Шта Хрвати мисле о “Равној гори“?

Загребачки „Јутарњи лист“ направио рецензију серије „Равна гора“ констатујући да нема ни назнаке да се разуме зашто Хрвати и Словенци нису волели Краљевину Југославију.

Серија „Равна гора“, која је у претходна два и по месеца приказивана у ударном термину Радио телевизије Србије (недеља од 20 сати) изазвала је много коментара и то не само у Србији.

Загребачки „Јутарњи лист“ објавио је рецензију серије, кроз виђење новинара тог листа Ненада Полимца, у којој се констатује да су млађи гледаоци имали проблема да разумеју серију и (историјске) ликове, да „нису баш чуди за серијом“, као и да сценариста Радош Бајић, осим визелног приступа, није урадио богзнашта. Такође, констатује се у чланку, у серији нема ни најмање назнаке да се покуша разумети зашто Хрвати и Словенци нису волели Краљевину Југославију.

Након описане финалне сцене у последњој, 10. епизоди, која је емитована у недељу, када Дража Михаиловић са својим следбеницима стиже на Равну гору, аутор закључује да серија има „акресивно српску оптику“.

„Из описаног финала могло би се закључити како је серија сценаристе и редитеља Радоша Бајића заправо – како се и најављивало – оргијање српског национализма, који би збивања у Другом светском рату хтео да представити из другачије перспективе, али ако сте пажљиво погледали свих 10 епизода, то је само делимично тачно. Несумњиво, ‘Равна гора’ има агресивно српску оптику (визуру). Краљевина Југославија се распала – како се у једној епизоди експлицитно каже – због издаје Хрватске, Далмације и Словеније. Хрвати су, узгред, главни негативци у серији“, пише у чланку у загребачком листу.

Према виђењу аутора чланка у „Јутарњем листу“, Дража Михаиловић (глуми га Небојша Глоговац) приказан је као мудар војсковођа, али који има „дивље и непослушне присталице“, краљ Петар Други (Ђорђе Живадиновић) је напаћени млади монарх, који се нашао у за њега претешкој ситуацији и морао је против воље да напусти домовину, док је Јосип Броз (Драган Бјелогрлић) представљен као „велики шминкер и женскарош“, којиу последњој епизоди „реализује свој циљ, а то је љубавна веза са следбеницом Даворјанком Пауновић (Милена Јакшић)“.

„Млађи гледаоци тешко ће се снаћи у серији ‘Равна гора’. Још ће некако и схватити да је Милан Аћимовић (Љубиша Милишић) шеф прве марионетске владе коју су у Београду успоставили Немци, али ко је тај Милан Недић (Феђа Стојановић), који је у кућном притвору и дискретно се удвара својој снаји, узалудно покушавајући да издејствује исходити пријем код Аћимовића? Ако потраже одговоре на српској ‘Википедији’, неће добити информације које су у складу са Бајићевим гледањем, јер тамо не идолизују ратне злочинце као што је случај на хрватској ‘Википедији’. Са играним деловима у којима су протагонисти фиктивни ликови нема већих проблема, али чим се уплете историја, теже је снаћи се: вероватно зато циљна публика сваког телевизијског канала, она која највише купује и троши, није баш луда за ‘Равном гором'“, закључак је у чланку у „Јутарњем листу“.

О томе како је Радош Бајић урадио посао такође нема много похвала. Констатује се да је то повремено на вишем нивоу од серије „Мирис кише на Балкану“ Љубише Самарџића, али да то није константа, као и да су поједине сцене акција предвидљиве (на пример, епизода у којој је приказан покушај силовања младе сељанке)…

„Редитељска решења такође су банална: важни ликови су увек прво представљени с леђа, као у старим холивудским филмовима, а Броза упознајемо преко прстена, одеће и обуће, што и није тако лоше, али је свеједно рутински. Има и доста лапсуса, замуцкивања и понављања ситуација, што је јасан показатељ да је серија привођена крају у журби“, пише у рецензији.

Што се тиче глумаца, за Глоговца је констатовано да је био харизматичан, што се од њега и тражило, док је Бјелогрлић први глумац који је Тита успео да представи као карактер.

„Још да није неспретног натуцања хрватског (односно оне језичке варијанте којом је тај говорио) била би то најбоља улога у серији“, оцена је у чланку у „Јутарњем листу“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: