Ксенија Атанасијевић: Прва жена са докторском тезом у Србији
На данашњи дан, 1922. године Ксенија Атанасијевић постала је прва жена која је одбранила докторску тезу у Србији. Након тога, било је потребно још девет година да би се име друге жене уписало у листу доктора наука.
Рођена је у Београду, 5. фебруара 1984. године, а преминула 28. септембара 1981. године.
Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Била је преводитељка класичних филозофских дјела, као и ауторка студија, чланака, метафизичких и етичких расправа. Између два свјетска рата била је професорка на Универзитету у Београду.
У двадесет осмој години Ксенија Атанасијевић постала је прва жена која је на Београдском универзитету стекла академску титулу доктора наука. Тезу Бруново учење о најмањем одбранила је 1922. године, пред комисијом у којој су били: др Бранислав Петронијевић, др Драгиша Ђурић, др Никола Поповић, др Веселин Чајкановић и др Милутин Миланковић.
И док одбрана протиче бриљантно, чланови комисије „духовито” коментаришу: „Верујете ли ви, драги колега, да је све у реду са хормонима ове младе даме?”
Објављени су њени Филозофски фрагменти. Преводила је дјела Аристотела (Органон), Платона (дијалог Парменид), Спинозе (Етика), Адлера (Индивидуална психологија).
У Београду за вријеме Другог свјетског рата, Ксенија Атанасијевић одбија да потпише чувени Апел београдских интелектуалаца.
Прије рата писала је против национализма и бранила Јевреје, па је Гестапо хапси.
После завршетка рата, нове комунистичке власти је хапсе. Из комунистичког затвора је изашла лишена само грађанских права, а све њене књиге стављене су на листу забрањених.
Ксенија наставља анонимно да ради и припрема трећи том свог животног дјела Филозофски фрагменти. Тај рукопис није никада пронађен. На основу онога што јесте пронађено, сматра се да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и цјеловитог филозофског система.
Највећој српској жени, главна је тема била проблем зла у појединцу и друштву.
Њених „земних остатака“ и обиљежја нема јер је гробно мјесто прекопано и продато новим власницима, а све гробне плоче су уништене.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Слика спомен-плоче професионалних србомрскиња којом сте чланак илустровали наружила је ствар. Велика Српкиња Ксенија није заслужила да је својатају овакве сподобе. Царство јој Небеско.