ЦГО: Зашто се јача агенција Владе, а слаби Савјет за високо образовање?

Центар за грађанско образовање (ЦГО) подсјећа да су посљедњим измјенама и допунама Закона о високом образовању, које су усвојене у јуну 2017, значајно и непримјерено смањена овлашћења Савјета за високо образовање. Стога је, како истичу, забрињавајуће да посланице Демократске партије социјалиста (ДПС), Марта Шћепановић и Бранка Танасијевић, предложеним амандманима додатно траже смањење иначе ограничених овлашћења овог тијела, чиме се оно потпуно обесмишљава.

Саопштење ЦГО преносимо у цјелости:

„Посланице Шћепановић и Танасијевић су, дана 19. октобра 2017, поднијеле Скупштини Црне Горе амандмане на Закон о високом образовању. Осим дијела амандмана који је номотехничког карактера и на мјесту, дио амандмана озбиљно угрожава позицију Савјета за високо образовање.

Наиме, приједлогом посланица Шћепановић и Танасијевић се Савјету одузима једна од ријетких преосталих кључних надлежности – а то је утврђивање методологије рангирања установа, како се она пренијела у надлежност Владине Агенцији за контролу и обезбијеђење квалитета високог образовања. Утврђивање методологије рангирања установа високог образовања мора остати у надлежности Савјета за високо образовање, јер би се у супротном искључили стручни и академски ниво одлучивања а креирао би се простор за манипулацију при спровођењу рангирања.

Чланови Савјета се именују од стране Скупштине Црне Горе, из реда истакнутих стручњака из области високог образовања, науке, умјетности, студената, привреде, итд. па самим тим је дат законски оквир за плуралистички приступ и могућност да се о свим питањима расправља и између различитих сектора. Предложеним измјенама се ово ускраћује, али се и умањује утицај академске и привредне сфере на доношење овако важних одлука од значаја за процес образовања и тржиште рада.

Савјет доноси и стандарде за евалуацију установа у складу са стандардима у Европском простору високог образовања. Управо то појачава обавезу да и норма утврђивања методологије рангирања установа високог образовања буде у његовој надлежности као стручног тијела. Зато је изнимно важно да Савјет има своју јасно позиционирану функционалну а не само украсну улогу. Уколико би се наведени амандмани ДПС-а усвојили поставља се питање: зашто уопште постоји Савјет за високо образовање?

Насупрот ставу посланица ДПС-а, ЦГО сматра да треба ојачати постојећу дефинисану улогу Савјета тиме што би Савјет давао обавезујуће мишљење о избору директора Агенције, а чиме би се ограничила могућност Владе да на ту позицију именује партијске кадрове без довољно стручног капацитета. Такође, ЦГО цијени да би Савјету требало вратиити и надлежности давања мишљења на акредитације и реакредитације, док би Агенција имала дужност да технички омогући тај поступак.

Важно је подсјетити и да је првобитни циљ Агенције требао бити спровођење евалуације установа високог образовања, а уз то је додато низ надлежности из дијела акредитације и реакредитације студијских програма, чиме је она постала орган јаче снаге од Савјета, а под пуном контролом Владе.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: