Храст у хаварији

У Парку пријатељства у дворишту Плавог двора на Цетињу услед крајњег немара оболијева, ураста и вене њемачки храст, којег је посадио бивши њемачки амбасадор и који је „Вијестима“ уредно пријавио случај, будући да се једног дана шетајући Пријестоницом суочио са призором који је захтијевао да реагује: „Њемачко дрво у веома лошем стању…“

Реакција ове колумне: наше друштво у катастрофалном стању, усредиштени у мраку једне политике која претрајава тридесет година, нестајемо као духовно, политичко, културно, економско, умјетничко и свако друго биће… Заједно са храстом у ФиЈиповом дворишту који је ријетко кад на послу. Можда и само онда кад прима (на сиктер-кафу) какву страну дилегацију; можда, мада нисмо сигурни је ли оно стварно онога дана био ФиЈип (лажни) трећи. Док делегације, угошћене, провозане уз сирене, током сједника каткад у прилог посјете отворе тему каква је – пошумљавање Црне Горе, храстовим и другим стабљем, кад и то већ читамо у знаку шумарске дипломатије.

Није непознато да Eвропљани гаје културу шетања. Јутарњу и предвечерњу. Из таквих необавезних и више стилских него здравствених шетњи, рађала се велика књижевност, као што је Ниче стварао филозофију искључиво у часовима које је посвећивао пјешачењу алпским предјелима. Тако и господин Петер Плате, шетајући Цетињем, ријешио је посјетити свој њемачки храст…

И?! Ужасна сцена: дрвету нико није посветио ни тренутак пажње од оног јутра кад је посађено. Плате констатује да храст ни за центиметар није напредовао за осам година – као да дрво одбија да у таквом дворишту расте и развија се. Не допада се дрвету атмосфера у које је допало. Будући да је Плате као амбасадор свом послу прилазио професионално, што ће рећи савјесно и одговорно, својевремено је прилагао критичке осврте на потезе власти, што се тадашњим и садашњим њеним функционерима није нимало допало, па је логично да су се дали у хајку на храст. Истог оног (не заборавимо), око којег се током пријема у Плавом двору побадају уз осмијехе и ријечи наклона које заливају бијелим вином, отвореним охрабрењима и идејама апсолутног космополитизма. И, тако, иза те вјештачке сцене, њемачки храст наставља да страда због Њемачког ненаклоног става којег заузма према ДПС „политици.“

Питам се како би прошло дрво поријеклом из Аустрије… Можда би до сада прерасло висину Плавог двора? Није искључено да би га чак и перјаници свакодневно предноћ заливали (подразумијева се, и у сезони познатих цетињских киша), ако се сјетимо да је Беч овдашњег шефа увијек препознао као истинског лидера на кога би остали са Балкана требали и морали без остатка да се угледају. Као, рецимо, Вучић!

(Да се моја маленкост нешто пита, у дворишту Плавог двора посадио бих жалосне врбе. Тек онда би то био наш Парк побједа.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: