиједити у борби против рака. Али то је тек почетак…

Мало је оних чији животи нијесу на неки начин имали додир са канцером, било преко пријатеља, породице, колеге или једноставно некога „кога знају“.

Прије само једну генерацију, прогнозе су гласиле да ће једна од три особе из развијених и богатих земаља чути оне злокобне докторове ријечи: „Жао ми је, али имате рак“. У неким земљама данас је то једна од двије особе. Што дуже успијете да избјегнете све остале смртоносне болести, биће све веће шансе за добијање рака.

Живите довољно дуго и то ће бити посљедица.

Канцер је, подсјећа The Ekonomist, на другом мјесту водећих узрока смртности у свијету, послије срчаних болести; усмртио је 8,8 милиона људи у 2015. години, трећина њих је у сиромашним и средње развијеним земљама. У периоду од 2005. до 2015. године, број обољелих порастао је за 33 процента, највише под утицајем старења и раста популације. Очекује се да ће у наредних двадесет година број новообољелих скочити за 70 процената.

Невјероватно је, али са растом броја обољелих порастао је и број преживјелих у богатим земљама. Данас, 67 одсто пацијената у Сједињеним Државама живјеће још најмање пет година. Различите врсте рака понашају се другачије, као што се и пацијенти понашају другачије – показало се да је рак много изљечивији код дјеце него код одраслих.

Код неких врста рака, као рак панкреаса, тешко да постоји било какав напредак. Али постоји заиста много разлога за оптимизам.

Наука је толико напредовала да нови начини истраживања помажу у револуционарном разумијевању рака, а то води до нових специфичних приступа болести и лијечењу. Што је још важније, многа тестирања нијесу више само лабораторијска, већ су постала клиничка испитивања.

Генетска тестирања користе се да би се прецизно лоцирале слабе тачке канцера код одређеног пацијента. Тада се ћелије пацијента модификују да би се боље бориле са неконтролисаном болешћу.

У овој деценији појавио се читав нови сет различитих врста терапија. Управљање имуносистемом да би се ојачао и одговорио на појаву канцера, постало је практична медицина, са дозвољеним начинима лијечења за осам врста канцера. Упоредо са растом броја начина лијечења, убрзан је и начин њиховог одобравања, што је добра вијест, али је са тим одобрено и много скупих љекова са мало или нимало користи по пацијенте.

Али то је охрабрило и подстакло многа улагања и иновације у начину истраживања. Сада има око 600 љекова који су у развоју у биотехнолошким и фармаколошким компанијама.
Није све, међутим, тако сјајно. Они најсиромашнији и даље немају адекватно лијечење, нити превенцију. Није им доступна хемотерапија или неопходни љекови. И то није проблем само нас сиромашних земаља.

Врсте рака које изазива лоша исхрана, гојазност, алкохол и пушење могле би да буду редуковане и да се тиме смањи број обољелих. Такође, вакцина против ХПВ (хуманог папилома вируса) за дјевојчице рутина је у Руанди, али не и у многим богатим земљама, па и у Америци, што значи да су многе од њих и даље под ризиком да оболе од цервикалног рака, а могле би да га избјегну.

Али, без обзира на све то, прогрес не само да је могућ већ се и догађа.

Са многим врстама рака, посебно оним са великом смртношћу, проблем је што се касно дијагностикују. Имају мало симптома или их немају све док болест не уђе у опасну фазу. Уколико би рак било могуће поуздано детектовати у врло раној фази, многи животи били би спасени.

У развијеним земљама врсте рака као што су цервикални, простате и дојке регуларно се откривају прије него што развију симптоме. Сада истраживачи покушавају да развију дијагностичке методе да би много више типова рака могло да се открије на вријеме, са добрим прогнозама за изљечење.
На примјер, ако се колоректални рак открије на вријеме, стопа преживљавања је 95 процената. Само шест посто преживи ако уђе у фазу четири.

Били Бојл, који је изгубио супругу Кејт, тада мајку двојице врло малих дјечака, основао је биотехнолошку компанију да би пронашао начин да се дијагностикује колоректални канцер. Његова компанија развија уређај величине чипа који ће, како се надају, мјерити промјене у молекулима даха – јер канцер мења метаболизам – а који би детектовао и најситнију промјену која ће указати на рак. Била би то нека врста „отиска“ прста.

Побољшање дијагностичких метода значи и више од тога да се рак „ухвати“ на вријеме. Многе од њих откривају слабости рака. Како љекови дјелују на различите начине, неки од њих ће бити против тумора са једном врстом мутација, док ће други бити кориснији за другу врсту. Према подацима Фоундатион Медицине у Кембриџу, у Америци око 14 љекова против рака имају неку врсту заједничке дијагностике, тестирања које показује који ће рак реаговати на њих, а који не.

За сада, такви генетски тестови користе се када се планира 50 до 60 процената солидних тумора, према подацима Фондације. Нови љекови, ново разумијевање како рак дјелује и нове технологије које ће моћи да скенирају многе гене на мутације значи да ће једном такво тестирање бити уобичајено и са значајним подацима у блиској будућности.

Научници и доктори вољели би да пацијентима ускоро буде рутински нуђено генетско скенирање њихових тумора. Зато је потребно да буде јефтино, а неки од њих, као на примјер ТхермоФисхер, фирма из Масачусетса, вјерују да би могли да развију јефтин чип који би био у масовној употреби. Доктори би на основу мутација могли да изаберу најбољи лијек за одређени рак, или да укажу на то како да се лијек развије.
Осим да се изабере прави лијек, генетска тестирања такође почињу да откривају више о ризицима и посљедицама сваког појединачног рака, нешто што је изузетно значајно код одлуке да ли неки рак треба лијечити уопште и како.

Рецимо, МаmmаPrint тест који је израдила Agendia из Амстердама, анализира активности гена у раној фази рака дојке. Ако би жене са раком у раној фази биле рутински тестиране на овај начин, број оних које не би морале на хемотерапију би се знатно смањио. Сличан тест доступан је за рак простате који је развио Мurad Genetics из Јуте. Показало се да би они који имају наслијеђену мутацију П53 гена можда били посавјетовани да ураде снимак цијелог тијела како би тражили рак, јер су у посебном ризику.

Идентификовати гене из тумора нормално значи узети их из канцерозних ћелија биопсијом. То је инвазивна метода и често се обави једном у току болести. Данас истраживачи покушавају да постигну нешто тестирањем крви или такозваном течном биопсијом и у Институту за истраживање рака у Лондону научници успијевају да открију да ли лијек дјелује код пацијента за свега четири до осам недјеља.
Ови дијагностички тестови морају да прескоче двије јаке препреке: морају да буду довољно осјетљиви да би открили тачну болест и довољно специфични да не виде знакове болести кад она не постоји. Ово друго ће постати важно када тестирања постану масовнија, лажни позитивни тестови су растући проблем са постојећим тестовима као што су мамограф или тестирање на рак простате.

Имунотерапија даје највећа обећања, било за већ постојеће начине лијечења или за оне које тек треба развити. Многи научници раде на наредним генерацијама имуномодулатора. Постоје различити приступи истраживања, комбинација испитивања антигена, вируса, вакцина… који би напали канцер, или га барем оштетили, или отпустили друге врсте антигена који би помогли имуносистему да се боље избори са тумором.

Вакцине, као и имунотерапија, раде на „хаковању“ имуносистема, мењајући начин на који се његове ћелије боре са раком и увећавајући број тих ћелија „ратника“. За многе врсте ових репрограмирања потребно је пронаћи јефтиније начине, јер појединачно лијечење рака код одређеног пацијента и даље није нимало јефтино. Мијењање гена засада је најскупљи начин лијечења који је свијет икада видио, иако много обећава. Али, ефикасна рана дијагностика могла би да спасе и новац и спријечи патњу. Комплексност имуносистема значи да он и даље не реагује онако како би љекари очекивали.

Рак ће наставити да расте са демографијом. У развијеним земљама нове методе лијечења можда неће смањити шансе за добијање рака још неко вријеме, једноставно због тога што ће старији оболијевати од више врста рака. Али шансе за преживљавање првог рака, или сљедећег тумора, поправиће се, посебно код оних са „попустљивијим“ тумором, и са доступним иновативним начинима лијечења.

Све већи број људи ће чути „жао ми је, али имате рак“, али то више неће бити судбоносна реченица која подразумијева и моменталну смртну пресуду, јер ћемо се мање плашити те дијагнозе под називом „рак“.

(Недељник, Б92)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: