Обарање Ф-117А: Прекрајање историје (14) (ВИДЕО)

Пише: Ђорђе Аничић

Војни врх на челу преваре

Преварант број 2: Пуковник Славиша Голубовић

Припадник војнообавештајне агенције (ВОА) аутор књиге „Пад ноћног сокола“.
У прошлим наставцима видели смо шта су рекли у својим изјавама официри, подофицири и војник који су ту ноћ били у станици за вођење ракета: Дани Золтан, Борис Стоименов, Сенад Муминовић, Дарко Николић, Дејан Тиосављевић, Драган Матић и Бложић Давор. Кроз досад објављена документа (а то је само мали део) учесници догађаја и очевици су у разним приликама демантовали сами себе и своје изјаве у књизи. Но, нису само они учествовали у превари. Списак је шири и креће се од мајстора механичара до заменика начелника Генералштаба, генерал-потпуковника Јовице Драганића. Да ли је ту крај или су још неки били упознати са преваром,а нису реаговали? Ко је то и шта скривао?

Ко је аутор књиге Славиша Голубовић?

Део одговора читалац сазнаје из биографије дате на страници 367 књиге „Пад ноћног сокола“. Оно што је нетачно јесте тврдња аутора да је био сведок свих важнијих догађаја у 3.рд ПВО. Вешто је сакрио чињеницу да више од половине рата за време НАТО агресије није учествовао у борбеним дејствима, нити је био члан борбене послуге за време лансирања макар једне ракете. Заједно са Николић Дарком из јединице је био одсутан од краја априла 1999. године до 7. јуна 1999.године (пет недеља). По повратку из Руске Федерације њих двојица у јединицу су се јавили 14. јуна, дакле пуних седам дана касније. Очито су уморни од лета авионом у трајању од неколико сати јако „журили“ у рат.

Дужност командира батерије за вођење ракета у 3.рд ПВО примио је 3. августа 1998.године. Пуних 40-так дана касније, 14. септембра приликом контроле средстава батерије нашао сам ракетну технику за коју је био одговоран потпуно неисправну у 17 тачака – по каналу циља и по оба ракетна канала. Иако сам као заменик команданта у 3.рд ПВО дошао после њега, 25. августа 1998. није му сметало да ми у мејл преписци напише да „НАМ“ је станица била неисправна док он није дошао. Очито је желео себе да представи као великог стручњака правећи класичну замену теза. Ту карактерну особину лажова и преваранта испољио је и у својој књизи. Комплетна мејл преписка постоји, не само код мене и код њега већ, и у војнообавештајној агенцији којој сам због вишегодишњег узнемиравања Голубовића са службеног мобилног телефона био принуђен да се обратим.

На крају белешке о себи Голубовић истиче да је дело настало …“као резултат дугогодишњих напора и истраживачког рада на прикупљању чињеница…“
Шта је он то „истражио“, читалац је у више досадашњих наставака и објављених докумената имао прилику да види и сам се увери. На основу изјава актера догађаја изводио је закључке не поредећи их са званичним војним и свим другим документима, писаним траговима и доказним материјалима. Тако је врло лако реализовао превару, довео војну организацију у заблуду и ситуацију да негира сама своја званична документа. Дошло је до злоупотребе службеног положаја и ненаменског трошења буџетских средстава пореских обвезника јер је Министарство Одбране штампало лажи.

Иако је имао судска сведочења Стоименова и Матића, војна документа аутор приводи крају своју превару на страници 188 књиге следећим закључком:

Цитирам: …“Уласком заменика команданта потпуковника Ђорђа Аничића у кабину, десетак минута пре гађања Ф-117А, командант на неки начин добија и другог помоћника, јер је мајор Борис Стоименов од 18 часова, па све до завршетка борбеног рада, био и остао на месту помоћника руковаоца гађања, без промене места и задатка.”

Струка зна да други помоћник руковаоца гађања не постоји по Упутству за борбени рад из 1989. године које је ступило на снагу одмах (дато као прилог у једном од предходних наставака). Појединци су у својим изјавама износили да је старије Правило ракетни дивизион од Упутства, манипулишући јавношћу сакривајући чињеницу да је то Правило колико се сећам из 1969.године. Далеко пре него што смо уопште имали ракетну технику С-125М1 НЕВА у наоружању. Тврдили су чак и да су командир батерије и помоћник руковаоца гађања једно те исто лице. Тако су демантовали и аутора књиге који је потписивао радна места и шта је ко у борбеној послузи. Аутор тврди супротно наводећи једног официра као командира батерије,а другог официра као помоћника руковаоца гађања. Општа рашамонијада.

Друга озбиљна манипулација у горњем цитату јесте тврдња да је на радном месту помоћника руковаоца гађања седео мајор Борис Стоименов од 18 часова па све до завршетка борбеног рада. Ово је суштинска превара која у састав борбене послуге увршћује Стоименова, а избацује мене. До сада је било више предочених докумената која је потписивао командант ракетног дивизиона Дани Золтан. Аутор је у књизи на више места саопштавао састав борбених послуга које су извршиле бојево гађање на страницама 192,193,273,302 и 303 као и списак борбене послуге која је оборила Ф-117А и Ф-16ЦГ. Како то изгледа у званичном војном документу?

Команда 3. ракетног дивизиона је добила акт којим се тражи да се претпостављеној команди 250.рбр ПВО достави списак људства које је извршило гађање циљева у ваздушном простору за време НАТО агресије. На списку ни на једном радном месту од седам бојевих гађања нема аутора књиге Славише Голубовића. Акт демантује његову тврдњу изнету у биографији.

Из попуњене табеле јасно и недвосмислено се види да сам 27. марта 1999.године у 20.42 за време борбеног рада седео на радном месту помоћника руковаоца гађања а не Стоименов Борис. Из табеле се види са ког положаја је дивизион дејствовао, састав борбене послуге по радним местима те резултат гађања. Са леве стране при дну постоји скраћеница ДБ/СС. За неупућене кратко објашњење: ДБ – ко је саставио акт/СС-ко га је откуцао. У овом случају акт је саставио тадашњи заменик команданта мајор Дотлић Бошко, откуцао референт општих послова заставник Седлак Славко, а потписао командант 3.рд ПВО потпуковник Длакић Даворин. Дани Золтан и ја у то време нисмо више били у дивизиону. Куриозитет представља и чињеница да сада пензионисани пуковник Дотлић Бошко учествује на промоцијама књиге „Пад ноћног сокола“ која је у супротности са актом који је он израдио. Овај акт у потпуности демантује аутора, стручног рецензента, све актере догађаја из станице за вођење ракета и њихове изјаве. Он није једини.

Коначно долазимо до спознаје зашто је било важно да ја стојим у станици за вођење ракета. Онај ко стоји нема радно место и није члан борбене послуге. Својим закључцима на основу више ЛАЖНИХ, ДИРИГОВАНИХ и ДОГОВОРНИХ изјава преваранти су постигли циљ. Избацили су ме из састава борбене послуге мимо свих званичних докумената.

Који је разлог за то и зашто после 17,5 година од рата? Ко је иницијатор? Коме је то погодовало? Постоји више разлога и треба их подробно анализирати. Један од њих је покушај индиректног утицаја врха војске на суд и његову одлуку у предмету моје тужбе против Дани Золтана. Одбрана туженог је покушала да књигу „Пад ноћног сокола“ уврсти у судска документа.

Зашто је дошло до суда? Гостујући код новинара Миломира Марића у емисији Голи живот Дани Золтан је за мене јавно рекао следеће неистине:

„…(почетак спорног навода на снимку емисије-50:40) …и сад био је и ту, мој заменик је био, случајно је наишао (водитељ Марић додаје – Ђорђе Аничић), да он је био исто, присутан, мада није он тада био на некој функцији… (почетак спорног навода на снимку емисије – 50:57) …и сада, у тој ситуацији, он (Ђорђе Аничић, прим.пун.тужиоца) каже: „Гаси, гаси, гаси!, ја кажем, завршио си, ја командујем, тражи поново… (почетак спорног навода на снимку емисије – 55:37).”“

Поредећи тужбу и закључке у књизи јасно се види да је аутор циљано гађао све њене тачке (да сам присутан у станици за вођење ракета, да нисам ни на којој функцији и да сам викао гаси, гаси). Скрећем читаоцу пажњу на аналогију речи из тужбе и речи употребљених у књизи:

1.Тужба: СЛУЧАЈНО НАИЛАЗИМ (као да сам дошао на кафу, а не с намером на ватрени положај који је удаљен око 3 км од логорске просторије) – књига ПРИДРУЖИО ИМ СЕ. Он не каже са задатка се вратио заменик комаданта. Не каже дошао је руковалац гађања у своју смену да замени руковаоца гађања.

2.Тужба НИСАМ НА НЕКОЈ ФУНКЦИЈИ – књига – кроз изјаве свих актера догађаја МОРАО САМ ДА СТОЈИМ У СТАНИЦИ јер једино тада нисам на некој функцији нити сам члан борбене послуге. Преварен је Матић, а мој сведок на суду Стоименов постаде већи лажов од свих заједно тврдећи да је седео на мом радном месту. Они који нису хтели да сведоче Данију на суду на овај начин су увучени у спор.

3.Тужба „Гаси, гаси, гаси“ -књига- код свих је измишљен трећи покушај коме се ја противим на различите начине речима које никад нису биле изговорене. Тако је избачено моје командовање у прва два неуспела покушаја. Но актери догађаја су кроз судске записнике накнадно дате изјаве, аудио-видео запис демантовали сами себе (Муминовић, Стоименов, Матић и Тиосављевић).

Горње наводе тужбе и писање књиге негирао је документима која је сам потписивао командант ракетног дивизион Дани Золтан. Чланови борбене послуге осим часних изузетака који су се оградили негирали су званична војна документа по дубини.

Желећи да ми нанесу штету, прекроје историјски догађај они негирају не само мене већ и комплетну команду 3.рд ПВО и Дани Золтана као команданта. Више је него очигледно да је кишобран преваре био у високо рангираним војним круговима. Неко је желео да изврне руглу један историјски догађај.

Они који се нису уплашили, којима је стало до истине, који су препознали превару и који нису хтели да учествују у њој опозвали су своје изјаве дате за књигу. Неке се већ објављене а неке од њих стављам читаоцу на увид. Колико је бахат аутор књиге и колико се осећа „заштићен“ униформом коју је обешчастио сведочи податак да и даље поред нашег упозорења и забране на својим промоцијама и у активностима користи наша имена и фотографије. Србијом и даље шири лажи и обмањује јавност. Видећемо докле.

Својом књигом аутор је заједно са стручним рецензентом угрозио моја Уставом загарантована права, прекршио више закона као што су закон о војнообавештајној агенцији, закон о облигационим односима, кривични закон Републике Србије.

О каквом се каријеристи и моралном лику ради сведочи и ова фотографија са промоције мог ратног дневника „Смена“ одржане децембра месеца 2000. године у Руском дому. Тада је тражио да му дам један примерак књиге како би га он поклонио бившем начелнику Генералштаба Бранку Крги иако је генерал непосредно пре тога купио књигу и ја је потписао као аутор.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: