Мала оправка

Васку Попи

Тачно одавде гледао сам онај каранбол низ пресађену ливаду, кад су ногари обезглављених столовападали на скршене столице које се брзо бјеху повлачиле пред истргнутим вилицама-фиокама. Онда се у неко доба из мишије (слане) рупе чуо глас: обрати пажњу – лустер бачен из ведра неба попут виска, обасјава ову драму!

(Тајац. Шкљоц.)

Његове хитре мињолке (настави о уображеном лустеру), прогледају у сваки ћошак и изломљени угао таме, тек тако раставе. Одједном – оклагија употпуњава процес општег неспоразума!

Не можеш ми рећи (рече), да си неосјетљив на оданост клијешта, и на тврдоглавост завртња на лонцу; па шта ти мислиш (настави), да се домаћинство не придржава закона приземних, тј., свакодневних, голимоком једва видљивих послова?…

Пази, на сваком кораку чека по једна мала оправка! Овдје се исплазила даска, ондје се очешао степеник. Човјек би рекао: ништа, благи утицај времена, али то се очаспосла да поправити. Руке су, иначе, свете.

Ове руке упознале су незрелост облутка, ријеку без риба, шуму мирисну на ментол; упознале дремљиво крзно животиње, и прорез кроз који љети продире муња; упознале су, прије свега и увијек, дарове што их земља пуноруко пружа, захтијевајући заузврат тек да јој повремено окопамо зимску кожу, стару пјегу и зараслу кост. А то је, признаћеш, у поређењу са кромпиром што нам га из ватрене утробе хитне, тек ситница.

Уосталом, у тој работи здушно нам помаже неупитна мотика. У поређењу с тим, рад око кључаонице јесте извјесна мајсторија, похвала ситничарењу и сплеткарењу; а тек привесак, а тек тајна кључа под глувим отирачем, или негдје у непримјетној саксији.

Брале, колико је ту вјештине потребно, будибогснама…

(Други пут ти причам како да се понашаш према боковима бокала што слатки знак у бањици сапуници дају.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: