Разједињење. Изнутра

Последње путовање: испловљавање разарача „Дубровник“ са краљем Александром I Карађорђевићем из Боке Которске, октобра 1934.

Бока Которска се са Србијом ујединила 1918, без претходног сједињавања с Црном Гором.

У оквиру којем, тада није ни била…

Вријеме је одсудно. Шанса псеудодржаве Србије, која само пјеснички има излаз на море код Херцег Новог, да уједини све што је српско, опада пропорционално задужењу државе, и дуговима што их епизодни државници имају спрам оних који су их довели на власт. Чак је и политичка резервна клупа кредитирана да земљу изда на још 1000 година.

Зашто би Србија ма шта уједињавала након искустава из 90-их? – питања су из арсенала Друге Србије. Па зато што држава ако није национална постаје предузеће. А предузеће може да пропадне. Национална држава не би пропала ни кад би банкротирала!

Дуго сам се трудио да проникнем у смисао реченица што слиједе:

„Људски живот је чудна трка: циљ није на крају, него на средини стазе; трчиш, и можда си одавно кроз циљ већ прошао, а да не знаш, ниси ни приметио кад, а нећеш никад ни дознати када. И зато трчиш и даље.“

У почетку нисам схватао шта то несуђени нобеловац Милорад Павић хоће да каже укрштеним ријечима. Данас видим да се његова мисао може да употријеби у свакој прилици. Можда смо као нација прошли кроз циљ, а не знамо, па трчимо и даље.

Или је боље баш Павићем објаснити феномен по трци некад знаног народа, сада успореног у свему, док му, готово индустријски, на живо, отварају лобању и вршљају, мијењајући свијест.

Територија све мања, плодна земља на распродаји од 2017, ГМО стигао на мала врата, разгранала се Агенда 21, абортираних тона, школе као вртићи, факултети као штампарије диплома, а просјечна старост 42 године.

Једини који трче од мора до Дунава (послужићу се географијом из Светосавске химне, можда ми Бог опрости), ужурбани су политичари, самозвани државници, зависници од дроге зване вазални однос, не власт. Народ је, стао. Не трчи, више.

Можда смо кроз циљ прошли када је под краљем Ујединитељем, Александром I Карађорђевићем (Цетиње, 1888 – Марсеј, 1934), формирана нова краљевина: Срба, Хрвата и Словенаца.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: