Представљена књига „Преко прага“ Епископа захумско-херцеговачког Г. Григорија
1 min readКњига „Преко прага“ Његовог Преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког Г. Григорија представљена је, у недјељу 24. децембра 2017, у Никшићу. Промоција, коју су организовали Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић, изазвала је велику пажњу публике, која је до последњег мјеста испунила салу Црквено-народног дома.
Књига „Преко прага“ непрестано изазива веома интензивну пажњу читалачке публике широм српских земаља. Недавно је ова збирка прича од стране стручне јавности награђена престижном наградом „Кочићево перо“, а самом аутору припала је и награда „Кочићева књига“, коју Задужбина Петра Кочића додјељује за цјелокупно књижевно стваралаштво.
Говорећи на промоцији у Никшићу, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, казао је да је ријеч о интересантном штиву, које плијени лијепим темама, језиком, реченицом. Оно што је, по ријечима Владике Јоаникија, нарочито занимљиво јесте чињеница да се Преосвећени Епископ Григорије, који се, прије свега, занима теолошким темама, изучава теологију Светих Отаца, удубљује у духовне, догматске, аскетске, теолошке теме, „латио пера“ да пише.
„Тај феномен да се теолог, онај који се интересује за теолошку науку, занима и књижевношћу је важан. Чини ми се да то служи као одушак. Од муке се, понекад, пише и то бива као олакшање, излаз и осмишљавање, долажење до смисла. Он је, носећи ране, бреме свог народа, у извјесном смислу, доживио олакшање кроз ово писање, јер је, понекад, изразио, вјероватно, своју муку, а што је још важније, муку свог народа, просвијетлио и осмислио је“.
„Постоје лијепи примјери у овој књизи, важни за духовне пастире и за сваког хришћанина. То су дивни, знаковити, симболични, значајни примјери из реалног живота. Осјећа се згуснутост животне реалности у овој његовој књизи, а ти примјери су врло често, поучни, дубоки и за образоване и за просте људе подједнако, јер свједоче о много чему што нећемо наћи у књигама, уџбеницима, литератури. Примјери из живота, сами по себи поучни, а аутор их је знао одабрати, истаћи, обрадити да би постали тако видљиви и поучни“, запазио је Епископ Јоаникије.
Владика се, нарочито, осврнуо на двије приповијетке, које су, по његовом мишљењу, и најупечатљивије: Камена суза, о значајној историјски личности проти Стевану Правици из Херцеговине, који је главни ктитор епископске катедрале у Требињу, а другу, Ране, Владика Јоаникије доживљава као главни моменат књиге „Преко прага“, јер садржи аутобиографске детаље из породичне историје Владике Григорија.
Мр Гордана Крцуновић је навела да нас ова „приповједачка бројаница од перли лијепих, проницљивих, просвјетљујућих, али узнемирујућих аутобиографских прича приморава да прекорачимо праг овјешталог искуства живота. Свака прича, сматра она, доводи нас, на свој начин, до неког прага и његовог прекорачења које омогућава увид у тајну људског живота.
„Насловна ријеч „праг“ метонимија је и метафора, али и богословско-филозофски појам који упућује на гранична искуства свијести, сазнања, опажања, осјећања, туге, бола, патње, језика, мишљења, перцепције, осјета, свијета, простора, времена… Праг подразумијева догађај прелажења, прекорачивања, искорачивања, излажења и иступања из једне у другу димензију искуства или – како би се рекло у философији – прелажење из наивног и нерефлектованог у феноменолошки став према „самим стварима“ људског живота“, указала је Крцуновић, додајући да у егзистенцијалном смислу ове приче јесу дјело јеванђелског егзистенцијализма.
„Аутор се не служи компликованим језичким конструкцијама, умјетничким стратегијама и жанровима, стилизацијама и естетизацијама. Оно што дефинише његову поетику је једноставност израза иза којег се појављује богатство живота, све његове деликатне стране и истанчаности, парадокси и загонетке. Ова једноставност у изразу поштује, заправо, ону једноставност коју захтијева само хришћанство, захтијева од човјека „светло око“ које „сија љубављу“. Управо ова књига представља свијет и живот виђене очима љубави. Зато је збирка прича „Преко прага“ апологија Живота или сам Живот као теодикеја, славослов радости живота, православна теологија Живота као радости која слави Божје присуство у сваком сегменту људског живота“, казала је, између осталог, Гордана Крцуновић.
У промоцији је учествовао и др Радисав Маројевић, који је рекао да нас Владика Григорије овом књигом уводи у свијет у којем обитавају људи високих моралних начела, чврстих карактера, тјескобом незаситних живота. Тај свијет, сматра Маројевић, не краси мноштво људи, већ мноштво јунака, који су тражили мир Божији, дишући надом пуном радости, љубављу испуњеном смислом.
„Приче су разноврсне, али конкретне, стилски избрушене и уједначене, набијене емоцијама, са минуциозним описима, и крајолика и људи, у којима аутор исказује изразиту одмјереност и проницљивост, газећи „као по лептировим крилима не повриједивши никога“, дајући нам јасно до знања да је живот „важан и смислен“, и да га треба живјети. Ово јесу приче које брижно воде преко прага, у нама самима, кроз мале животне догађаје, намјерно личне тако да их у истом трену као читаоци и сами можемо присвојити, па је утисак тих општих истина тим јачи и интимнији“, оцијенио је др Радисав Маројевић.
На крају промоције обратио и сам аутор Владика захумско-херцеговачки Г. Григорије. Он је казао да је био присутан на неколико промоција „ове мале књижице“ и да се ни на једној није јежио, а вечерас, у Никшићу јесте.
„Морам да кажем да сам дирнут и тиме колико је вас ту вечерас. Није мени Никшић непознат град, знао сам да ту постоји љубав према књизи, према философији, према причи, према разговору, а гдје год то постоји значи да ту има људи, јер прича подразумијева људе, и онога који прича и онога који слуша“, казао је Преосвећени Владика Григорије.
Вече је употпунио хор Свете мати Ангелине, а Владици Григорију, учесницима промоције у бројној публици захвалио је свештеник Остоја Кнежевић, старјешина никшићке Саборне цркве.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
OVAJ SA VJEROM ZAISTA NEMA NISTA,TAJ „EKUMENISTA“VISE SLICI NEKOM KOMUNJARI!
Grigorije, bruko i sramoto Srba. Ubio si i zadnju nadu jadnim Hercegovcima. Srami se.