Тајновито језеро Восток
У наступајућој години руски научници треба да открију да ли у језру Восток, под високим притиском, без сунчеве свјетлости, у потпуној изолацији постоји живот.
Анализа узорка воде из језера сакривеног испод слоја леда дебелог четири километра, омогућиће да се донесу закључци о томе да ли постоје живи организми у воденом слоју језера које се неколико милиона година налази у потпуној изолацији од било каквих контаката са атмосфером.
,,То ће нам омогућити да испитамо земљиште језера, да оцијенимо геолошку историју наше планете. Зато што свјетска научна заједница сад не зна шта представљају слојеви тла који се налазе испод ледника Антарктиде“, казао је Валерије Лукин шеф Руске Антарктичке експедиције.
Сем тога, по његовом мишљењу, методика, инжењерска рјешења и технологије, које су руски научници примијенили у току рада на језеру Восток, могу добро доћи у трагањима за животом на другим планетама Сунчевог система. Језера на Антартику која се налазе испод леденика су најидеалнији географски објекат на нашој планети који омогућава моделовање оваквих услова.
Раније се на Земљи није могао пронаћи материјал наших „далеких рођака“, али су научници недавно успјели да добију митохондријски геном пећинског човјека из Шпаније. По мишљењу научног сарадника Института за биохемију и генетику, Уфимског научног центра РАНК Константина Китајева, неће моћи да се добије клон древног хоминида, али ће и генетско проучавање његових остатака бити довољно за више дисертација.
,,Сасвим је реално да се може добити геном. Чак и на основу минималних осатака костију… али тешко да ће моћи да се прочита у потпуности. Вјероватно на око осамдесет одсто. Он се не може клонирати, зато што нису остале живе ћелије. А приликом читања генома добијамо прилично детаљне информације о ћелији, али се она сама засад не може створити, чак ни ако је геном прочитан у потпуности“, сматра он.
Али, што више генетичари буду сазнавали о томе каква је некада била грађа човјека, како су живјели, какву су имали генетску структуру, тим лакше ће се рјешавати проблеми који постоје данас. Неке болести ће моћи да се излијече ако се установи који гени учествују у стварању тих болести. Увид у то какви су гени били некада у односу на то какви су данас ће помоћи научницима да боље схвате генетику савременог човјека.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
